Саобраћајни полигон за обуку за самостално кретање слепих и слабовидих

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Саобраћајни полигон за обуку за самостално кретање слепих и слабовидих специјално је осмишљен и опремљен простор у школама за слепе и слабовиде особе на коме се оне оспособљавају за самостално кретање на простору града по школским правилима и програмима за обуку слепих и слабовидих особа.[1]

Оријентација и мобилност[уреди | уреди извор]

Увежбавање оријентације и мобилности уз помоћ технике белог штапа на полигону

Оријентација се односи на способност да слепа или слабовида особа зна где се налази и куда желите да иде, да ли се крећ из једне собе у другу, ходате од куће до центра града, вози аутобусом од једног места до другог или се „оријентишете“ на ново градилиште или школски простор.[2][3]

Мобилност се односи на способност безбедног, ефикасног и ефективног кретања са једног места на друго. То значи самоуверено ходање без спотицања или пада, прелазак улице и коришћење јавног превоза. Мобилност учења такође укључује учење употребе основних алата као што је штап или чак монокул за оне са слабим видом, као и стратегије, као што је ослушкивање саобраћајних образаца приликом преласка улице или коришћење приступачних сигнала за пешаке.[2][3]

Полигон у Србији[уреди | уреди извор]

Школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић” у Земуну

Први такав полигон изграђен је у Србији 2018. године у Београду у Школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић” у Земуну.[4]

Полигон се састоји из четири дела, за :

  • обуку у кретању по правој и кривој стази,
  • препознавање различитих површина,
  • обуку у кретању на пешачком прелазу са семафорима,
  • обуку у кретању на степеницама и мосту.

Полигон је опремљен следећом техничком и грађевинском инфраструктуром:

  • семафорима, са звучном, тактилном, светлосном и вибрационом опремом,
  • грађевинским елементе који се налазе на улици, како слепе и слабовиде особе након тренинга на полигону не би имале проблема да се оријентишу када изађите на улицу, улазе у градски превоз или установе.

Услови[уреди | уреди извор]

Да би обука на овим полигонима дала резултате градске власти би требало да сваку раскрсницу и семафор у великим градовима опреме звучном сигнализацијом, а тротоаре и препреке означе на посебан законом прописан начин јер само тако би се слепе и слабовиде особе могле кретали на прави начин. ВИДИ ЈОШ

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kelley, Pat (1996). „Orientation and Mobility: Techniques for Independence, Steven Lagrow and Marvin Weessies, Palmerston North, NZ: The Dunmore Press Ltd, 1994. 212 pp. NZ $40 paper.”. The Australian Journal of Rehabilitation Counselling (на језику: енглески). 2 (1): 66—67. ISSN 1323-8922. doi:10.1017/S1323892200001885. 
  2. ^ а б „Оријентација и самостално кретање | Индивидуални програми | Школа за ученике оштећеног вида | Вељко Рамадановић”. web.archive.org. 2017-07-08. Архивирано из оригинала 08. 07. 2017. г. Приступљено 2022-12-09. 
  3. ^ а б „Blind & Low Vision Skills Training”. LightHouse for the Blind and Visually Impaired (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-09. 
  4. ^ A, Tanjug, J. „Otvoren prvi poligon za slepe i slabovide u Srbiji”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-12-09. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саобраћајни_полигон_за_обуку_за_самостално_кретање_слепих_и_слабовидих&oldid=26999148”