Сафир-Симпсонова скала урагана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сафир-Симпсонова скала урагана
Категорија Брзина ветра
Пет ≥70 м/с, ≥137 чв.
≥157 м/ч, ≥252 км/ч
Четири 58-70 м/с, 113–136 чв.,
130–156 м/ч, 209–251 км/ч
Три 50-58 м/с, 96–112 чв.
111–129 м/ч, 178–208 км/ч
Два 43-49 м/с, 83–95 чв.
96–110 м/ч, 154–177 км/ч
Један 33-42 м/с, 64–82 чв.
74–95 м/ч, 119–153 км/ч
Додатна класификација
Тропска
олуја
18-32 м/с, 35–63 чв.
39–73 м/ч, 63–118 км/ч
Тропски
циклон
<17 м/с, <34 чв.,
<38 м/ч, <62 км/ч

Сафир-Симпсонова скала урагана (енгл. Saffir–Simpson Hurricane Scale) или скраћено SSHS је класификација урагана западне хемисфере према максималној непрекидној брзини кретања ветра. Да би неки ветар био у категорији урагана његова брзина мора бити минимум 119 км/ч. Највећа категорија 5, припада ураганима чија је брзина већа од 252 км/ч. Ова скала је погодна за одређивање потенцијалне штете и утицаја поплава изазваних падавинама.

Настанак скале[уреди]

Скала је настала 1971. године захваљујући цивилном инжењеру Херберту Сафиру и Бобу Симпсону, метеорологу који је у то време био директор „Националног центра за урагане САД“. Првобитну скалу осмислио је Сафир према угледу на Рихтерову скалу, доделивши јој пет категорија. Прво јавно приказивање уследило је 1973. године, а у употребу је ушла годину дана касније.

Додатна подела[уреди]

Тропски циклон[уреди]

Тропски циклон
Непрекидни ветрови <17 м/с <34 чв. TD7(1999).JPG
Тропски циклон
<62 км/ч <38 м/ч

Тропски циклон или тропска депресија је организовани систем облака са деифинисаном циркулацијом и максималном брзином ветрова до 62 км/ч. Нема формирано око олује у средишту и најчешће није спиралног облика. Будући да је у оквиру њега низак притисак назива се депресија или циклон. Одликује се изузетно снажним кишама и пљусковима, без значајних оштећења.[1]

Тропска олуја[уреди]

Тропска олуја
Непрекидни ветрови 18-32 м/с 35-63 чв. Agatha 29 May 2010.jpg
Тропска олуја Агата
63-118 км/ч 39-73 м/ч

Тропске олује су организовани снажни системи облака са дефинисаном циркулацијом и максимналном брзином ветрова између 63 и 118 км/ч. На овом ступњу долази до формирања циклона, али се олујно око најчешће још не формира. Метеоролошке службе дају одређене називе тропски олујама. Оне се одликују изузетно снажним и обилним кишама и пљусковима, а могућа је минимална штета на слабијим објектима.[2]

Категорије[уреди]

Категорија 1[уреди]

Категорија 1
Непрекидни ветрови 33–42 м/с 64–82 чв. Hurricane Lester 22 aug 1992 2246Z.jpg
Ураган Лестер
119–153 км/ч 74–95 м/ч
Нормални средишњи притисак 980–994 мбар 28.94 inHg

Изузетно снажни ветрови могу изазвати штету

Олује категорије 1 најчешће не изаизивају значајне структурне штете на добро зиданим објектима. Овакви ветрови могу превнути незакачене приколице и да ишчупају дрвеће слабије отпорности. Такође, долази до подизања слабих кровних конструкција на кућама, обарања црепова и слично. Приобалне поплаве и настала штета најчешће се везују за олујама категорије 1. Нестанци струје су уобичајени и могу потрајати неколико дана. Иако је ова категорија ураган најслабија, постоји могућност да дође до људских жртава.[3]

Категорија 2[уреди]

Категорија 2
Непрекидни ветрови 43–49 м/с 83–95 чв. Alex.A2010181.1710.250m.jpg
Ураган Алекс
154–177 км/ч 96–110 м/ч
Нормални средишњи притисак 965–979 мбар 28.50–28.91 inHg

