Сафир—Симпсонова скала урагана

Сафир—Симпсонова скала урагана
Категорија Брзина ветра
Пет ≥70 м/с, ≥137 чв.
≥157 м/ч, ≥252 км/ч
Четири 58-70 м/с, 113–136 чв.,
130–156 м/ч, 209–251 км/ч
Три 50-58 м/с, 96–112 чв.
111–129 м/ч, 178–208 км/ч
Два 43-49 м/с, 83–95 чв.
96–110 м/ч, 154–177 км/ч
Један 33-42 м/с, 64–82 чв.
74–95 м/ч, 119–153 км/ч
Додатна класификација
Тропска
олуја
18-32 м/с, 35–63 чв.
39–73 м/ч, 63–118 км/ч
Тропски
циклон
<17 м/с, <34 чв.,
<38 м/ч, <62 км/ч

Сафир—Симпсонова скала урагана (енгл. Saffir–Simpson Hurricane Scale), скраћено SSHS, класификација је урагана западне хемисфере према максималној непрекидној брзини кретања ветра. Да би неки ветар био у категорији урагана његова брзина мора бити минимум 119 км/ч.[1] Највећа категорија 5, припада ураганима чија је брзина већа од 252 км/ч. Ова скала је погодна за одређивање потенцијалне штете и утицаја поплава изазваних падавинама.

Сафир-Симпсонова скала ветра урагана заснована је на највећој брзини ветра у просеку у једноминутном интервалу 10 m изнад површине. Иако скала показује брзине ветра у континуираним распонима брзина, Национални центар за урагане и Централни пацифички центар за урагане додељују интензитет тропских циклона у корацима од 5 чворова (kn) (нпр. 100, 105, 110, 115 kn, итд.) због инхерентне несигурности у процени јачине тропских циклона. Брзине ветра у чворовима се затим претварају у друге јединице и заокружују на најближих 5 mph or 5 km/h.[2]

Сафир-Симпсонова скала ветра урагана се званично користи само за описивање урагана који се формирају у Атлантском океану и северном Тихом океану источно од међународне датумске линије. Друге области користе различите размере за означавање ових олуја, које се називају циклони или тајфуни, у зависности од области. Ове области (осим JTWC) користе просечне ветрове од три или десет минута да би одредиле максималну трајну брзину ветра, стварајући важну разлику која фрустрира директно поређење између максималних брзина ветра олуја измерених коришћењем Сафир-Симпсонове скале ветра за урагане (обично 14% интензивније) и оне мерене коришћењем десетоминутног интервала (обично 12% мање интензивне).[3]

Настанак скале[уреди | уреди извор]

Скала је настала 1971. године захваљујући цивилном инжењеру Херберту Сафиру и Бобу Симпсону, метеорологу који је у то време био директор „Националног центра за урагане САД“. Првобитну скалу осмислио је Сафир према угледу на Рихтерову скалу, доделивши јој пет категорија. Прво јавно приказивање уследило је 1973. године, а у употребу је ушла годину дана касније.

Додатна подела[уреди | уреди извор]

Тропски циклон[уреди | уреди извор]

Тропски циклон
Непрекидни ветрови <17 м/с <34 чв. TD7(1999).JPG
Тропски циклон
<62 км/ч <38 м/ч

Тропски циклон или тропска депресија је организовани систем облака са деифинисаном циркулацијом и максималном брзином ветрова до 62 км/ч. Нема формирано око олује у средишту и најчешће није спиралног облика. Будући да је у оквиру њега низак притисак назива се депресија или циклон. Одликује се изузетно снажним кишама и пљусковима, без значајних оштећења.[4]

Тропска олуја[уреди | уреди извор]

Тропска олуја
Непрекидни ветрови 18-32 м/с 35-63 чв. Agatha 29 May 2010 1934Z.jpg
Тропска олуја Агата
63-118 км/ч 39-73 м/ч

Тропске олује су организовани снажни системи облака са дефинисаном циркулацијом и максимналном брзином ветрова између 63 и 118 км/ч. На овом ступњу долази до формирања циклона, али се олујно око најчешће још не формира. Метеоролошке службе дају одређене називе тропски олујама. Оне се одликују изузетно снажним и обилним кишама и пљусковима, а могућа је минимална штета на слабијим објектима.[5]

