Пређи на садржај

Сара Гилберт

С Википедије, слободне енциклопедије
Сара Гилберт
Пуно имеСара Кетрин Гилберт
Датум рођења(1962-04-00)април 1962. (63 год.)
Место рођењаКетеринг, Уједињено Краљевство
ОбразовањеУниверзитет Источне Англије, Универзитет у Халу
Занимањевакцинологија
ПослодавацУниверзитет у Оксфорду
Веб-сајтwww.jenner.ac.uk/team/sarah-gilbert

Сара Кетрин Гилберт (енгл. Sarah Catherine Gilbert; Кетеринг, април 1962) је енглеска вакцинолошкиња, професорка вакцинологије на Универзитету у Оксфорду и суоснивачица компаније Vaccitech.[1][2][3][4][5] Специјализована је за развој вакцина против грипа и новонасталих вирусних патогена.[6] Била је на челу тима који је развио и тестирао универзалну вакцину против грипа, која је ушла у клиничка испитивања 2011. године.

У јануару 2020. године прочитала је извештај на ProMED-mail платформи о четворо људи у Кини који су боловали од необичне врсте упале плућа непознатог порекла у граду Вухан.[7] У року од две недеље, у Оксфорду је осмишљена вакцина против новог патогена који ће касније постати познат као вирус Ковид 19.[8] Дана 30. децембра 2020. године, вакцина Oxford–AstraZeneca против Ковида 19, коју је развила заједно са Оксфордском групом за вакцине, одобрена је за употребу у Уједињеном Краљевству.[9] Више од три милијарде доза ове вакцине дистрибуирано је широм света.[10]

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Сара Кетрин Гилберт рођена је у Кетерингу, у грофовији Нортемптоншир, Енглеска. Њен отац је радио као административни менаџер у фабрици обуће, а мајка је била учитељица у основној школи.[11] Гилберт је похађала средњу школу за девојке у Кетерингу, где је схватила да жели да се бави медицином.[12][13]

Дипломирала је биолошке науке 1983. године на Универзитету Источне Англије.[14] Током студија почела је да свира саксофон, вежбајући у шуми поред језера универзитета како не би сметала осталим студентима у дому.[14][15]

Докторске студије наставила је на Универзитету у Халу, где је истраживала генетику и биохемију квасца Rhodosporidium toruloides, и стекла звање доктора наука 1986. године.[13][16]

Каријера и истраживања

[уреди | уреди извор]

Након што је стекла докторат, Сара Кетрин Гилберт је радила као постдокторанд у индустрији, у Истраживачкој фондацији пиварске индустрије, а потом у Биолошком центру у Лестеру. Године 1990. придружила се биофармацеутској компанији Delta Biotechnology у Нотингему, која се бавила производњом лекова.[13][17]

У академију се вратила 1994. године, када се придружила лабораторији Адријана В. С. Хила на Универзитету у Оксфорду. Њена рана истраживања бавила су се интеракцијом између домаћина и паразита код маларије. Универзитетска предавачица постала је 1999, а звање доценткиње у области вакцинологије стекла је 2004. године.[13]

Године 2010. постала је професорка у Институту Џенер. Уз подршку фондације Wellcome Trust, започела је рад на дизајну и развоју нових вакцина против грипа.[13] Њена истраживања усмерена су посебно на развој и претклиничко тестирање вирусних вакцина које уграђују протеин патогена у безбедан вирус.[6][18] Ове вирусне вакцине изазивају Т-ћелијски имунски одговор, који се може користити у борби против вирусних обољења, маларије и рака.[6]

Гилберт је била укључена у развој и тестирање универзалне вакцине против грипа. За разлику од традиционалних вакцина, ова вакцина не подстиче стварање антитела, већ покреће имуни систем да производи Т-ћелије специфичне за вирус грипа.[19] Уместо спољашњих протеина на површини вируса, користи се један од унутрашњих протеина (нуклеопротеин и матрикс протеин 1) вируса грипа А.[20]

Како се имуни систем са годинама слаби, уобичајене вакцине често нису ефикасне код старијих особа. Универзална вакцина не захтева прилагођавање сваке године и уклања потребу за сезонском вакцинацијом. Њена прва клиничка испитивања започета су 2008. године и користила су подтип вируса H3N2, уз свакодневно праћење симптома код пацијената.[20][21] То је било прво истраживање које је показало да је могуће стимулисати Т-ћелије као одговор на вирус грипа и да ова стимулација може да пружи заштиту од заразе.[20]

