Сарајевски ратни тунел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кућа у којој се налази улаз у тунел

Сарајевски ратни тунел, такође познат и као Тунел спаса или Тунел српског страдања,[1] био је тунел који је направљен током опсаде Сарајева, између марта и јуна 1993. године. Тунел је прокопан испод аеродромске писте како би повезао двије територије које је држала АРБиХ (Добрињу и Бутмир) па се тако и тунел звао „Тунел Д-Б”. Тунел је прокопала АРБиХ, а у копању су учествовали српски логораши.[1]

Тунел је био најстрожа тајна дијела Сарајева под командом АРБиХ. Коришћен је за снабдевање бошњачких снага ратним намирницама укључујући грану, гориво, новине и оружје.[2]

Саобраћај кроз тунел је стално текао у оба смера. Свакога дана је кроз тунел пролазило између 3.000 и 4.000 бошњачких и војника УН (као и цивила), и 30 тона различите робе.[3]

Структура[уреди]

Тунел је дуг око 720 метара, а висок око 1,5 метар док је на неким дијеловима био висок и до 1,8 метара. Тунел се у званичним разговорима АРБиХ и ОУН водио под именом „Тунел којег нема”.[4]

Током 1994. тунелом су постављене мале шине по којима су ишла мала колица.

Присилни рад на изградњи[уреди]

Српски логораши су овај тунел назвали „тунел српског страдања” због тога што је 50 српских логораша убијено приликом прокопавања тунела.[1] Од 50 убијених српских логораша, 6 логораша је било из логора Силос, а остала 44 из логора у Храсници. Српски логораши су даноноћно одвођени на прокопавање ровова, тунела, изградњу бункера и прилаза на линији разграничења ВРС и АРБиХ.[1]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 С. В. (26. 01. 2011). „15 година од распуштања логора „Силос. СРНА, РТРС.  (српски)
  2. EUROPE | Sarajevo's tunnel of hope
  3. The Sarajevo Tunnel
  4. Слободна Босна: Највећа Сарајевска ратна превара, Сарајево, 10.5.2012, pp. 52

Извори[уреди]

  • Donia, Robert J. (2006). Sarajevo: A Biography. Ann Arbor: University of Michigan Press.

Спољашње везе[уреди]