Категорије[уреди | уреди извор]

Категорија 1[уреди | уреди извор]

Категорија 1
Непрекидни ветрови 33–42 м/с 64–82 чв. Hurricane Lester 22 aug 1992 2246Z.jpg
Ураган Лестер
119–153 км/ч 74–95 м/ч
Нормални средишњи притисак 980–994 мбар 28.94 inHg

Изузетно снажни ветрови могу изазвати штету

Олује категорије 1 најчешће не изаизивају значајне структурне штете на добро зиданим објектима. Овакви ветрови могу превнути незакачене приколице и да ишчупају дрвеће слабије отпорности. Такође, долази до подизања слабих кровних конструкција на кућама, обарања црепова и слично. Приобалне поплаве и настала штета најчешће се везују за олујама категорије 1. Нестанци струје су уобичајени и могу потрајати неколико дана. Иако је ова категорија ураган најслабија, постоји могућност да дође до људских жртава.[6]

Категорија 2[уреди | уреди извор]

Категорија 2
Непрекидни ветрови 43–49 м/с 83–95 чв. Alex.A2010181.1710.250m.jpg
Ураган Алекс
154–177 км/ч 96–110 м/ч
Нормални средишњи притисак 965–979 мбар 28.50–28.91 inHg

Изузетно опасни ветрови изазивају значајну штету

Олује категорије 2 најчешће оштећују и подижу кровове на кућама, као и слабо причвршћена врата и прозоре. Такође, ветар ове јачине може оборити слабо причвршћену саобраћајну сигнализацију и чупати дрвеће из корена. Приколице за спавање, било да су причвршћене или не, најчешће претрпе значајну или потпуну штету. Ручно зидане куће, колибе и слично, приликом ураган друге категорије остају делимично или трајно оштећене. Мања пловила која су слабо укотвљена бивају оштећена или насукана на обалу. Вишедневан нестанак струје али и пијаће воде су уобичајени.[6]

Категорија 3[уреди | уреди извор]

Категорија 3
Непрекидни ветрови 50–58 м/с 96–112 чв. Hurricane Roxanne 10 oct 1995 1855Z.jpg
Ураган Роксен
178–208 км/ч 111–129 м/ч
Нормални средишњи притисак 945–964 мбар 27.91–28.47 inHg

Долази до разорне штете

Тропски циклони категорије 3 називају се правим ураганима на подручју Атлантика и Пацифика. Овакве олује праве штету на мањим кућама и нижим зградама, нарочито на онима са дрвеном структуром у основи. Грађевине са слабим темељима, као на пример приколице и слично бивају поптуно уништене, а кровови на кућама ишчупани зајено са конструкцијом. Ручно прављене куће и колибе су по правилу потпуно уништене. Поплаве у приобаљу су уобичајени. У тој зони страдају мањи објекти а виши и издржљивији остају поплављени неко време. Значајан број дрвећа и растиња ветар чупа у корену, притом чистећи значајне просторе. Нижи делови насеља остају поплављени. Делимичан до потпун нестанак стује и пијаће воде мое потрајати недељама након урагана.[6]

Категорија 4[уреди | уреди извор]

Категорија 4
Непрекидни ветрови 58–70 м/с 113–136 чв. Hurricane Joan 22 oct 1988 1317Z.jpg
Ураган Џоан
209–251 км/ч 130–156 м/ч
Нормални средишњи притисак 920–944 мбар 27.17–27.88 inHg

Долази до ужасавајуће штете

Урагани категорије 4 доводе до рушења и оштећења зидова, као и до потпуног разарања мањи кућа и објеката. Непопрваљива штета јавља се на надстрешницама, као и на другим висећим објектима. Приколице и ручно грађене куће су поптуно уништене и сравњене са земљом. Већина стабала, осим оних најчвршћих остаје ишчупана из корена и ношена јаким ветром. Олује ове категорије изазивају јаку приобалну ерозију, а поплаве задиру дубље у копно. Потпуни нестанак струје и пијаће воде траје неколико недеља.[6]

Категорија 5[уреди | уреди извор]

Категорија 5
Непрекидни ветрови ≥ 70 м/с ≥ 137 чв. Andrew 23 aug 1992 1231Z.jpg
Ураган Андреј
≥ 252 км/ч ≥ 157 м/ч
Нормални средишњи притисак < 920 мбар < 27.17 inHg