Њена истраживања показала су и да се аденовирусни вектор ChAdOx1 може користити за производњу вакцина које штите мишеве од блискоисточног акутног респираторног синдрома (MERS), као и да изазивају имуни одговор код људи.[22][23] Исти вектор је коришћен за развој вакцине против вируса Нипах, која је била ефикасна код хрчака (али није испитана на људима),[24] као и потенцијалне вакцине против грознице долине Рифт, која је пружала заштиту код оваца, коза и говеда (такође без доказа о ефикасности код људи).[25]

Гилберт је од почетка пандемије Ковида 19 укључена у развој нове вакцине против коронавируса.[1][26][27][28] Рад на овој вакцини води заједно са Ендруом Полардом, Терезом Ламб, Сендијем Дагласом, Кетрин Грин и Адријаном Хилом.[29] Као и у њеним ранијим истраживањима, и овде је коришћен аденовирусни вектор који изазива имуни одговор против С-протеина коронавируса.[26][27]

У марту 2020. најављен је почетак испитивања на животињама, а 27. марта започето је регрутовање 510 учесника за фазу I/II клиничког испитивања.[30][31][32] У априлу исте године појавила се у емисији BBC-а коју води Ендру Мар, где је говорила о напретку у развоју вакцине.[33] Истог месеца изјавила је да би вакцина могла бити доступна до септембра 2020. године, уколико све буде ишло по плану. Клиничка испитивања добила су финансијску подршку од организација попут Коалиције за епидемијску приправност и иновације.[34] У септембру 2020. објављено је да компанија AstraZeneca производи вакцину AZD1222 током трајања треће фазе испитивања.[35]

Захваљујући свом раду на вакцинама, Гилберт се нашла на листи научних утицајних личности листа The Times у мају 2020. године.[36]

Године 2021, заједно са Кетрин Грин, објавила је књигу Vaxxers: the inside story of the Oxford AstraZeneca vaccine and the race against the virus, која даје увид у процес развоја ове значајне вакцине.[37][38]

Признања и достигнућа

[уреди | уреди извор]

Сара Гилберт добила је бројна признања за свој допринос науци, посебно у области развоја вакцина. У септембру 2020. била је гост емисије The Life Scientific на BBC Radio 4, у којој је говорила о свом научном путу и раду на вакцини против Ковида 19.[39]

23. новембра 2020. године, нашла се на листи BBC's 100 Women, која представља најутицајније жене из различитих области широм света. Постала је и виши сарадник за истраживање на колеџу Christ Church при Универзитету у Оксфорду.[40]

24. марта 2021. године, организација Humanists UK доделила јој је медаљу Розалинд Френклин за изузетан допринос науци. Том приликом одржала је предавање под називом „Трка са вирусом”,[41] у коме је изложила историјат развоја вакцина и детаљно описала настанак вакцине Оксфорд/AstraZeneca.[42]

У јуну 2021. добила је стојеће овације на Вимблдону.[43]

Исте године, као узор младим девојчицама у науци, добила је и јединствену част да јој компанија Mattel посвети лутку Barbie Shero, направљену по њеном лику.[44][45]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Сара Гилберт је за свој допринос науци и јавно здравље, посебно током пандемије Ковида 19, добила низ домаћих и међународних награда:

