Саша Хаџи Танчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Саша Хаџи Танчић
SashaHT.jpg
Пуно име Славољуб
Датум рођења (1948-11-03)3. новембар 1948.
Место рођења Лесковац
 ФНРЈ
Датум смрти 15. мај 2014.(2014-05-15) (65 год.)
Место смрти Ниш
 Србија

Саша Хаџи Танчић (Лесковац, 3. новембар 1948Ниш, 15. мај 2014) био је српски књижевник. Његово крштено име је Славољуб. Живео је у Нишу.

Биографија[уреди]

Рођен је 3. новембра 1948. године у Лесковцу у старој грађанској породици од оца Владимира и мајке Вере.[1] Основну школу и гимназију завршио је у Нишу, дипломирао (24. новембра 1970) на Вишој педагошкој школи у Нишу српскохрватски језик и југословенску књижевност, а 1994, у Приштини, на Филозофском факултету на Одсеку за југословенску књижевност и српскохрватски језик стекао диплому професора књижевности. Био је новинар „Народних новина[2] у Нишу (1971—1977) и главни и одговорни уредник ИП „Градина“ (19891994), када постаје професор у Средњој музичкој школи, па директор Уметничке школе у Нишу. Био је именован на место помоћника министра културе у Влади Републике Србије, али дужност није преузео. Потом је директор Народне библиотеке у Лесковцу (20022006) и Народног позоришта у Нишу (20062009). Све ово време био је и уредник следећих часописа и листова:

  • Часопис за књижевност, уметност и културу Градина [3] (1978 - 1989.);
  • Часопис за књижевност, уметност и културу Освит[4] (1991 - 1998.);
  • Лист научни и књижевни Лесковчанин [5] (1996 - 2001.);
  • Српски лист за духовитост и сатиру Лесковачка мућкалица.[6] (2002);
  • Часопис за знање, веровање, стварање, вредновање Успења.[7] (2007 - 2009.)
  • Електронски књижевни часопис Легат [8] (2004 - 2006.)

Саша Хаџи Танчић је био члан Удружења књижевника Србије и Српског ПЕН центра.

Умро је 15. маја 2014. године у Нишу.

Збирке песама[уреди]

  • Записан свршиће се свет (Градина, Ниш, 1973.)
  • Пејзаж с душом (Наша реч, Лесковац, 1995.)
  • Лична смрт[9]
  • Псалми за 2000 (Графика „Галеб”, Ниш, 2001.)

Збирке приповедака[уреди]

  • Јеврем, сав у смрти, Просвета, Београд, 1976.
  • Савршен облик, Просвета, Београд, 1984.
  • Силазак у време, Просвета, Београд, 1987
  • Звездама повезани, Просвета/Књижевне новине, Београд, 1990.
  • Ивицом, најлепши пут, (Свјетлост, Сарајево, 1990.)
  • Галопирајући војник, Српска књижевна задруга, Београд, 1991.
  • Скидање оклопа, Просвета, Ниш, 1993.
  • Храм у коферу, Прометеј, Нови Сад, 1995.[9]
  • Небеска губерниија, Просвета, Београд, 1997.
  • Ратна престоница, Рад, Београд, 2007.
  • Кафкин син, Рад, Београд, 2008.
  • Лепи гробови, Танеси, Београд, 2010.

Саша Хаџи Танчиђ је приредио две збирке изабраних прича из својих ранијих издања:

  • Кључ за чудну браву, Просвета, Београд, 1994;
Јеврем, сав у смрти, Повратак Михаила Станковића, Живим по рецепту, Место под сунцем, Слепи Видоје о Склапајући очи - из збирке ЈЕВРЕМ, САВ У СМРТИ
Мама и сви остали трошкови, Никога живог од Дидовићевих и Дани до Нове године - из збирке МАМА И СВИ ОСТАЛИ ТРОШКОВИ
Ивицом, најлепши пут, Удес, Секирице, Свадба, Кључ за чудну браву, Дуња, Двораки, Тужичка и Црна башта - из збирке ИВИЦОМ, НАЈЛЕПШИ ПУТ
Намере и опредељења (поговор аутора у својству приређивача)
Повратак у Наис. Приказање анђела у цркви светог Пантелејмона надомак Ниша у време сусретања српског жупана Немање и немачког цара Барбаросе, Царичин град, Освајање, Лик за којим трагам, као за ликом света и Кула од лобања - из збирке ЗВЕЗДАМА ПОВЕЗАНИ
Каравештице, Потрес, Провера, Освета, Кртица и Зидари - из збирке СИЛАЗАК У ВРЕМЕ
Љубав, Савршен облик, Галопирајући облик, Искушавање чула, Талог и Храм у коферу - из збирке САВРШЕН ОБЛИК
Критичка самосвест приповедача (предговор аутора у својству приређивача)

