Пређи на садржај

Сан смешног човека

С Википедије, слободне енциклопедије
Сан смешног човека
Ориг. насловСон смешного человека
АуторФјодор М. Достојевски
Језикруски
Издавање
ИздавачГражданин
Датум1877.

Сан смешног човека (рус. Сон смешного человека) је приповетка Фјодора Михајловича Достојевског која је први пут објављена 1877. године.

Сан смешног човека приповеда о очајном човеку, који је огорчен животом и који одлучи да ће починити самоубиство. На путу који води ка његовој кући, он среће девојчицу у невољи која га моли да дође и помогне јој, али он не пристаје и тера девојчицу за коју слути чак да јој је мајка у опасности.

Касније, седи у својој столици, спреман да умре, он је заспао и сања. У сну он извршава самоубиство, али онда моли Бога за опроштај, а Бог га шаље у свет сличан Земљи, прелеп свет, насељен безгрешним и срећним људима. Али једног дана он их грешком научи да лажу и тако ланац кварења доноси све исте страхоте као и на Земљи. Али ће се пробудити као други човек и бити темељно захвалан за живот на земљи. Он обећава да ће остатак живота помагати људима. Његова главна поука је да волимо друге као себе.

На крају приче, наратор наводи да је човек нашао девојчицу, и да ће отићи да јој помогне, вероватно као искупљење за своју претходну грешку.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Сан смешног човека“ у: Ф. М. Достојевски, Новеле. Београд: Народна просвета, 1933, стр. 231-264.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Достојевски, Фјодор Михајлович, Приповетке-трећа књига, Издавачко предузеће Рад, Београд, 1975.


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]