Ледени брег

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Санта леда)

Ледени брег је одломљени део ледника. У поларним областима снежна граница лежи у нивоу мора, што омогућава ледницима да се, кроз ледничке долине, спуштају до мора, па чак и залазе далеко на пучину, до 135 км од обале. Под утицајем ветрова и таласа од крајева ледника се одламају мањи комади и стварају пловећи ледени брегови, који плутају морима и по више година. Њихов број је поприлично велики, јер само са западних обала Гренланда доспева у Бафиново море годишње и преко 7.000 ледених брегова.[1]

Изглед[уреди]

Изнад воде налази се само 11% масе леденог брега

Део леденог брега изнад воде може да буде различитог облика: плочаст, пирамидалан, купаст и неправилан. Ледени брегови северне хемисфере су купастог облика и знатно мањи од антарктичких, који претежно имају облик великих плоча или столова. Над водом се налази само 11%, док је 89% ледене масе потопљено и не види се, што ледене брегове чини изузетно опасним за пловидбу. Зато постоји обалска стража, која бродове обавештава о кретању ледених брегова.

Будући да се ледени брегови углавном налазе испод морске површине, њих не покрећу ветрови, већ их носе морске струје. Ледени брегови у арктичким водама достижу ширину Њуфаундленда и тамо се коначно отапају у топлим водама Голфске струје. На јужној хемисфери, ношени морским струјама, досежу у Тихом океану до 50° ЈГШ, у Индијском до 45° ЈГШ, а у Атлантском до 40° ЈГШ. У северном делу Тихог океана има их само у заливу Аљаске, у околини ледника Маласпина, који залази у океан и тамо се отапа и комада на мање ледене брегове.

Историја[уреди]

Највећу измерену висину од 510 м имао је ледени брег регистрован 1868. године у водама јужно од Африке. С обзиром на то да се изнад воде налази свега 11% запремине леденог брега, може се само претпоставити колика је била његова стварна величина.

У судару са једним леденим брегом јужно од Њуфаундленда, потонуо је 14. априла 1912. године тада највећи прекоокеански путнички брод „Титаник“. Том приликом утопило се 1.523 путника (спасло се само 705), а место где лежи олупина брода откривено је тек 1985. године помоћу сонара, на дубини од 3.810 м.

Године 1987. од Антарктика се отцепио ледени брег дугачак 155 км и дебео 230 м. Око антарктичке обале је плутао скоро 2.000 км, да би се после две године распао на три дела. У њему је, према прорачунатој запремини, било воде, која би била довољна за Лос Анђелес за 100 година или за све становнике на Земљи, који би пили по две чаше дневно током 2.000 година.[1]

Недавне веће санте леда[уреди]

  • Санта леда B-15, 11.000 км², 2000.
  • Санта леда A-38, око 6.900 km², 1998.[2]
  • Санта леда B-15A, 3.100 км², одломљена 2003.
  • Санта леда C-19, 5.500 км², 2002.
  • Санта леда B-9, 5.390 км², 1987.
  • Санта леда D-16.310 км²}, 2006.
  • Ледена плоча, 260 км², одломљена од Петерман глечера у северном Гренланду 5. августа 2010, сматрана је за највећу арктичку санту леда од 1962.[3] Око месец касније, ова санта леда је подељена на два дела када се сломила код Џоовог острва у Нерсовом пролазу код Гренланда. У јуну 2011, велики фрагменти Петерманових ледених острва били су посматрани са обале Лабрадора.[4]
  • Санта леда Б-17Б 140 км², 1999, узбуна за бродове објављена у децембру 2009.[5]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Хидрологија“, Београд. 2008. ISBN 978-86-17-15346-3. стр. 298.
  2. „Iceberg A-38B off South Georgia”. Visible Earth. Приступљено 09. 03. 2011. 
  3. „Huge ice sheet breaks from Greenland glacier”. BBC. 07. 08. 2010. Приступљено 09. 03. 2011. 
  4. „Massive ice island heading for southern Labrador”. CBC News. 23. 06. 2011. 
  5. „Shipping alert issued over giant iceberg”. Associated Press. 12-11-2009.