Саобраћај у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Путна карта Србије

Република Србија се често назива „споном између Истока и Запада“.[тражи се извор] Овде се обично мисли на Моравску долину, јер је она најлакше проходан пут између Грчке и Мале Азије са једне стране и остатка Европе са друге.

Србија такође припада и многим већим европским подручјима (Балкан, Подунавље, Панонска низија, Динарска област). Овако повољан саобраћајни положај био је и главни чинилац њене тешке прошлости[тражи се извор] (погледати: Историја Србије).

Република Србија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Због низа географских повољности развој саобраћаја у Србији ће у будућности бити још бржи и обимнији.[тражи се извор] Главно саобраћајно чвориште у земљи је главни град, Београд.

Кроз Србију пролазе два паневропска саобраћајна коридора: друмско-железнички Коридор 10, са својим краковима B и C и речни Коридор 7.

Железнички саобраћај[уреди]

Главни чланци: Железнички саобраћај у Србији, Железнице Србије, и Беовоз
"Шарганска осмица" - најпознатија туристичка железничка линија у Србији
Типичан воз Железница Србије
Нови железнички мост у Београду

Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.808,7 km, од чега 3.533,2 km једноколосечних и 275,5 km двоколосечних пруга. Електрифицирано је 1.196,1 km отворених пруга са пролазним колосецима (2017. године)[1]. Ово се односи на пруге стандардне ширине колосека. Поред тога, постоје и пруге уског колосека, које су данас ван употребе или се оне користе у посебне сврхе (туристичка железница попут „Шарганске осмице“).

Двоколосечне су пруге Београд Центар – Стара Пазова – Шид граница са Хрватском, Београд – Ресник, Београд Центар – Распутница Г, Београд Центар – Панчево главна, Велика Плана – Сталаћ, као и Ђунис – Ниш. У плану је изградња другог колосека и на пругама Стара Пазова – Нови Сад – Суботица, Београд ранжирна – Сурчин – Батајница и на недостајућим деоницама од Београда до Ниша. Такође, планирана је и изградња додатна два колосека на деоници од Батајнице до Старе Пазове, чиме ће ова деоница постати четвороколосечна са посебним колосецима за путнички и теретни саобраћај.[2][3]

Електрифициране су пруге Београд – Стара Пазова – Нови Сад – Суботица – граница са Мађарском, Београд – Стара Пазова – Шид – граница са Хрватском, Београд – Ресник – Пожега – Врбница – граница са Црном Гором, Пожега – Краљево, Београд – Ресник – Младеновац – Лапово – Ниш – Прешево – граница са Македонијом, Раковица – Јајинци – Мала Крсна – Велика Плана, Мала Крсна – Пожаревац, Мала Крсна – Смедерево, Београд Центар – Панчево Војловица, пруге од станице Београд Центар до Новог Београда и Раковице (Распутница Г), као пруге до ранжирних станица Београд, Нови Сад, Лапово и Ниш и теретне станице Суботица. У плану је електрификација пруге Ниш – Димитровград – граница са Бугарском.

Пруге се категоришу на:

  • магистралне,
  • регионалне,
  • локалне и
  • манипулативне пруге.

Најважнији железнички правци (магистралне пруге) крећу од Београда ка:

У магистралне пруге спада и пруга Суботица – Сомбор – Богојево – граница са Хрватском.

Највећи железнички чворови су Београд и Ниш са по 5 железничких линија, а мањи по значају су: Нови Сад, Суботица, Инђија, Пожега, Сталаћ, Краљево, Косово Поље.

Једини град са било којим видом железничког градског превоза је Београд са трамвајским превозом и приградском железницом "Беовоз". Такође, Београд је једини град за који се планира изградња лаког метроа (погледати: Саобраћај у Београду и Београдски лаки метро).

Железничка веза са суседним земљама:

Посредна железничка веза са другим земљама (директни возови и вагони):

Путни саобраћај[уреди]

Главни чланак: Путна мрежа у Србији
Ауто-пут А3 близу Сремске Митровице
Државни пут првог Б реда 43 при проласку кроз Сићевачку клисуру

Путни или друмски саобраћај чини окосницу саобраћаја у Републици Србији. Најважније чвориште је главни град Београд, после кога следе Нови Сад и Ниш. Путну мрежу у републици чине јавни и некатегорисани путеви.

Мрежа јавних путева у Републици Србији има дужину од близу 41.000 km[тражи се извор], од чега око 40%[тражи се извор] отпада на државне путеве У оквиру мреже путева првог реда 2150 km путева у Србији припада европској мрежи путева, тзв. Е путева.

Државни путеви су јавни путеви којима се повезује:[4]

  • простор државе са мрежом европских путева,
  • простор државе са мрежом најважнијих путева суседних земаља,
  • простор државе унутар себе, кроз повезивање значајних насеља (градова) и свих округа у оквиру републике.

