Сардити

Сардити (алтернативно: Сардеати, Сардијати или Сардиотаји) били су илирско племе које је живјело у Далмацији, у долини Пливе око подручја Јајца и Шипова, у данашњој Босни и Херцеговини.[1] Помиње их Плиније Старији, који их лоцира у conventus iuridicus из Салоне, и извјештава да су имали 52 декурије (рода).[2] Такође их помиње Птоломеј,[3] и у Libri Coloniarum („Књизи колонија”) Gromatici Veteres (око 5. вијека нове ере) заједно са Тариотима.[4]
Сардити су документовани, заједно са другим илирским племенима попут Пируста и Баридуста, у епиграфском материјалу Албурнуса Мајора у римској Дакији, рударског града у који се неколико илирских народа преселило до времена римског цара Трајана. Недавно је пронађен велики број натписа који говоре о племенском имену Сардијата, а настали су након што су се преселили у нови град у Дакији из својих древних племенских подручја у Далмацији.[5] Колегијум Сардијатензиум/Сардијатарум је такође потврђен у Албурнусу Мајор.[6] Постојање колегијума Сардита и Баридуста свакако указује на локацију тих заједница унутар или близу рударског округа.[7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Piso 2004, стр. 294; Hirt 2010, стр. 335; Hirt 2019, стр. 9; Wilkes 1992, стр. 216
- ^ Šašel Kos 2005, стр. 265; Wilkes 1992, стр. 216; Wilkes 1996, стр. 577; Piso 2004, стр. 294; Hirt 2019, стр. 9.
- ^ Šašel Kos 2005, стр. 265; Hirt 2019, стр. 9.
- ^ Brunet et al. 2008, стр. 12, 40, 80
- ^ Hirt 2010, стр. 335; Piso 2004, стр. 300.
- ^ Hirt 2010, стр. 43; Piso 2004, стр. 293; Nemeti & Nemeti 2010, стр. 113; Hirt 2019, стр. 10.
- ^ Hirt 2019, стр. 10.
Литература
[уреди | уреди извор]- Brunet, Claude; Conso, Danièle; Gonzales, Antonio; Guard, Thomas; Guillaumin, Jean-Yves; Sensal, Catherine (2008). „Libri Coloniarum (Livre des Colonies)” [Book of Colonies]. Corpus Agrimensorum Romanorum. « ISTA », 1102. Besançon: Institut des Sciences et Techniques de l'Antiquité. VII: 5—116. ISBN 9782848672298. doi:10.3406/ista.2008.2896.
- Hirt, Alfred Michael (2010). Imperial Mines and Quarries in the Roman World: Organizational Aspects 27 BC-AD 235. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-957287-8.
- Hirt, Alfred (2019). „Dalmatians and Dacians—Forms of Belonging and Displacement in the Roman Empire”. Humanities. MDPI. 8 (1): 1—25. doi:10.3390/h8010001
. - Nemeti, Sorin (2004). „Bindus-Neptunus and Ianus Geminus at Alburnus Maior (Dacia)”. Studia Historica. Historia Antigua. Ediciones Universidad de Salamanca. 22: 91—101. ISSN 0213-2052.
- Nemeti, Irina; Nemeti, Sorin (2010). „The Barbarians Within. Illyrian Colonists in Roman Dacia”. Studia Historica. Historia Antigua. Ediciones Universidad de Salamanca. 28: 109—133. ISSN 0213-2052.
- Piso, Ioan (2004). „Gli Illiri ad Alburnus Maior”. Ур.: Urso, Gianpaolo. Dall'Adriatico al Danubio: l'Illirico nell'età greca e romana : atti del convegno internazionale, Cividale del Friuli, 25-27 settembre 2003. I convegni della Fondazione Niccolò Canussio (на језику: италијански). ETS. стр. 271—308. ISBN 884671069X.
- Šašel Kos, Marjeta (2005). Appian and Illyricum. Narodni muzej Slovenije. ISBN 961616936X.
- Wilkes, John (1992). The Illyrians. Wiley. ISBN 9780631146711.
- Wilkes, J. J. (1996). „The Danubian and Balkan provinces”. Ур.: Alan K. Bowman; Edward Champlin; Andrew Linto. The Cambridge Ancient History: The Augustan Empire, 43 B.C—A.D. 69. 10. Cambridge University Press. стр. 545—585. ISBN 0521264308.