Сахар Халифа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сахар Халифа
سحر خليفة
Saḥar Ḫalīfa
Пуно имеسحر عدنان خليفة Saḥar ˁadnān Ḫalīfa
Датум рођења1941
Место рођењаНаблус, Палестина
ОбразовањеЕнглеска књижевност
УниверзитетУниверзитет у Бирзејту
Универзитет Чапел Хил
Занимањекњижевник, романописац, феминисткиња
Језик стварањаарапски
НаградеМедаља за књижевност Нагиб Махфуз
Званични веб-сајт
http://adab.chez-alice.fr/Samed/sahar.htm

Сахар Халифа (арап. سحر خليفة) палестинска је списатељица рођена 1942. године у Наблусу, Палестина. Након студија на Универзитету у Бирзејту, на палестинској окупираној територији, добила је Фулбрајт стипендију и наставила студије у САД. Дипломирала је енглеску књижевност на Универзитету Чапел Хил у Северној Каролини и одбранила је докторат на тему женских студија на Универзитету у Ајови пре повратка у Палестину 1988. Она је оснивач Центра за женске послове у Наблусу, који сада има огранке у Гази и Аману, Јордан. Сахар Халифа се сматра једном од најистакнутијих палестинских списатељица. Њена дела укључују неколико романа и есеја, преведених на неколико језика, укључујући и хебрејски. Освојила је награду Нагиб Махфуз медаљу за књижевност за свој роман „Слика, Икона, Завет”.[1]

Нека од њених најпознатијих дела су роман „Дивље трње” (1976) и „Наследство” (1997) у коме се говори о Палестинкама које жртвују све што имају зарад својих мужева и земље, а заузврат бивају заборављене и нецењене.[2]

Спољашњи извори[уреди | уреди извор]

Књижевна дела[уреди | уреди извор]

  • „Нисмо више ваши робови” (1974)
  • „Кактус” (1976)
  • „Сунцокрет” (1980)
  • „Мемоари идеалистичке жене” (1986)
  • „Предворје” (1990)
  • „Наследство” (1997)
  • „Топло пролеће” (2009)
  • „Моја прва љубав” (2010)
  • „Земља и небо” (2013)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Биографија Сахар Халифе”. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2015. Приступљено 06. 09. 2016. 
  2. ^ „10 најпознатијих арапских списатељица које морате прочитати”. Архивирано из оригинала на датум 07. 09. 2016. Приступљено 06. 09. 2016.