Сарланд

Из Википедије, слободне енциклопедије
„Сар” преусмерава овде. За друге употребе, погледајте Сар (вишезначна одредница).
Сарланд
Saarland
Sarre
Положај Сарланда
Застава Сарланда
Застава
Грб Сарланда
Грб
Химна:
Saarlandlied
Држава  Немачка
Админ. центар Сарбрикен
Министар-председник Анегрет Крамп-Каренбауер (ЦДУ)
Владајућа странка ЦДУ
Површина 2.568,70 km2
Становништво 2011.
 — Број ст. 1.014.000
 — Густина ст. 395 ст/km2
 — ISO 3166-2 DE-SL
Последњи избори 30. август 2009.
Следећи избори 25. март 2012.
Гласова у Савезном савету 3
Званични веб-сајт

Сарланд или Сар (нем. Saarland) је једна од 16 немачких савезних држава. Површина јој је 2570 km2, а број становника 1,08 милиона. Главни град је Сарбрикен. Изузимајући градове-државе, то је најмања немачка држава и по становништву и по површини.

Географија[уреди]

Држава Сарланд се граничи са Француском на југу и западу, Луксембургом на западу и немачком државом Рајна-Палатинатом на северу и истоку.

Назив државе потиче од реке Сар, која је притока реке Мозел у сливу Рајне. Ова река тече са југа на северозапад државе. Око трећина територије Сарланда је под шумом.

Већина становништва живи у градском подручју на француској граници око престонице Сарбрикена. Велика већина, 74%, становништва су католици.

Сарланд је подељен на шест области:

Saarland map.png

  1. Мерциг-Вадерн
  2. Нојкирхен
  3. Сарбрикен
  4. Сарлуј
  5. Сарфалц
  6. Санкт Вендел

Историја[уреди]

Територија је основана 1920. по одредбама Версајског мировног уговора. Састављена је из дела пруске Рајнске провинције и баварског Рајнског палатината. Област је стављена под управу Лиге народа. У пракси, облашћу је 15 година управљала Француска, што се косило са жељама локалних Немаца и Немаца уопште.

Године 1933, значајан број антинацистичких Немаца се доселио у Сар, јер је то био једини део Немачке ван контроле Трећег рајха. Као последица те чињенице, постојала је кампања у Сару да територија остане под француском контролом, све док Адолф Хитлер влада у Немачкој. Ипак, подозривост према Француској је била много јача међу становништвом него симпатије. Када је истекло предвиђених 15 година, одржан је Сарски плебисцит 13. јануара 1935. године. За прикључење Немачкој је било 90,3 % гласалих, док је мањина гласала за прикључење Француској. Марта 1935, немачка нацистичка власт је именовала Јозефа Биркела за комесара Сарланда. На тој функцији је био до смрти септембра 1944. године. Од тада до марта 1945. облашћу је командовао Вили Штор.

После Другог светског рата, област је поново потпала под француску власт. Од 1947. до 1957. област се називала Протекторат Сар. Амерички државни секретар Џејмз Бернс је овакво решење образложио 1946. као компензацију Француској за три немачке инвазије (ово није била потпуна истина, јер је Француско-пруски рат започела Француска). Још један разлог била је намера да се од Немачке одузму индустријске области да би се предупредила будућа потенцијална опасност.

Облашћу је управљао француски војни гувернер, касније Високи комесар, Гилбер Ив Едмон Гранвал до 1955. године. Последње две године протекторатом је управљао Ерик де Карбонел. Становништво Сара је такође учествовало у локалној управи.

Француска и Западна Немачка су 1954. предложиле план, познат као Статут Сара, по коме би област постала независна држава. Становништво је на плебисциту одбацило овај план, делом због француског уплитања у пропагандне активности. 27. октобра 1956, одлучено је да се допусти да Сарланд постане део Западне Немачке. То се и догодило 1. јануара 1957. године.

Уједињење Сарланда са Немачком се често назива „Мало уједињење“ (нем. kleine Wiedervereinigung), за разлику од „Великог“ (уједињење са ДДР-ом).

Становништво[уреди]

Највећи градови[уреди]

Шаблон:Највећи градови у Сарланду

Привреда[уреди]

Занимљивости[уреди]

Национални фудбалски тим Сара такмичио се у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1954., и био други у групи, иза Немачке. Представници Сара су се такмичили на Летњим олимпијским играма 1952.

Од 1920. до 1935, и од 1947. до 1959, на територији су се користиле поштанске марке Сара.

Спољашње везе[уреди]