Саудијска Арабија
Координате: 16°-32° СГ Ш, 35°-56° ИГД
| Краљевина Саудијска Арабија المملكة العربية السعودية |
||
|---|---|---|
| Химна Химна Саудијске Арабије |
||
.svg) |
||
| Главни град | Ријад | |
| Службени језик | Арапски | |
| Облик владавине | Апсолутистичка монархија | |
| — Краљ | Салман ибн Абдулазиз ел Сауд | |
| — Престолонаследник | Мукрин ибн Абдулазиз ел Сауд | |
| Независност: | 23. септембар 1932. | |
| Површина | ||
| — укупно | 2.149.690 km² (13) | |
| Становништво | ||
| — 2013. | 29.994.272 [1] (43) | |
| — густина | 12/km² | |
| Валута | Саудијски ријал | |
| Временска зона | UTC +3 | |
| Интернет домен | .sa | |
| Позивни број | +966 |
|
Саудијска Арабија, званично Краљевина Саудијска Арабија, понегде названа и Сауди Арабија, је највећа држава Арабијског полуострва у западној Азији[2]. Граничи се са Јорданом на северу, Ираком на северу и североистоку, са Кувајтом, Катаром, Бахреином и Уједињеним Арапским Емиратима на истоку, Оманом на југоистоку и Јеменом на југу, и Персијским заливом на североистоку и Црвеним морем на западу.
Пре оснивања Краљевства Саудијске Арабија, територија данашње Саудијске Арабије је обухватала четири посебна региона: Хеџас, Неџад и делове источне Арабија (ал Хаса) и јужне Арабија (Асир). Краљевство Саудијску Арабију је 1932. основао Ибн Сауд, који је ујединио ова четири региона у једну државу кроз низ освајања почевши од 1902. и освајања Ријада, постојбине своје породице, династије Сауд. Од тада држава је апсолутна монархија којом се влада по исламским принципа, нарочито под утицајем вахабизма. У Саудијскох Арабији се налазе џамије у Меки и Медини, два најсветија места у исламу.
Садржај
Географија[уреди]
| За више информација погледајте чланак Географија Саудијске Арабије. |
Положај[уреди]
Саудијска Арабија се простире на око 80% Арабијског полуострва, највећег полуострва на свету,[3] и лежи између 16° и 33° северне географске ширине и између 34° и 56° источне географске ширине. Пошто границе са Уједињеним Арапским Емиратима и Оманом нису прецизно дефинисане и обележене, тачна површина Судијске Арабије је непозната.[4]
Геологија и рељеф[уреди]
Географијом Саудијске Арабије доминира Арабијска пустиња и суседене полупустиње и жбунотвите степе. Више од девет десетина територије заузима пустиња, укључујући највећу непрекидну површину под песком на Земљи, Руб ел Хали.[5] У држави нема река или језера, али зато су вадији бројни. Мало обрадивих површинасе налази у алувијаним наносима у вадијима, басенима и оазама. Главна топоградска одлика је централна висораван, са планинама које се уздижу високо из уског низијског појаса у Црвено море. На западу, уз Црвено море, уздижу се планински ланци Хиџаз и Асир са највишим врхом Савдом (3.133 m). Са источне стране планина терен се полако спушта до западног приобаља уз Персијски залив и граница са УАЕ и Оманом.
Воде[уреди]
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Флора и фауна[уреди]
|
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Земљиште[уреди]
|
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Клима[уреди]
Екстремна врућина и безводност су карактеристике већег дела Саудијске Арабије. То је једно од неколико подручја у свету где температуре достижу од преко 50 °C; док је највећа забиљежена температура 51,7 °C. Зими се повремено појављују мраз или снег у унутрашњости или на већим надморским висинама, међутим то се дешава свега једном или два пута у деценији. Најнижа забележена температура је -12 °C у Тураифу. Просечне зимске (јануар) температуре се крећу у распону од 8° до 20 °C у градовима у унутрашњости, попут Ријада, док су у Џеди и на обали Црвеног мора износи 19° до 29 °C. С друге стране просечне летње температуре (јул) су 27° до 43 °C у Ријаду, и 27° до 38 °C у Џеди. Ноћу се температуре у пустињама у унутрашњости спуштају на изузетно ниске вредности, а дању пустињски песак повећава Сунчеву топлоту.
Годишња количина кише у просеку креће од 20 до 40 cm. Јужни делови кишу добијају повремено, захваљујући деловању југозападних монсуна. У планинама зими понекад пада снег. У унутрашњости земље температуре су углавном више, а дуж обале влажност ваздуха је преко 90%. Годишња количина падавина износи око 100 mm у Ријаду (углавном у периоду од јануара до маја), док је у Џеди око 54 mm (углавном у периоду од новембра до јануара). Изненадни пљускови могу довести до јаких бујица у вадијима (сувим коритима).
