Сахалин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сахалин
Sea of Okhotsk map ZI-2b.PNG
Сахалин на мапи Русије
Сахалин
Сахалин
Географија
Координате51° СГШ; 143° ИГД / 51° СГШ; 143° ИГД / 51; 143 Координате: 51° СГШ; 143° ИГД / 51° СГШ; 143° ИГД / 51; 143
Површина76.600 km2
Висина1.609 m
Највиши врхЛопатин
Администрација
РУС
Демографија
Становништво497.973  (2010[1])
Густина ст.0,01 стан./km2
Острво Сахалин

Сахалин (рус. Сахалин, јап. 樺太島) острво је у Пацифику, на далеком истоку Русије, северно од Јапана. На северу од Сахалина је Охотско море, док је на југу Јапанско море. Од обале континенталне Русије раздваја га уски мореуз Мамија који се зими леди. Од јапанског острва Хокаидо Сахалин раздваја мореуз Ла Перуз. Острво је дуго око 948 километара у правцу север-југ, а широко између 26 и 160 километара. Површина му је 76.400 km², и по томе је Сахалин највеће острво Русије.[2][3] Највиши врх је на 1.609 метара. Острво је углавном покривено четинарским шумама. Животињски свет је богат, а највише има: медведа, лисица, видри, самура, ирваса и лососа.

По попису из 2010. на острву је живело 497.973 људи. Од њих, 85% је Руса, а остало су Корејци (5,6 %), Украјинци (4,0 %) и други. Аутохтони народи острва су Аини (југ), Ороци (средишњи део) и Нивхи (север).[4] Административно, острво представља највећи део Сахалинске области, чији је главни град Јужно-Сахалинск (181.727 становника 2010). На острву се налазе веома значајне резерве нафте и земног гаса.

Сахалин су присвајали Русија и Јапан током 19. и 20. века. Ови спорови су понекад укључивали војне сукобе и поделе острва између две силе. Године 1875, Јапан је уступио своје захтеве Русији у замену за северни део Курилских острва. Године 1905, након Руско-јапанског рата, острво је подељено, при чему је југ припадао Јапану. Русија је успоставила контролу над читавим острвом заузимањем јапанског дела - као и свих Курилских острва - у посљедњим данима Другог светског рата 1945. године. Јапан више не полаже право ни над једним делом Сахалина, мада још увек сматра да су четири јужна Курилска острва његова територија. Када су Јапанци исељени са острва 1949. године, већина аинског становништва са Сахалина, преселила се на Хокаидо, јапанско острво које се налази јужно од Сахалина и удаљено само 43 km.[5]

Историја[уреди]

Од 19. века Сахалин је била руска кажњеничка колонија. Затвореници и њихово потомство су формирали главнину становништва острва.

До 1855. није се постављало питање суверенитета над Сахалином. Те године је склопљен уговор о миру и трговини између Јапана и Русије, по коме је ово острво остало заједничко мешовито подручје на коме су живели Јапанци, Руси, и домородачки народи Аини и Ороци.

Јапан и Русија су 1875. склопили Уговор из Санкт Петербурга. По овом споразуму, Русија је стекла суверенитет над Сахалином, а Јапан над Курилским острвима, све до Камчатке.

Као последица пораза Русије у Руско-јапанском рату из 1904-1905, 1905. закључен је Уговор из Портсмута, по коме је област јужно од 50-е паралеле припала Јапану. Град Тојохара (Јужно-Сахалинск) је био главни град јапанског јужног Сахалина (префектура Карафуто).

За време Другог светског рата Јапанци су на острву изградили железницу и другу инфраструктуру. Совјетски Савез је објавио рат Јапану 8. августа 1945. Царска јапанска војска је капитулирала 15. августа, али је на фронту ка совјетским снагама ова капитулација каснила. Црвена армија је до 5. септембра заузела цео Сахалин и Курилска острва. У овом напредовању је погинуло око 8.000 совјетских војника и официра. Око 400.000 Јапанаца је депортовано са острва након рата, укључујући народ Аину. Од августа 1948. до новембра 1954. на острву је постојао логор за заробљенике (до 15.900 људи), који су радили на градњи нафтовода.

Мировним уговором из Сан Франциска, од 8. септембра 1951, Јапан је препустио суверенитет над Сахалином и већим делом Курилских острва Совјетском Савезу.

Совјетски авиони ловци су 1. септембра 1983. над Сахалином оборили јужнокорејски цивилни авион Боинг 747 (лет KAL 007), јер је повредио совјетски ваздушни простор. Тада је погинуло 240 путника и 29 чланова посаде.

До 1991. острво је била специјална војна зона, са ограниченим правима приступа. И данас се издају посебне дозволе за посету одређеним деловима острва.

Дана 28. маја 1995, земљотрес јачине 7,5 степени погодио је град Нефтегорск на Сахалину. Тада је погинуло 2.000 до 3.500 људи.

Привреда[уреди]

Године 1996, откривено је да у обалном подручју Сахалина, на површини од 20.000 km², постоје залихе од 700 милиона тона нафте и 2,500 милијарди m³ земног гаса, што је слично резервама у Северном мору. Русија је 2004. са Јапаном потписала уговор о продаји земног гаса у течном стању.

Референце[уреди]

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. ^ „Islands by Land Area”. Island Directory. United Nations Environment Program. 18. 2. 1998. Приступљено 16. 6. 2010. 
  3. ^ CNN, Miquel Ros (2. 01. 2019). „Russia's Far East opens up to visitors”. CNN Travel (на језику: енглески). Приступљено 6. 01. 2019. 
  4. ^ „The Sakhalin Regional Museum: The Indigenous Peoples”. Sakh.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 03. 2009. Приступљено 16. 6. 2010. 
  5. ^ Reid, Anna (2003). The Shaman's Coat: A Native History of Siberia. New York: Walker & Company. стр. 148—150. ISBN 978-0-8027-1399-5. 

Литература[уреди]

  • Reid, Anna (2003). The Shaman's Coat: A Native History of Siberia. New York: Walker & Company. стр. 148—150. ISBN 978-0-8027-1399-5. 
  • C. H. Hawes, In the Uttermost East (London, 1903). (P. A. K.; J. T. BE.)
  • A Journey to Sakhalin (1895), by Anton Chekhov, including:
    • Saghalien [or Sakhalin] Island (1891–1895)
    • Across Siberia
  • Sakhalin Unplugged (Yuzhno-Sakhalinsk, 2006) by Ajay Kamalakaran
  • John J. Stephan, (1971). Sakhalin: a History. Oxford: Clarendon Press. .
  • Globetrotting for Love and Other Stories from Sakhalin Island, by Ajay Kamalakaran . Times Group Books.2017.

Спољашње везе[уреди]