Сански Мост

Сански Мост
Сански Мост;
	Градски трг
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Унско-сански кантон
Општина	Сански Мост
Становништво
— 2013.	16.913
Географске карактеристике
Координате	44° 45′ 54″ СГШ; 16° 39′ 59″ ИГД / 44.765053° СГШ; 16.666355° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Сански Мост Сански Мост на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	79260
Позивни број	037

Сански Мост је градско насеље и сједиште истоимене општине у сјеверозападној Босни и Херцеговини. Налази се на реци Сани у региону Босанске Крајине између Приједора и Кључа. Сански Мост административно припада Унско-санском кантону Федерације Босне и Херцеговине.

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Санском Мосту је пописано 16.913 лица.

Географија[уреди | уреди извор]

Сански Мост са околином налази се у средњем току ријеке Сане, са ослонцем на планину Грмеч на западу и планине Мулеж и Бехремагиницу на истоку. Подручје општине Сански Мост има ријеку Сану и осам рјечица; Саницу, Дабар, Здену, Блиху, Мајданску Ријеку, Јапру, Сасинку и Козицу и неколико краћих понорница.^[1] На санском подручју има неколико јаких крашких врела која су истовремено и извори рјечица; Саничко врело, Дабарско врело и врело Здене. У селу Илиџа, подно планине Мулеж, има јачи извор радиоактивне сумпорне воде са значајним љековитим својствима. На свом подручју има и неколико већих пећина међу којима су Хрустовачка и Дабарска.

Историја[уреди | уреди извор]

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

У време злочина у Костајници извршен је покољ Срба и у месту и срезу Сански Мост.^[2]

Изузев 12 Срба који су успели да побегну у Србију, сви остали људи из Санског Моста су побијени.^[3]

Становништво[уреди | уреди извор]

Национални састав становништва — град Сански Мост, попис 1991.[уреди | уреди извор]

Укупно: 17.144

Срби — 7.831 (45,67%)
Муслимани^[а] — 7.245 (42,25%)
Хрвати — 646 (3,76%)
Југословени — 901 (5,25%)
остали, неопредељени и непознато — 521 (3,07%)

Рођени у Санском Мосту[уреди | уреди извор]

Милорад Билбија, фудбалер
Љубица Берак, певачица
Младен Иванић, политичар
Кемал Маловчић, певач
Бранислав Бореновић, политичар

Види још[уреди | уреди извор]

Масакр на Шушњару

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Branko J. Bokan, Srez Sanski Most u NOB 1941-1945. godine, I tom (Sanski Most: Skupština opštine Sanski Most, 1974), 9.
^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 250
^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 251