Саобраћај у Републици Српској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Саобраћај у Републици Српској спада у надлежност Министарства саобраћаја и веза Републике Српске. У ту област потпада сва саобраћајна и телекомуникациона инфраструктура Српске.[1] Саобраћајна инфраструктура обухвата путеве, жељезничке пруге, жељезничке станице, аеродроме, пловне путеве, пристаништа и слично, док телекомуникациона инфраструктура обухвата телефонију, телеграфију, оптичке каблове, земаљске станице веза, саобраћајну телематику и друго.[1] Ниже надлежности су подијељене према саобраћајним секторима на Жељезнице Републике Српске, Поште Српске, Путеви Републике Српске и друга јавна предузећа која су задужена за одржавање саобраћаја у Српској.

Жељезнички саобраћај[уреди]

Укупна дужина пруга нормалног колосијека у Српској износи 425 km.[1] Жељезнице Републике Српске годишње превозе око 1.000.000 путника и око 6 милиона тона робе. Жељезнице Републике Српске дневно у оптицају користе 65 путничких и 8 теретних возова.

Пружни правци[уреди]

Међународни код Жељезница Републике Српске је 0044.

  • Добој — Костајница — Бања Лука — Омарска — Приједор — Нови Град
  • Блатна — Нови Град — Добрљин
  • Добој — Модрича-Шамац
  • Брчко МП — Брчко
  • Добој — Зворник
  • Бијељина — Сремска Рача
  • Јабланица — Штрбци (дио возне линије Београд — Бар)

Друмски саобраћај[уреди]

Основна мрежа друмског саобраћаја у Српској убухвата 4.192 km јавних путева, од чега 1.781 km магистралних и 2.183 km регионалних путева.[1] О путевима у Српској се брине јавно предузеће Путеви Републике Српске, које се између осталог бави одржавањем, заштитом, реконструкцијом и изградњом магистралних и регионалних путева, објеката на путевима, те проходношћу и безбједношћу саобраћаја на путевима.[2]

Саобраћајни знаци су исписани двојним писмом, прво ћирилицом а онда латиницом.[3] Контролу друмског саобраћаја врши Полиција Републике Српске.

Ауто-путеви[уреди]

Влада Републике Српске, односно Министарство саобраћаја и веза Републике Српске је планирало изградњу 430 km ауто-пута. Процијењена вриједност ових радова је 2,937 милијарди евра.[1]

Изграђени:

Планирани:

Магистрални путеви[уреди]

Магистрални путеви у Републици Српској који припадају европској мрежи међународних путева су:

Саобраћајне несреће[уреди]

Према подацима из 2011, највећи број саобраћајних несрећа се десио на магистралном путу Клашнице-Прњавор, и Нова Топола-Клашнице.[5]

Ваздушни саобраћај[уреди]

У области ваздушног саобраћаја у Српској, раније је постојало предузеће Ер Српска, а сада постоји авио-превозник Скај Српска које је основала Влада Републике Српске у фебруару 2007.[6] Главни и највећи аеродром у Српској је Аеродром Бања Лука којим управља јавно предузеће Аеродроми Републике Српске. Поред овог аеродрома, Влада Српске је планирала и изградњу Аеродрома Требиње.[7] У Српској дјелује и Дирекција за цивилну ваздушну пловидбу Републике Српске као и Ваздухопловни сервис Владе Републике Српске.[1]

Водни саобраћај[уреди]

У Српској постоји 204 km ријечних пловних путева, а највећа пристаништа су ријечна лука Шамац, Капетанија пристаништа у Брчком, пристаниште Градишка, те пристаниште за течне терете у Рафинерији Брод.[1] Пловне ријеке у Српској су Сава, која је оспособљена за међународни пловни саобраћај, те Уна, Дрина и Босна, које су дјелимично оспособљене за пловидбу. Скелски прелази са попречном пловидбом се налазе у Српцу и Црњелову код Бијељине.[1]

Поштански саобраћај[уреди]

Мрежа поштанског саобраћаја у Републици Српској[8]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Министарство саобраћаја и веза Републике Српске: Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској (на језику: српски)
  2. ^ Путеви Републике Српске: Основна улога Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 24, 2011) (на језику: енглески) (на језику: српски)
  3. ^ Радио телевизија Републике Српске: ФБиХ — Ћирилица не може да опстане, 04.08.2011. (на језику: српски)
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Мрежа ауто-путева РС[мртва веза] (на језику: српски)
  5. ^ „Најопаснија дионица у Републици Српској”. Радио-телевизија Републике Српске. 21. 2. 2012. Приступљено 21. 2. 2012. 
  6. ^ Етелборо: За субвенцију летова планирано 900.000, 15.07.2010. Архивирано на сајту Wayback Machine (март 4, 2016) (на језику: енглески) (на језику: српски)
  7. ^ Влада Републике Српске: Влада одобрила 1,6 милиона КМ за „Аеродром“ Требиње 5.11.2009. (на језику: српски)
  8. ^ Поште Српске: Поштанска мрежа Републике Српске (на језику: српски)

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]