Сарајевски трамвај

С Википедије, слободне енциклопедије
Сарајевски трамвај
Сарајевски трамвај
Опште информације
 Држава Босна и Херцеговина
 ГрадСарајево
 Отварање1884.
 ОператорЈКП ГРАС
Инфраструктура
 Ширина колосека1435 mm
Операција
 Линије6
 Дужина линије22,9 km
Портал Трамвајски саобраћај


Сарајевски трамвај
Илиџа
Касиндолска
Енергоинвест
Ступ
Ослобођење
Неџарићи
Алипашино поље
БХРТ
Миљацка
Алипашин мост
Депот
Отока
Ченгић вила
Долац Малта
Социјално
Пофалићи
Универзитет
Жељезничка станица
Музеји
Маријин двор
Хамзе Хуме
Скендерија
Парк
Пошта
Банка
Дрвенија
Катедрала
Латинска ћуприја
Башчаршија
Вијећница

Сарајевски трамвај, један од најстаријих европских, састоји се од једне линије. Она је дужине 10,7 километара, и спаја центар града – Башчаршију са предграђем Илиџом.[1]

Власник сарајевског трамваја је ЈКП ГРАС, који такође води и градске аутобуске и тролејбуске линије.

Историја[уреди | уреди извор]

Сарајево је први град у Европи који је имао цјелодневну трамвајску линију. Линија је отворена за Нову 1885. годину, као пробна линија за, тада будући трамвај у Бечу. Трамваје су тада покретали коњи. Прво је постављена пруга уског колосјека. Када су 1960. године набављени трамваји типа ПЦЦ (PCC), пруга је проширена на нормални колосек (1435 mm). [2]

Током опсаде Сарајево деведесетих, бројна возила су оштећена.

Линије[уреди | уреди извор]

Возни парк[уреди | уреди извор]

Први електрични трамваји који су се користили у Сарајеву су били производ немачке фирме Siemens-Schuckertwerke. Године 1960, купљено је 50 трамваја PCC (Presidents’ Conference Committee) Streetcar, који су претходно били у употреби у Вашингтону. Касније су се користили чешки трамваји Татра К2, који су испоручени између 1970-их и почетка 1980-их. након завршетка рата, набављена су модернија возила. Године 2008. Амстердам је донирао 16 старих трамваја граду Сарајеву.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Historija tramvaja: prvo Sarajevo, onda Beč”. DW. Приступљено 24. 1. 2019. 
  2. ^ „Sarajevski tramvaji kroz vrijeme”. Vremeplov. Приступљено 24. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]