Сахар Халифа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Сахар Халифа
سحر خليفة
Saḥar Ḫalīfa
Пуно име سحر عدنان خليفة Saḥar ˁadnān Ḫalīfa
Датум рођења 1941
Место рођења Наблус
Палестина
Образовање Енглеска књижевност
Универзитет Универзитет у Бирзејту
Универзитет Чапел Хил
Занимање књижевник, романописац, феминисткиња
Језик стварања арапски
Награде Медаља за књижевност Нагиб Махфуз
Званични веб-сајт
http://adab.chez-alice.fr/Samed/sahar.htm

Сахар Халифа (арап. سحر خليفة) палестинска је списатељица рођена 1942. године у Наблусу, Палестина. Након студија на Универзитету у Бирзејту, на палестинској окупираној територији, добила је Фулбрајт стипендију и наставила студије у САД. Дипломирала је енглеску књижевност на Универзитету Чапел Хил у Северној Каролини и одбранила је докторат на тему женских студија на Универзитету у Ајови пре повратка у Палестину 1988. Она је оснивач Центра за женске послове у Наблусу, који сада има огранке у Гази и Аману, Јордан. Сахар Халифа се сматра једном од најистакнутијих палестинских списатељица. Њена дела укључују неколико романа и есеја, преведених на неколико језика, укључујући и хебрејски. Освојила је награду Нагиб Махфуз медаљу за књижевност за свој роман „Слика, Икона, Завет”.[1]

Нека од њених најпознатијих дела су роман „Дивље трње” (1976) и „Наследство” (1997) у коме се говори о Палестинкама које жртвују све што имају зарад својих мужева и земље, а заузврат бивају заборављене и нецењене.[2]

Спољашњи извори[уреди]

Књижевна дела[уреди]

  • „Нисмо више ваши робови” (1974)
  • „Кактус” (1976)
  • „Сунцокрет” (1980)
  • „Мемоари идеалистичке жене” (1986)
  • „Предворје” (1990)
  • „Наследство” (1997)
  • „Топло пролеће” (2009)
  • „Моја прва љубав” (2010)
  • „Земља и небо” (2013)

Референце[уреди]