Сатна основа
Сатна основа је плоча од воска на којој се налази зачетак пчелињег саћа а која се у пчеларству користи да би се пчелама дала основа на којој могу да изграде саће.[1] Сатна основа се сматра једним од најважнијих изума у савременом пчеларству.[1]
Коришћење сатне основе има значајне предности над природним саћем:
- Пчеле брже направе саће, и мање енергије потроше на градњу саћа а више на производњу меда.[1]
- Смањује се број трутовских ћелија, што даље смањује број трутова.[1]
- Ћелије имају дебље дно, саће је јаче, и може боље поднети оптерећење и топлоту.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Сатну основу је изумео немац Јоханес Меринг 1857.[1], недуго пошто је Лангстрот конструисао Лангстротову кошницу (1851)[2]. Мерингова сатна основа је имала само дно ћелија, а данашњу основу са зачецима ћелија измислио је амерички пчелар Семјуел Вагнер.[1]
Сатне основе су се првобитно израђивале у преси за сатне основе.[1] Прве пресе биле су од дрвета, а касније су се правиле од гипса, цемента, и најзад од метала, које се данас користе.[1] Вагнер је измислио и ваљке за сатне основе, међутим није их усавршио тако да су прве употребљиве ваљке направили Амос Рут и прецизни механичар Алва Вашбурн 1875.[3] Најзад, 1895. детроитски проналазач Едвард Вид измислио је ваљке који могу да израђују сатне основе у непрекидној траци.[4]
Употреба[уреди | уреди извор]
Да би сатна основа могла да стоји у оквиру, оквир се ожичава.[5] Сатна основа се причвршћује за жицу утапањем помоћу жврка или електричне струје. Постоје и сатне основе које су произведене са унапред уметнутом жицом, коју затим треба само причврстити за оквир.[5]
Уколико се сатна основа користи за производњу меда у саћу, ожичавање није потребно већ се основа причвршћује у за то предвиђени жлеб саме секције за саће.[6] За мед у саћу користе се посебне, танке сатне основе.[6]
Сатне основе се производе у различитим величинама, према величини оквира у који ће се уметнути. Уколико је потребно, за сечење сатних основа користи се нож за сатне основе[7].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з Каталинић 1985, стр. 220–221.
- ^ „Istorijski razvoj košnice”. Савез пчеларских организација Србије. Архивирано из оригинала 9. 11. 2013. г. Приступљено 31. 8. 2013.
- ^ Каталинић 1985, стр. 222.
- ^ Каталинић 1985, стр. 224.
- ^ а б Каталинић 1985, стр. 229–231.
- ^ а б Каталинић 1985, стр. 484–485.
- ^ Каталинић 1985, стр. 233.
Литература[уреди | уреди извор]
- Каталинић, Јосип (1985). Pčelarstvo. Загреб: Накладни завод Знање.