Историја[уреди]
| За више информација погледајте чланак Историја Саудијске Арабије. |
Осим малог броја градских трговачких насеља, као што су Мека и Медина, која се налази у Хеџазу на западу Арабијског полуострва, већи део данашње Саудијске Арабије су биле негостољубиве пустиње која су насељавала номадска племенска друштва. Оснивач ислама Мухамед је рођен у Меки око 571. Почетком 7. века, Мухамед је ујединио бројна племена широм полуострва и створио јединствену исламску верску заједницу. Након његове смрти 632, његови следбеници су брзо проширили територију под муслиманском владавином изван Арабије, освајајући огромна пространства (од Иберијског полуострва на западу до данашњег Пакистана на истоку) у року од неколико деценија. На тај начин Арабија је ускоро постала политички периферни регион у муслиманском свету како се фокус померао на развијеније заузете земље.[6] Од 10. века до почетка 20. века, Меку и Медину били под контролом локалног арапског владара, који је носио титулу шариф Меке, али је већи део овог периода шариф дуговао верност владару једног од највећих исламских царстава са престоицама у Багдаду, Каиру или Истанбулу. Већи део остатка данашње Саудијске Арабије се вратио на традиционалну племенску управу.[7]
Османлијски период[уреди]
У стара времена домаћи и страни владари борили су се за превласт над овом облашћу. Године 1517. Османско царство успоставило је власт над већим делом полуострва. У 18. и 19. веку, исламски реформистички покрет вехабија удружио се са династијом Сауд и преузео контролу над већим делом централне Арабије. Упркос неуспесима у каснијем периоду и враћању на старо, успели су да поврате већи део територије до 1904. године.
Саудијска Арабија била је под Британским протекторатом од 1915. до 1927, после чега је призната суверена Краљевина Хиџаза и Неџда. Два краљевства уједињена су у краљевину Саудијску Арабију 1932. године.
Након уједињења[уреди]
Од Другог светског рата па наовамо, владари ове династије подржавају Палестинце и одржавају блиске везе са Сједињеним Америчким Државама. Године 2000. Саудијска Арабија и Јемен решили су дуготрајан спор око границе.
Почетак искориштавања нафте након Другог светског рата преобразио је некад заосталу номадску земљу, омогућивши изградњу инфраструктуре и државу благостања по европском моделу. На међународном плану Саудијска Арабија балансира између добрих односа са државама Запада и оданости заједничким арапским циљевима. Саудијско друштво још увек је у великој мери конзервативно и значајан утицај имају исламске верске вође.
Транспорт[уреди]
Мрежа железничких пруга дуга је 1.392 км, а мрежа путева 152.044 км, од чега је 45.461 км асфалтирано. Мрежом саобраћајница Ријад је повезан са обалом, Јеменом, Кувајтом и Јорданом.
Привреда[уреди]
| За више информација погледајте чланак Привреда Саудијске Арабије. |
Највећи произвођач нафте међу земљама чланицама ОПЕК-а и трећи произвођач нафте у свету. Резерве Саудијске Арабије чине једну четвртину укупних светских залиха нафте.
Осим нафте, производи се земни гас, гипс, урма, пшеница и десалинизована вода.
Административна подела[уреди]
| За више информација погледајте чланак Административна подела Саудијске Арабије. |
Саудијска Арабија је подељена на 13 провинција.
- Ел Баха
- Северна граница
- Ел Џауф
- Ел Медина
- Ел Касим (Ел Газим)
- Ер Ријад
- Источна провинција
- Асир
- Хаил
- Џизан
- Мека
- Наџран
- Табук
Становништво[уреди]
| За више информација погледајте чланак Демографија Саудијске Арабије. |
Већина територија слабо је насељена, а становништво је концентрисано у градовима на западној обали и њеном залеђу (Џеда, Мека, Медина), главном граду Ријаду у средишту земље, као и на источном приобаљу гдје је лоцирана већина нафтних извора (Дамам, Хуфуф, Дахран).
Ислам је религија скоро целокупног домаћег становништва и једини има службено признање. Саудијска Арабија је колевка ове вере и у земљи се налазе два најважнија исламска светишта, Мека и Медина. Арапски односно његов локални дијалект је језик већине становништва. Велик број становника (око 6 мил.) су страни држављани на раду у индустрији нафте и у другим секторима привреде.
Највећи градови[уреди]
 Ријад  Џеда |
Поредак | Град | Провинција | Популација |  Мека  Медина |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Ријад | Ер Ријад | 5.254.560 | ||
| 2 | Џеда | Ел Медина | 3.456.259 | ||
| 3 | Мека | Мека | 1.675.368 | ||
| 4 | Медина | Ел Медина | 1.180.770 | ||
| 5 | Дамам | Источна | 1.033.597 | ||
| 6 | Таиф | Мека | 521.273 | ||
| 7 | Табук | Табук | 441.351 | ||
| 8 | Бурајда | Ел Касим | 378.422 | ||
| 9 | Хамис Мушаит | Асир | 372.695 | ||
| 10 | Хуфуф | Источна | 287.841 | ||
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Национална агенција за статистику [1]
- ↑ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
- ↑ Jamie Stokes (2009). Encyclopedia of the Peoples of Africa and the Middle East, Volume 1. pp. 605. ISBN 978-0-8160-7158-6.
- ↑ Stokes 2009, стр. 605.
- ↑ Vincent, Peter (2008). Saudi Arabia: an environmental overview. Taylor & Francis. pp. 141. ISBN 978-0-415-41387-9.
- ↑ Lindsay 2005, стр. 33.
- ↑ East 1971, стр. 75–76.
Литература[уреди]
- Vincent, Peter (2008). Saudi Arabia: an environmental overview. Taylor & Francis. pp. 141. ISBN 978-0-415-41387-9.
- Jamie Stokes (2009). Encyclopedia of the Peoples of Africa and the Middle East, Volume 1. pp. 605. ISBN 978-0-8160-7158-6.
- East, William Gordon (1971). The changing map of Asia. pp. 75–76. ISBN 978-0-416-16850-1.
- Lindsay, James E. (2005). Daily Life in the Medieval Islamic World. pp. 33. ISBN 978-0-313-32270-9.
Спољашње везе[уреди]
|
||||||||||||||