Изузетно опасни ветрови изазивају значајну штету

Олује категорије 2 најчешће оштећују и подижу кровове на кућама, као и слабо причвршћена врата и прозоре. Такође, ветар ове јачине може оборити слабо причвршћену саобраћајну сигнализацију и чупати дрвеће из корена. Приколице за спавање, било да су причвршћене или не, најчешће претрпе значајну или потпуну штету. Ручно зидане куће, колибе и слично, приликом ураган друге категорије остају делимично или трајно оштећене. Мања пловила која су слабо укотвљена бивају оштећена или насукана на обалу. Вишедневан нестанак струје али и пијаће воде су уобичајени.[3]

Категорија 3[уреди]

Категорија 3
Непрекидни ветрови 50–58 м/с 96–112 чв. Hurricane Roxanne 10 oct 1995 1855Z.jpg
Ураган Роксен
178–208 км/ч 111–129 м/ч
Нормални средишњи притисак 945–964 мбар 27.91–28.47 inHg

Долази до разорне штете

Тропски циклони категорије 3 називају се правим ураганима на подручју Атлантика и Пацифика. Овакве олује праве штету на мањим кућама и нижим зградама, нарочито на онима са дрвеном структуром у основи. Грађевине са слабим темељима, као на пример приколице и слично бивају поптуно уништене, а кровови на кућама ишчупани зајено са конструкцијом. Ручно прављене куће и колибе су по правилу потпуно уништене. Поплаве у приобаљу су уобичајени. У тој зони страдају мањи објекти а виши и издржљивији остају поплављени неко време. Значајан број дрвећа и растиња ветар чупа у корену, притом чистећи значајне просторе. Нижи делови насеља остају поплављени. Делимичан до потпун нестанак стује и пијаће воде мое потрајати недељама након урагана.[3]

Категорија 4[уреди]

Категорија 4
Непрекидни ветрови 58–70 м/с 113–136 чв. Hurricane Joan 22 oct 1988 1317Z.jpg
Ураган Џоан
209–251 км/ч 130–156 м/ч
Нормални средишњи притисак 920–944 мбар 27.17–27.88 inHg

Долази до ужасавајуће штете

Урагани категорије 4 доводе до рушења и оштећења зидова, као и до потпуног разарања мањи кућа и објеката. Непопрваљива штета јавља се на надстрешницама, као и на другим висећим објектима. Приколице и ручно грађене куће су поптуно уништене и сравњене са земљом. Већина стабала, осим оних најчвршћих остаје ишчупана из корена и ношена јаким ветром. Олује ове категорије изазивају јаку приобалну ерозију, а поплаве задиру дубље у копно. Потпуни нестанак струје и пијаће воде траје неколико недеља.[3]

Категорија 5[уреди]

Категорија 5
Непрекидни ветрови ≥ 70 м/с ≥ 137 чв. Andrew 23 aug 1992 1231Z.jpg
Ураган Андреј
≥ 252 км/ч ≥ 157 м/ч
Нормални средишњи притисак < 920 мбар < 27.17 inHg

Долази до катастрофалне штете

Урагани категорије 5 су најјачи према Сафир-Симпсоновој скали. Овакве олује изазивају поптуно уништење кровова на мањих објектима и фабрикама. Рушење целокупних кућа слабије грађе је уобичајено. Тотална девастација погађа објекте са дрвеним конструкцијама, приколице, ручно зидане куће и слично. Само објекти удаљени 5 до 8 километара од обале остају неоштећени. Ту спадају све грађевине зидане од бетона, ојачане циглама и преградним блоковима, затим куће са крововима не мањег нагиба од 35 степени и прозорима са ролетнама.[3]

Поплаве изазивају потпуно уништење приобалних грађевина, а виши објекти остају потопљени у нижим спратовима. Дословно сва стабла на путу олује су ишчупана и водена бујица их гомила дубље на копну формирајући бране и одсецајући стамбене делове и четврти од остатка насеља. Евакуација становништа из приобаља и нижих делова копна је обавезна, а нестанак струје и пијаће воде може потрајати неколико месеци.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory, Hurricane Research Division. „Frequently Asked Questions: What are the upcoming tropical cyclone names?“. National Oceanic and Atmospheric Administration Приступљено 11. 12. 2006.. 
  2. ^ National Weather Service (September 2006). „Hurricanes... Unleashing Nature's Fury: A Preparedness Guide“ (PDF). National Oceanic and Atmospheric Administration. Archived from the original on 26. 2. 2008. Приступљено 2. 12. 2006.. 
  3. ^ а б в г д ђ The Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale (Experimental) National Hurricane Center., Приступљено 15. 05. 2009.

Спољашње везе[уреди]