Саобраћај у Турској

С Википедије, слободне енциклопедије
Евроазијски мост је главна саобраћајна спона Европе и Азије
Карта железница у Турској

Турска је велика земља, махом смештена у Малој Азији, крајње западном делу Азије, али крајње северозападни део земље припада крајњем југоистоку Европе. Земља има изузетно повољан саобрајно-прометни положај између ова два континента, који се налазе веома близу у области Истанбула (раздвојени Босфором и Дарданелима). Овим мореузима Турска затвара област Црног мора и путем тога одређује поморски промет свих земаља у његовом залеђу. Поре тога, Турска има дугу морску обалу. Захваљујући томе, претеча савремене Турске, Османско царство, управљало је сувоземним прометом између Истока и Запада, а ову могућност користи и савремена Турска. Данас је ова земља у времену брзог осавремењавања, а што се очитује и по развоју саобраћаја.

Турска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чворови су нова и стара престоница, Анкара и Истанбул, а веза између ова два града је саобраћајна „кичма“ земље.


Железнички саобраћај[уреди | уреди извор]

Истанбулска Хајдарпаша железничка станица је почетна за многе туре у Азији
Типичан турски воз
Железничка станица у Адани

Погледати: државно предузеће за железницу - Турске Државне Железнице

По подацима из 2005. године укупна дужина железничке мреже у домену јавног саобраћаја у Турској је 10.984 km, од чега је 2.336 km електрификовано. Све пруге су стандардне ширине колосека (1.435 mm). Железничка мрежа је тренутно у обнови, а предвиђа се и њено проширење у будућности. Највећи пројект је изградња железничког тунела испод Босфора (тзв. Мармарај), адруги значајни пројекти су изградња неколико брзих железница, од којих је најзначајнија Истанбул - Анкара - Конија. Но, све је то данас у плановима.


Због промене престоница током прве половине 20. века и веома изразитог планинског рељефа, који дели земљу на низ ужих области, нису постојале могућности за стварање великог железничког чворишта, па данас постоји низ мањих железничких чворишта. Међутим, и поред свог положаја на самом ободу Турске Истанбул је и даље најважнији у железничком саобраћају у држави. Од Истанбула кећу возови ка:


Градска железница је присутна у свим већим градовима Турске. Метро систем постоји у Истанбулу (погледати: Истанбулски метро), Анкари, Измиру и Бурси, а тренутно се гради у Адани. Превоз трамвајима и градском приградском железницом је присутан у много већем броју градова.


Железничка веза са суседним земљама:

Друмски саобраћај[уреди | уреди извор]

Европски коридори у Турској
Савремени ауто-пут код Измира
Ауто-пут Истанбул - Анкара зими

Укупна дужина путева у Турској у 2004. години била је 426.906 km, од чега је са чврстом подлогом 177.550 km (при чему се под овим подразумевају и веома лоши путеви путеви типа макадама). Дужина савремених ауто-путева и других путева са 4 траке је 1.892 km, мало спрам величине земље, па су магистрални путеви најважнији у земљи. Њихова укупна дужина је око 17.000 km. Путеви нижег ранга данас су у доста лошем стању и испод савремених мерила. Међутим, последње две деценије је уложено јако много средстава у осавремењавање и проширење мреже саобраћајница.

Магистрални путеви у Турској носе двозначну ознаку „Д-троцифрени број“. Они путеви који су правца исток-запад оначени су бројевима типа х00, а они север-југ су означени са х50.

Најважнији путеви у Турској су:

Ауто-путеви у Турској носе двозначну ознаку „О-број“. Сваки број је везан за поједину покрајину Турске, кроз коју пролази.

Савремени ауто-путеви су на трасама:

Водени саобраћај[уреди | уреди извор]

Многа турска летовалишта, попут Кушадасија на слици, имају марине за јахте, као и пристан за бродове на крстарењима

Труска је приморска земља са излазом на чак 4 мора (Црно, Мраморно, Егејско и Средоземно), на два важна мореуза (Босфор и Дарданели) и са веома дугом обалом. Традиционално, поморски саобраћај је био развијен у пределу Босфора и Дарданела захваљујући свом прометном значају. Овде је веома значајан превоз фериботима између обала Европе и Азије. За ралику од овог дела турске обале, већи део земље остао је континенталан, затворен високим планинама од мора, тако да је дуго било мало значајних лука у Турској. Дана су најпознатије луке:


Саобраћај рекама у Турској је слабо развијен, иако је дужина пловних река око 1.200 km. Разлог томе је што је већина река плитка, посебно током летњих суша, а многе су и планинске, брзе и са великим падом.

Гасоводи и нафтоводи[уреди | уреди извор]

Авион Теркиш ерлајнса

Гасовод: 4.621 km (2006. г.)

Нафтовод: 3.543 km (2006. г.)


Ваздушни транспорт[уреди | уреди извор]

Нови анкарски аеродром „Есенбога“
Истанбулски аеродром „Ататурк“
Аеродром „Даламан“ је један од аеродома на турској ривијери

Будући да је Турска велика земља са великим прометним могућностима, ако и бројним туристичким одредиштима, ваздушни саобраћај има већи значај него у другим земљама.

У Турској постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије и највеће државно предузеће Теркиш ерлајнс.

У држави постоји 117 званично уписаних аеродрома 2007. године, од чега 90 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Турској). 48 аеродрома је уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code). Најпознатији од њих су:

Најважније ваздухопловно чвориште у држави, већ и у овом делу света, је Истанбул са два велика аеродрома (Ататурк, Сабиха Гокчен). Аеродром „Ататурк“ је старији, већи и важнији. Он се налази 15 km западно од средишта Истанбула. Други по значају је "Есенбога“ у Анкари. После тога најпрометнији су аеродроми који опслужују туристичка одредишта на турској ривијери (Анталија, Бодрум, Мармарис, Кушадаси), код којих доминира промет током летњег дела године.

У Турској је 2007. године забележено 18 хелиодрома.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Саобраћај у Турској на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саобраћај_у_Турској&oldid=26999131”