Пређи на садржај

Санчо Гарсес II

С Википедије, слободне енциклопедије
Санчо Гарсес II
Санчо Гарсес II, минијатура са илуминираног рукописа Codex Vigilanus.
Лични подаци
Датум рођењаоко 936.
Датум смртидецембар 994.
ГробМанастир Санта Марија ла Реал у Нахери
Породица
СупружникУрака Фернандез
ПотомствоГарсија Санчез II,
Абда,
Гонзало,
Рамиро,
Фернандо,
Химена
РодитељиГарсија Санчез I од Памплоне
Андрегота Галиндез
ДинастијаХименез
краљ Памплоне
Период970—997
ПретходникГарсија Санчез I
НаследникГарсија Санчез II
гроф Арагона
Период943—997
ПретходникАндрегота Галиндез
НаследникГарсија Санчез II

Санчо Гарсес II (баск. Antso II.a Gartzeitz, шп. Sancho Garcés II, лат. Sanctius II Garciae) или Санчо Абарка (баск. Antso Abarka, шп. Sancho Abarca, лат. Sanctius Abarca; око 936 — 994) био је краљ Памплоне (970—997) и гроф Арагона (943—997) из династије Хименез. Владавину је провео неуспешно ратујући са Кордопским калифатом. У једном тренутку приморан је да по цену примирја да своју кћерку за жену везиру Алманзору.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Санчо Гарсес је био син памплонског краља Гарсије Санчеза I и арагонске грофице Андреготе Галиндез. Када је брак његових родитеља поништен због крвног сродства, 943. године, још као детету, мајка му је предала власт над Арагоном. После очеве смрти 970. године постао је краљ Памплоне.[1] Међутим, морао је један део очевих поседа уступити свом палубрату Рамиру, признавши га за краља Вигере. Санчо је први који је користио титулу краља Наваре. Памплонски краљ се мешао у унутрашња питања Леона подржавајући краља Рамира III, са којим је био у крвном сродству. Прве године Санчове владавине обележило је и развој цркве и културе у Памплони. Године 972. основао је манастир Светог Андрије у Сируењи, а 976. у манастиру Албелда, културном и интелектуалном средишту Памплоне, довршен је Codex Vigilanus, један од најважнијих илуминираних рукописа средњовековне Шпаније.

Овај период карактерише доминантан положај Кордопског калифата и његова офанзива против хришћанских држава на Пиринејском полуострву. Године 975. године муслимани су поразили Санча код Сан Естебана де Гормаза. Затим су напали Рамира од Вигере и потукли његову војску код Естеркуела. Неки извори говоре да је Санчо у овој бици био заробљен и да је убрзо био ослобођен пошто је оставио свог полубрата Химена као таоца. Пошто је следеће године власт у Кордопском калифату преузео везир Алманзор, притисак на хришћанске државе Пиринејског полуострва само се повећао. Године 981. хришћанске трупе су поражене код Торависентеа, јужно од Сорије, да би потом претрпеле још један пораз код Таракуење, близу Осме. У бици код Руеде, удружене војске Леона, Кастиље и Памплоне претрпеле су тежак пораз.

После низа понижавајућих пораза, Санчо је био приморан да са даровима дође у Кордобу да тражи примирје.[2] По цену примирја, Санчо је дао Алманзору за жену своју кћерку, која је примила ислам уз одобрење своје породице, узевши име Абда.[2][3] Мешовити бракови хришћана и муслимана у ово време нису били ретка појава.[3] Међутим, ово није био крај сукоба са Калифатом. Алманзор је 989, 991. и 992. нападао краљевину Памплону, приморавши Санча да 993. године пошаље свог сина Гонзала у Кордобу. Ипак, 994. године Краљевина се суочила са још једним нападом Кордобе. Исте године у децембру, Санчо је умро.[1] На престолу у Памплони и Арагону наследио га је син Гарсија Санчез II.

Санчо Гарсес II је познат као Санчо Абарка. Назив долази одатле што је краљ својим трупама обезбедио ципеле са кожним ђоном да би повећао њихову мобилност. Иако се временом установило да овај назив треба пре приписати његовом деди Санчу Гарсесу I, назив је остао више везан за Санча Гарсеса II.[4]

Породица

[уреди | уреди извор]

Санчо Гарсес II се оженио Ураком, кћерком кастиљског грофа Фернана Гонзалеза и Санче од Памплоне, кћерке Санча Гарсеса I. Урака је била удовица леонских краљева Ордоња III и Ордоња IV. Деца Санча и Ураке била су:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Vajs Bauer 2019, стр. 519.
  2. ^ а б Vajs Bauer 2019, стр. 503.
  3. ^ а б Chaytor 1933, стр. 27.
  4. ^ Chaytor 1933, стр. 31.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Chaytor, H. J. (1933). A History of Aragon and Catalonia. London: Methuen. 
  • Vajs Bauer, S. (2019). Istorija srednjovekovnog sveta: Od arabljanske opsade Konstantinopolja do Prvog krstaškog rata. Beograd: Laguna. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Санчо_Гарсес_II&oldid=29147414”