Саобраћајна незгода

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Високој школи електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду.
Датум уноса: март—мај 2016.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.
Саобраћајна незгода
Kharkov DTP 1.JPG
Судар два возила (Бочни судар)

Саобраћајна незгода је догађај на путу или другом месту отвореном за јавни саобраћај или који је започео на таквом месту, у коме је учествовало најмање једно возило у покрету и у коме је једно или више лица погинуло или повређено или је настала материјална штета.

Поред термина саобраћајна незгода, који је по закону о безбедности саобраћаја званични назив, код нас се користе и називи - саобраћајна несрећа, судар или удес, иако се, са становишта науке, то сматра неправилним изражавањем. Термин удес се, по правилу, користи у железничком и авионском саобраћају, док се несрећа и судар не користе нигде.

Најчешћи узроци саобраћајних незгода су непоштовање саобраћајних прописа и неприлагођавање брзине временским условима.

Саобраћајне незгоде су постале мера безбедности људи и имовине у области друштвеног живота. Рачуна се да је од постанка моторног возила до данас у саобраћајним незгодама друмског саобраћаја погинуло преко 20 000 000, а око 15 000 000 је било неспособно за било какав рад. У задње време у свету годишње погине око 250 000 људи, а лакше и теже повреде претрпи преко 7 000 000 лица.

Узроци саобраћајних незгода[уреди]

Свака саобраћајна незгода је резултат нарушавања незаконитости или односа у саобраћају, систему који укључује учеснике у саобраћају , субјекте који се брину о његовом одвијању, возила, пут, климатске услове и друге факторе или нарушавања нормалног функционисања једног од елемената тог система. Околности под којима се догодила нека саобраћајна незгода описују услове у којима је она настала. Оне могу допринети да због основних узрока дође (или не) до саобраћајне незгоде. Тако се најчешће наводе околности, које званична статистика наводи као узроке:

Прве две од наведених околности су у сфери фактора ЧОВЕК, док су остале у сфери ОКОЛИНЕ, односно у сфери фактора ПУТ, ВОЗИЛО или ОКОЛИНА, а у зависности да ли се полази од поделе на четири, три или два основна фактора безбедности саобраћаја.

Увиђај саобраћајних незгода[уреди]

Под увиђајем подразумевамо излазак на лице места настајања саобраћајне незгоде ради ради прегледа тј. увида и прикупљања(снимања) постојећег затеченог стања. Према томе увиђај саобраћајне незгоде омогућава да се непосредним прегледом и увидом лица места утврде све околности и чињенице везане за настајање саобраћајне незгоде. Због тога је потребно да се пронађу, прикупе и фиксирају сви материјални елементи и докази о настајању саобраћајне незгоде, како би се на основу њих утврдило да ли је учињеним поступцима који су за последицу имали саобраћајну незгоду, извршено кривично дело против безбедности саобраћаја, саобраћајни прекешај или је саобраћајна незгода настала због више силе, из крајње нужде или неког другог разлога. У пракси постоје три случаја:

  1. Саобраћајна незгода са врло малом материјлном штетом (до 200€) где се учесници незгоде могу сами споразумевати па увиђајна екипа не излази на лице места.
  2. Лакше саобраћајне незгоде само са материјалном штетом до одређеног износа када на лице места излази само екипа полиције која врши увиђај.
  3. Тешке саобраћајне незгоде са повређеним (лакшим и тешким) и смртно страдалим лицима када на лице места излази комплетна екипа за увиђај због елемената кривичног дела.

Увиђајну екипу сачињавају:

У тежим случајевима саобраћајне незгоде увиђајна екипа мора бити проширена:

  • Јавни тужилац који на основу прикупљених материјалних доказа, а на предлог судије, подиже оптужницу;
  • Вештака различитих струка.

Надлежност одређене увиђане екипе је утврђена за свако прдручје или одређену категорију пута. Увиђај би требало извршавати одмах по настајању саобраћајне незгоде , јер са протоком времена и необезбеђивањем места саобраћајне незгоде може доћи до премештања или уништења одређених предмета, трагова, и других елемената битних за утврђивање околности под којима је настала незгода.

Трагови саобраћајних незгода[уреди]

Наука која се бави проучавањем трагова назива се трасологија. Саобраћајна трасологија проучава трагове саобраћајне незгоде.

За анализу трагова, њихов облик, положај, интензитет, врсту који су у директној вези са саобраћајном незгодом потребно их је на лицу места снимити, изузети или фиксирати. Од квалитета снимљених трагова зависи и даља анализа саобраћајне незгоде. Различити трагови у различитим ситуацијама имају и различити значај. Криминалистички значај трагова се односи на могућност да се на основу тог трага утврди да ли се ради о саобраћајној незгоди о случајном догађају или другом делу нпр. убиству, и да се изврши елиминација и индентификација лица или возила која су учествовала у саобраћајној незгоди.

На основу трагова може се утврдити следеће:

  • брзине учесника;
  • правци кретања возила;
  • смерови кретања возила;
  • место судара;
  • успорење возила;
  • елементи за просторно-временску анализу.

Обезбеђење трагова саобраћајне незгоде подразумева спречавање њиховог померања, промене или уништавање. Посебо је важно сречити оне промене које би умањиле значај трага или би допринеле некоректним анализама трага. Основни садржај обезбеђења саобраћајне незгоде односи се на спречавање нових саобраћајних незгода, на обезбеђење трагова и предмета, на обезбеђење лица, на обезбеђење возила и терета(од крађе, од пожара и сл.) и на регулисање саобраћаја у зони места саобраћајне незгоде.


Жртве саобраћајних незгода[уреди]

Многе познате личности страдале су као жртве саобраћајних незгода, а неке од њих су:

Литература[уреди]

  • Инић м.: БЕЗБЕДНОСТ ДРУМСКОГ САОБРАЋАЈА, Нови Сад, 1991.
  • Драгач Р. И Вујанић М.: БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА - II део, Београд, С. Ф., 2002.
  • Вукичевић Р.: РЕГУЛИСАЊЕ И БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА, Београд, 1995.

Reference[уреди]

„Саобраћајне незгоде”. Саобраћајне незгоде. Приступљено 1. 5. 2016. 

Спољашње везе[уреди]

Саобраћајне незгоде - Веб сајт

Агенција за безбедност саобраћаја