Самјуел Палмер

С Википедије, слободне енциклопедије
Самјуел Палмер
Лични подаци
Датум рођења(1805-01-27)27. јануар 1805.
Место рођењаВолворт, Сједињене Америчке Државе
Датум смрти24. мај 1881.(1881-05-24) (76 год.)
Место смртиРедхил, Енглеска

Самјуел Палмер (енгл. Samuel Palmer; 27. јануар 1805 — 24. мај 1881) био је британски пејзажни сликар, бакропис, графичар и писац.[1] Палмер је био значајан у романтизму у Британији и стварао је визионарске пасторалне слике.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 27. јануара 1805. у Волворту[2] као син књижара и некада баптистичког свештеника, васпитала га је побожна медицинска сестра. Палмер је сликао цркве од око дванаест година, а први пут је изложио радове инспирисане Вилијамом Тарнером на Краљевској академији када је имао четрнаест година.[3] Преко Џона Линела је упознао Вилијама Блејка 1824. који је утицао на његов рад у наредних десет година који се сматра и његовим најзначајнијим.[1] Сликао је пејзаже на западу Кента. Купио је оронулу викендицу у којој је живео од 1826. до 1835. године приказујући то подручје као полу-рај, мистериозан и визионарски, често приказан у нијансама сепије под светлошћу месеца и звезда. Тамо се Палмер повезао са групом уметника, под Блејковим утицајем, међу којима су Џорџ Ричмонд и Едвард Калверт. Године 1828. се придружио свом оцу у Енглеској где се заљубио у четрнаестогодишњу Хану Линел, ћерку сликара Џона Линела, којом се касније оженио. Године 1835. се вратио у Волворт када се посветио акварелу који је постајао све популарнији у Енглеској. Како би унапредио своју каријеру са супругом је отишао на двогодишњи медени месец у Италију у трошку њених родитеља 1837. По повратку у Волворт је тражио покровитеље али је више од две деценије био у обавези да ради као приватни мајстор цртања све док се није преселио 1862. године. Када се вратио открио је да је његов брат Вилијам заложио све његове ране слике па је морао да плати велику суму како би их откупио. Постао је пуноправни члан Краљевског друштва акварела 1854. Његова најбоља касна дела обухватају серију акварела Џона Милтона, његове песме L'Allegro и Il Penseroso и бакрописе. Године 1861. му је преминуо старији син Томас Мор Палмер са деветнаест година, од тога се никада није у потпуности опоравио. Живео је на разним местима, у малој колиби и у вили у Кенсингтону.[4] Преминуо је 24. маја 1881. у Редхилу.

Године 1909. је многа његова дела уништио његов син Алфред Херберт Палмер који је спалио велику количину очевих ручних радова. Џефри Григсон је написао књигу Samuel Palmer 1947. Палмерови радови су утицали на Робина Танера, Грејма Садерланда, Пола Друрија, Џозефа Веба, Ерика Равилијуса, Лоренса Вислера и Клифорда Харпера. Британски музеј је 2005. године сарађивао са Метрополитенским музејом уметности на постављању прве велике ретроспективе његовог рада на двестогодишњицу Палмеровог рођења. Изложба је трајала од октобра 2005. до јануара 2006. и у Метрополитенском музеју уметности од марта до маја 2006. Краљевско друштво акварела је 2012. организовало изложбу „Самјуел Палмер, његови пријатељи и следбеници” која се фокусирала на пејзаже.[5] Подигнуте су три спомен плоче у његову част: незванична плоча се налази у његовом родном месту,[6] друга у Енглеској која садржи плочу која обележава Палмерову резиденцију од 1827. до 1835,[7] трећа се налази у Кенсингтону која означава да је тамо живео од 1851. до 1861.[8] и последња у Редхилу.[9] У Уметничкој галерији у Лондону се налази његов портрет из 1829. године који је насликао Џорџ Ричмонд.[10] Слепа улица у Редхилу изграђена 1960-их је названа по њему.

Радови[уреди | уреди извор]

  • An address to the Electors of West Kent
  • The 1861 Lives Balance Sheet
  • On going to Shoreham, Kent to design from Ruth
  • With pipe and rural chaunt along

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Palmer, Samuel, 1805–1881 | Art UK”. artuk.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-07. 
  2. ^ Samuel Palmer on the British Museum Website Архивирано 24 септембар 2015 на сајту Wayback Machine
  3. ^ Minchin, J. G. C., Our public schools, their influence on English history; Charter house, Eton, Harrow, Merchant Taylors', Rugby, St. Paul's Westminster, Winchester (London, 1901), p. 195.
  4. ^ Denny & Starren 1998, стр. 114
  5. ^ „Fine Art Society: Samuel Palmer, 2012”. Приступљено 25. 1. 2021. 
  6. ^ „Open Plaques: Samuel Palmer”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2021. 
  7. ^ „National Heritage List Entry No 1243739”. Приступљено 25. 1. 2021. 
  8. ^ „English Heritage: Samuel Palmer”. Приступљено 25. 1. 2021. 
  9. ^ „National Heritage List Entry No 1240907”. Приступљено 25. 1. 2021. 
  10. ^ „National Portrait Gallery: Samuel Palmer, NPG 2223”. Приступљено 25. 1. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Denny, Barbara; Starren, Carolyn (1998). Kensington Past. London, U.K.: Historical Publications. стр. 114. ISBN 9780948667503. OCLC 42308455. 
  • Campbell-Johnston, Rachel (2011). Mysterious Wisdom: The Life and Work of Samuel Palmer. London, Bloomsbury.
  • Drury, Jolyon (2006). Revelation to Revolution: The Legacy of Samuel Palmer. The Revival and Evolution of Pastoral Printmaking by Paul Drury and the Goldsmiths School in the 20th Century. (Self-published.). ISBN 978-0-9552148-0-6.
  • Herring, Sarah (1988). "Samuel Palmer's Shoreham drawings in Indian ink: a matter of light and shade". Apollo vol. 148, no. 441 (November 1998), pp. 37–42.
  • Lister, Raymond (1974). Samuel Palmer, A Biography Faber and Faber, London. ISBN 0-571-09732-4.
  • Lister, Raymond ed (1974). The Letters of Samuel Palmer Oxford University Press, Oxford (1974) ISBN 978-0-19-817309-0.
  • Lister, Raymond (1988). Catalogue Raisonné of the Works of Samuel Palmer. Cambridge University Press.
  • Lister, Raymond (1986). The Paintings of Samuel Palmer. Cambridge University Press, 1986.
  • Palmer, A. H. (1892). The Life and Letters of Samuel Palmer Painter and Etcher (1892; facsimile reprint 1972).
  • Shaw-Miller, S. and Smiles, S. eds (2010). Samuel Palmer Revisited. Ashgate, (2010) ISBN 978-0-7546-6747-6.
  • Twohig, E. (2018) "Print REbels: Haden - Palmer - Whistler and the origins of the RE", Royal Society of Painter-Printmakers, London. ISBN 978-1-5272-1775-1.
  • Vaughan, W. and Barker, E. E. (2005). Samuel Palmer 1805-1881 Vision and Landscape. [Exhibition catalogue, British Museum, London, & Metropolitan Museum, New York.]
  • Vaughan, W. (2015). Samuel Palmer: Shadows on the wall. New Haven and London: Yale University Press.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Самјуел_Палмер&oldid=27678292”