Изградња, осавремењавање и одржавање државних путева потпада под надлежност републичког, односно покрајинског нивоа.

Државни путеви су категорисани у путеве првог и другог реда, са А и Б поткласама.[5]

у Србији је регистровано око 1,5 милиона возила[6]. У Србији постоји око 8.000 аутобуса, а од тога градских аутобуса има око 4.100[7]. Од градских аутобуса веома мали број користи компримовани природни гас, док до 2012. године није било аутобуса који користе биодизел као погонско гориво.

Водни саобраћај[уреди]

Европска река - Дунав код Апатина

Србија је континентна земља и стога нема поморских лука. Од лука у околним земљама највећи значај за њену привреду имају луке Бар у Црној Гори и Солун у Грчкој. Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја. Дужина речних водених путева у Србији је 587 km (2005. године). Сви пловни путеви у земљи налазе се у њеној северној половини и првенствено везују земљу за регион средње Европе.

Најважнији водени пут у Србији је река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) који повезује средњу Европу са облашћу Црног мора. Поред Дунава целом дужином тока у земљи пловне су и реке Сава и Тиса, док је река Велика Морава пловна при ушћу (20 km). Од вештачких водних токова (канала) плован и канал Дунав—Тиса—Дунав.

Београд - једина европска престоница на две велике реке и два важна пловна пута

Важне луке на Дунаву су:

Важне луке на Сави:

Важне луке на Тиси:

Гасоводи и нафтоводи[уреди]

Нафтовод: Дужина токова је 393 km (2004. године) уз напомену да ће се нафтоводна мрежа веома брзо развијати.

Гасовод: Дужина токова је 3.177 km (2004. године) уз напомену да је тренутно у фази пројектовања и припремних радњи за изградњу магистралног гасовода "Јужни Ток", који кроз земљу пролази од Бугарске до Мађарске, са два одвојка ка Републици Српској и Хрватској . Овим потезима Србија постаје прометна гасоводна земља. Гасоводом је данас покривен северни и средњи део Србије, док је изградња у јужном делу у току.

Ваздушни саобраћај[уреди]

Аеродром „Никола Тесла“ Београд

У Србији постоји 39 званично уписаних аеродрома, али само је 6 од њих уврштено на листу аеродрома са IATA кодом:

асфалтирано неасфалтирано
укупна дужина 16 23
дужина преко 3.047 m 2 0
дужина 2.438-3.047 m 4 0
дужина 1.524-2.437 m 4 2
дужина 914-1.523 m 2 9
дужина испод 914 m 4 12

Највећи и најважнији аеродром у земљи је београдски аеродром „Никола Тесла“ у Сурчину, удаљен 15 km од центра града. Због изваредног положаја овај аеродром је некад био значајан и изван граница бивше Југославије, а очекује се да овај ниво буде поново досегнут у блиској будућности (као регионални саобраћајни чвор).

У Србији су званично уписана и 4 хелиодрома (2002. године).

Саобраћај по градовима Србије[уреди]

Главни чланци: Саобраћај у Београду, Саобраћај у Новом Саду, Саобраћај у Нишу, и Саобраћај у Крагујевцу

Развијен саобраћај одликује велике градове у републици (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Суботица), где значајан удео унутарградског саобраћаја чини јавни градски превоз.

Јавни (унутар)градски превоз поседује већина српских градова који су седишта округа. Осим у случају Београда, он је искључиво заснован на аутобуском превозу. У Београду се јавни превоз врши аутобусом, тролејбусом, трамвајем, приградском железницом, а постоје планови за израдњу метроа. Ниш, Суботица и Нови Сад су некада имали трамвајски превоз.

Референце[уреди]

  1. ^ Изјава о мрежи, Инфраструктура железнице Србије, 1. јун 2017.
  2. ^ Уговорена прва деоница пруге Београд–Будимпешта, Беобилд, 1. децембар 2016.
  3. ^ ПОЛИТИКА, 23. мај 2018. године: РАДОВИ НА ПРУГАМА ОБИМНИЈИ НЕГО ПРЕТХОДНИХ 25 ГОДИНА, Инфраструктура железнице Србије, 23. мај 2018.
  4. ^ Закон о јавним путевима, члан 5.
  5. ^ „Уредба о категоризацији државних путева” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 09. 2015. Приступљено 17. 09. 2015. 
  6. ^ РТС: „Пара нема, а сви возе“ (04.12.2011), Приступљено 24. 4. 2013.
  7. ^ „Студија о достигнућима и перспективама на путу ка зеленој економији и одрживом расту у Србији” (PDF). Национални извештај за Светску конференцију о одрживом развоју „Рио+20”, Рио де Жанеиро, 20–22. јун 2012. године. Министарство животне средине, рударства и просторног планирања. јун. стр. 18. Приступљено 22. 6. 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date=, |year= / |date= mismatch (помоћ)[мртва веза]

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саобраћај_у_Србији&oldid=20945162”