Долази до катастрофалне штете

Урагани категорије 5 су најјачи према Сафир—Симпсоновој скали. Овакве олује изазивају поптуно уништење кровова на мањих објектима и фабрикама. Рушење целокупних кућа слабије грађе је уобичајено. Тотална девастација погађа објекте са дрвеним конструкцијама, приколице, ручно зидане куће и слично. Само објекти удаљени 5 до 8 km од обале остају неоштећени. Ту спадају све грађевине зидане од бетона, ојачане циглама и преградним блоковима, затим куће са крововима не мањег нагиба од 35 степени и прозорима са ролетнама.[6]

Поплаве изазивају потпуно уништење приобалних грађевина, а виши објекти остају потопљени у нижим спратовима. Дословно сва стабла на путу олује су ишчупана и водена бујица их гомила дубље на копну формирајући бране и одсецајући стамбене делове и четврти од остатка насеља. Евакуација становништа из приобаља и нижих делова копна је обавезна, а нестанак струје и пијаће воде може потрајати неколико месеци.[6]

Критика[уреди | уреди извор]

Неки научници, укључујући Керија Емануела и Лакшмија Канту, критиковали су скалу као поједностављену, указујући да скала не узима у обзир ни физичку величину олује ни количину падавина које производи.[7] Поред тога, они и други истичу да Сафир-Симпсонова скала, за разлику од Рихтерове скале која се користи за мерење земљотреса, није континуирана и да је квантизована у мали број категорија. Предложене класификације замене укључују индекс интензитета урагана, који се заснива на динамичком притиску изазваном олујним ветровима, и индекс опасности од урагана, који се заснива на површинским брзинама ветра, радијусу максималног ветра олује, и његовој транслационој брзини.[8][9] Обе ове скале су континуиране, сродне Рихтеровој скали;[10] међутим, званичници нису користили ниједну од ових скала.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale”. National Hurricane Center. 2018. Приступљено 14. 11. 2020. 
  2. ^ „Minor Modification to Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale For the 2012 Hurricane Season” (PDF). National Hurricane Center. 2012. Приступљено 14. 11. 2020. 
  3. ^ United States Navy: „SECTION 2. INTENSITY OBSERVATION AND FORECAST ERRORS”. Архивирано из оригинала на датум 2007-09-16. Приступљено 2008-07-04. »For US Navy interests, the factor 0.88 is used in going from a 1-minute system to a 10-minute system such that TEN-MINUTE MEAN = 0.88 * ONE-MINUTE MEAN or ONE-MINUTE MEAN = 1.14 * TEN-MINUTE MEAN.«  Retrieved on 2018-10-07.
  4. ^ Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory, Hurricane Research Division. „Frequently Asked Questions: What are the upcoming tropical cyclone names?”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 11. 12. 2006. 
  5. ^ National Weather Service (2006). „Hurricanes... Unleashing Nature's Fury: A Preparedness Guide” (PDF). National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 2. 2008. Приступљено 2. 12. 2006. 
  6. ^ а б в г д ђ The Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale (Experimental) National Hurricane Center., Приступљено 15. 05. 2009.
  7. ^ „Name That Hurricane: Famous Examples of the 5 Hurricane Categories”. Live Science. Приступљено 11. 9. 2017. 
  8. ^ Kantha, L. (јануар 2006). „Time to Replace the Saffir–Simpson Hurricane Scale?”. Eos. 87 (1): 3, 6. Bibcode:2006EOSTr..87....3K. doi:10.1029/2006eo010003Слободан приступ. 
  9. ^ Kantha, Lakshmi (фебруар 2008). „Tropical Cyclone Destructive Potential by Integrated Kinetic Energy”. Bulletin of the American Meteorological Society. 89 (2): 219—221. Bibcode:2008BAMS...89..219K. CiteSeerX 10.1.1.693.5083Слободан приступ. doi:10.1175/BAMS-89-2-219. 
  10. ^ Benfield Hazard Research Centre (2006). „Atmospheric Hazards”. Hazard & Risk Science Review 2006. University College London. Архивирано из оригинала на датум 7. 8. 2008. Приступљено 8. 12. 2007. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]