  • 2021 – Медаља Розалинд Френклин, коју додељује организација Humanists UK[42]
  • 2021 – Алберт медаља Краљевског друштва за уметност[46]
  • 2021 – Титула Даме Реда Британске империје у оквиру рођенданских почасних признања, за заслуге у науци и развоју вакцине против Ковида 19[47]
  • 2021 – Princess of Asturias награда за техничка и научна истраживања (једно од највиших признања у Шпанији)[48]
  • 2021 – Златна медаља Краљевског лекарског друштва[49]
  • 2022 – Почасни докторат наука са Универзитета у Источној Англији[50]
  • 2022 – Почасна диплома Универзитета у Батy[51]
  • 2023 – Краљ Фајсал награда за медицину (једна од најпрестижнијих медицинских награда у исламском свету)[52]
  • 2023 – Чланство у Краљевском друштву, једној од најстаријих и најцењенијих научних институција у свету[53]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Сара Гилберт је 1998. године родила тројке. Њен партнер је преузео улогу примарног родитеља.[13] До 2020. године, сво трије деце је студирало биохемију на универзитету.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Lane, Richard (2020-04-18). „Sarah Gilbert: carving a path towards a COVID-19 vaccine”. Lancet (London, England). 395 (10232): 1247. ISSN 1474-547X. PMC 7162644 Слободан приступ. PMID 32305089. doi:10.1016/S0140-6736(20)30796-0. 
  2. ^ „Sarah Gilbert”. www.ndm.ox.ac.uk (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  3. ^ „Professor Sarah Gilbert | Oxford Martin School”. web.archive.org. 2020-07-02. Архивирано из оригинала 02. 07. 2020. г. Приступљено 2025-05-08. 
  4. ^ „Professor Sarah Gilbert | University of Oxford”. web.archive.org. 2020-08-03. Архивирано из оригинала 03. 08. 2020. г. Приступљено 2025-05-08. 
  5. ^ „Our Team”. Barinthus Biotherapeutics (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  6. ^ а б в „Professor Sarah Gilbert | Hic Vac”. www.hic-vac.org. Приступљено 2025-05-08. 
  7. ^ Gilbert, Sarah; Green, Catherine; Crewe, Deborah (2021). Vaxxers: the inside story of the Oxford AstraZeneca vaccine and the race against the virus. London: Hodder & Stoughton. ISBN 978-1-5293-6985-4. OCLC on1255796372. 
  8. ^ McKie, Robin (2021-07-04). „Centre Court ovations, limbo-dancing grans – it’s all been humbling, say Oxford vaccine creators”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2025-05-08. 
  9. ^ „Covid-19: Oxford-AstraZeneca vaccine approved for use in UK” (на језику: енглески). 2020-12-30. Приступљено 2025-05-08. 
  10. ^ Ziady, Hanna (2024-05-08). „AstraZeneca withdraws Covid-19 vaccine, citing low demand | CNN Business”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  11. ^ а б Cookson, Clive (2020-07-24). „Sarah Gilbert, the researcher leading the race to a Covid-19 vaccine”. Financial Times. Приступљено 2025-05-08. 
  12. ^ „Coronavirus vaccine: Who is Professor Sarah Gilbert?”. BBC Newsround (на језику: енглески). 2020-11-24. Приступљено 2025-05-08. 
  13. ^ а б в г д ђ „Professor Sarah Gilbert – Working for NDM”. web.archive.org. 2020-03-27. Архивирано из оригинала 27. 03. 2020. г. Приступљено 2025-05-08. 
  14. ^ а б „The UEA graduate leading hunt for coronavirus vaccine”. Eastern Daily Press (на језику: енглески). 2020-04-23. Приступљено 2025-05-08. 
  15. ^ „UEA Women’s History Month: Our Wonderful Alumni”. The Official Student Newspaper of UEA. Established 1992. (на језику: енглески). 2025-03-18. Приступљено 2025-05-08. 
  16. ^ Gilbert, S. C.; University of Hull. (1986), Studies on lipid accumulaltion and genetics of Rhodosporidium toruloides, University of Hull, Приступљено 2025-05-08 
  17. ^ „Vaccine matters: Can we cure coronavirus?”. www.science.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  18. ^ „Sarah Gilbert: Viral Vectored Vaccines”. www.ndm.ox.ac.uk (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  19. ^ „World-first trial for universal flu vaccine”. www.medsci.ox.ac.uk (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. [мртва веза]
  20. ^ а б в Jha, Alok; correspondent, science (2011-02-06). „Flu breakthrough promises a vaccine to kill all strains”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2025-05-08. 
  21. ^ „Sarah Gilbert”. www.jenner.ac.uk (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  22. ^ Munster, Vincent J.; Wells, Daniel; Lambe, Teresa; Wright, Daniel; Fischer, Robert J.; Bushmaker, Trenton; Saturday, Greg; van Doremalen, Neeltje; Gilbert, Sarah C. (2017). „Protective efficacy of a novel simian adenovirus vaccine against lethal MERS-CoV challenge in a transgenic human DPP4 mouse model”. NPJ vaccines. 2: 28. ISSN 2059-0105. PMC 5643297 Слободан приступ. PMID 29263883. doi:10.1038/s41541-017-0029-1. 
  23. ^ „New MERS vaccine clinical trial starts in Saudi Arabia | University of Oxford”. www.ox.ac.uk (на језику: енглески). 2019-12-19. Приступљено 2025-05-08. 
  24. ^ van Doremalen, Neeltje; Lambe, Teresa; Sebastian, Sarah; Bushmaker, Trenton; Fischer, Robert; Feldmann, Friederike; Haddock, Elaine; Letko, Michael; Avanzato, Victoria A. (2019). „A single-dose ChAdOx1-vectored vaccine provides complete protection against Nipah Bangladesh and Malaysia in Syrian golden hamsters”. PLoS neglected tropical diseases. 13 (6): e0007462. ISSN 1935-2735. PMC 6581282 Слободан приступ. PMID 31170144. doi:10.1371/journal.pntd.0007462. 
  25. ^ Warimwe, George M.; Gesharisha, Joseph; Carr, B. Veronica; Otieno, Simeon; Otingah, Kennedy; Wright, Danny; Charleston, Bryan; Okoth, Edward; Elena, Lopez-Gil (2016-02-05). „Chimpanzee Adenovirus Vaccine Provides Multispecies Protection against Rift Valley Fever”. Scientific Reports. 6: 20617. ISSN 2045-2322. PMC 4742904 Слободан приступ. PMID 26847478. doi:10.1038/srep20617. 
  26. ^ а б Lydall, Ross (2020-02-07). „Two groups of UK scientists in race to develop coronavirus vaccine”. The Standard (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  27. ^ а б „Vaccine trials among recipients of £20 million coronavirus research investment”. GOV.UK (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  28. ^ „Oxford team to begin novel coronavirus vaccine research | University of Oxford”. www.ox.ac.uk (на језику: енглески). 2020-02-07. Приступљено 2025-05-08. 
  29. ^ „COVID-19 Vaccine Trials”. covid19vaccinetrial.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  30. ^ Sample, Ian; editor, Ian Sample Science (2020-03-19). „Trials to begin on Covid-19 vaccine in UK next month”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2025-05-08. 
  31. ^ Robson, Steve (2020-03-20). „British scientists hope to start coronavirus vaccine trials next month”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  32. ^ Devlin, Hannah; correspondent, Hannah Devlin Science (2020-03-27). „UK scientists enrol volunteers for coronavirus vaccine trial”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2025-05-08. 
  33. ^ „Coronavirus vaccine could be ready in six months, says UK scientist”. The Straits Times (на језику: енглески). 2020-04-11. ISSN 0585-3923. Приступљено 2025-05-08. 
  34. ^ „How Top Scientists Are Racing to Beat the Coronavirus”. Bloomberg.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  35. ^ „The Oxford professor carrying the world’s hopes of a coronavirus vaccine”. The Independent (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  36. ^ Franklin-Wallis, Oliver (2020-05-22). „From pandemics to cancer: the science power list”. www.thetimes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  37. ^ Honigsbaum, Mark (2021-07-11). „Vaxxers by Sarah Gilbert and Catherine Green; Until Proven Safe by Geoff Manaugh and Nicola Twilley – reviews”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2025-05-08. 
  38. ^ Ledford, Heidi (2021-08-05). „The COVID vaccine makers tell all”. Nature (на језику: енглески). 596 (7870): 29—30. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/d41586-021-02090-9. 
  39. ^ „BBC Radio 4 - The Life Scientific, Sarah Gilbert on developing a vaccine for Covid-19”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  40. ^ „BBC 100 Women 2020: Who is on the list this year?”. BBC News (на језику: енглески). 2020-11-23. Приступљено 2025-05-08. 
  41. ^ Humanists UK (2021-03-08), 'Racing against the virus', with Professor Sarah Gilbert | The Rosalind Franklin Lecture 2021, Приступљено 2025-05-08 
  42. ^ а б „Vaccine creator Professor Sarah Gilbert delivers Rosalind Franklin Lecture to thousands”. Humanists UK (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  43. ^ „Wimbledon crowd gives standing ovation to Oxford Covid vaccine developer”. The Independent (на језику: енглески). 2021-06-28. Приступљено 2025-05-08. 
  44. ^ Slawson, Nicola (2021-08-04). „Vaccinologist Barbie: Prof Sarah Gilbert honoured with a doll”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2025-05-08. 
  45. ^ Ross, Deborah (2021-08-04). „Your Sarah Gilbert doll isn’t realistic, Mattel. I want a Pay Gap Barbie”. www.thetimes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  46. ^ „Oxford vaccine creator Professor Sarah Gilbert awarded RSA Albert Medal | University of Oxford”. www.ox.ac.uk (на језику: енглески). 2021-03-05. Приступљено 2025-05-08. 
  47. ^ „Page B8 | Supplement 63377, 12 June 2021 | London Gazette | The Gazette”. www.thegazette.co.uk. Приступљено 2025-05-08. 
  48. ^ „Katalin Karikó, Drew Weissman, Philip Felgner, Uğur Şahin, Özlem Türeci, Derrick Rossi and Sarah Gilbert”. www.fpa.es (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  49. ^ „Royal Society of Medicine welcomes new Honorary Fellows and medal winners | The Royal Society of Medicine”. www.rsm.ac.uk (на језику: енглески). 2021-07-28. Приступљено 2025-05-08. 
  50. ^ „Covid vaccine co-creator Sarah Gilbert among 2022 UEA honorary graduates”. Eastern Daily Press (на језику: енглески). 2021-08-20. Приступљено 2025-05-08. 
  51. ^ „Covid vaccine pioneer Dame Professor Sarah Gilbert receives honorary degree”. www.bath.ac.uk. Приступљено 2025-05-08. 
  52. ^ „Professor Sarah Catherine Gilbert – King Faisal Foundation” (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 
  53. ^ „Fellow Detail Page | Royal Society”. royalsociety.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-08. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сара_Гилберт&oldid=30629712”