Мирољуб Јоковић је приредио избор: Најлепше приче Саше Хаџи Танчића, Рашка школа/Танеси, Београд, 2012.:

Освајање, Царичин град, Лик за којим трагам као за ликом света, Повратак у Наис, Приказање анђела у цркви светог Пантелејмона надомак Ниша у време сусретања српског жупана Немање и немачког цара Барбаросе, Кула од лобања, Крсташи, Храм у коферу, Прастари, Праља и Дугме
Писмо – парадигма за смрт великих прича (предговор приређивача)

Антологије у којима су објављене Хаџи Танчићеве приче[уреди]

Романи[уреди]

  • Свето место (Рад, Београд, 1993.)
  • Црвенило (Просвета, Београд, 1995.)
  • Караван Светог Влаха (Просвета, Београд, 2002.)
  • Меланхолија (Рад, Београд, 2006.)

Огледи, есеји и студије[уреди]

  • Паралелни светови, Градина, Ниш, 1979.
  • Паралелни светови, Градина, Ниш, 1989.
  • Поетика одложеног краја, Просвета, Београд, 1999.
  • Романи Миливоја Перовића, ПОНД, Лесковац/СИИЦ, Нип, 2002.
  • Проклетство, коначна ведрина, Рад, Београд, 2002.
  • Повлашћена места, Нишки културни центар, Ниш, 2005.
  • Корен, копрена, Филекс, Лесковац, 2006.
  • Из дубина књижевног дека, Нишки културни центар, Ниш, 2007.
  • Шест прозора и хоризонт, Службени гласник, Београд, 2010.

Приређивачки рад[уреди]

  1. КОРАК МЕЂУ ТАЈНАМА Поезија младих песника Ниша; „Градина“ и Књижевна омладина Ниша, Ниш 1980.
  2. Стеван Сремац СТАРО ВРЕМЕ – НОВО ЧИТАЊЕ: „Градина“, Ниш 1982.
  3. Бора Станковић СТАРО ВРЕМЕ – НОВО ЧИТАЊЕ; „Градина“, Ниш 1983.
  4. НИШКЕ ПРИПОВЕТКЕ СТЕВАНА СРЕМЦА I – III; „Стеван Сремац“, Ниш 1995.[10]
  5. Бранко Миљковић ПЕСМЕ О ПЕСМИ; „Градина“, Ниш 1996.
  6. СРПСКЕ ПРАЗНИЧНЕ ПРИЧЕ; „Рашка“, Београд 2000.
  7. Бранко Миљковић ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ; АРС Центар Уметничке школе - Нишки културни центар, „Градина“, Ниш 2001.
  8. НАЈЛЕПШЕ ПРИПОВЕТКЕ БОРИСАВА СТАНКОВИЋА; „Просвета“, Београд 2004.
  9. Симон Симоновић БЕЗ ДАТУМА; „Глас српски“ Графика, Бања Лука 2005.
  10. СРПСКЕ ПРАЗНИЧНЕ ПРИЧЕ - Часопис „Крајина“, Бања Лука – Београд; „Арт принт“ – Београд 2009.
  11. Вељко Милићевић НАЈЛЕПШЕ ПРИПОВЕТКЕ; „Ариадна“, Београд 2009.
  12. Светолик Ранковић НАЈЛЕПШЕ ПРИПОВЕТКЕ; „Ариадна“, Београд 2010.
  13. Момо Капор МАЛИ ЕКРАН - ТВ критике; „Танеси“, Радио – Телевизија Србије, Београд 2012.
  14. ФАНТАСТИЧНА ЗООЛОГИЈА - Српске приповедне прозе двадесетог века; „Службени гласник“, Београд 2012.

Критика о делу Саше Хаџи Танчића[уреди]

  1. Чедомир Мирковић: Овога пута: Лесковац – Јеврем, сав у смрти[11]
  2. Христо Георгијевски: Испитивање реалног и фикцијског плана у приповеткама Саше Хаџи Танчића – Јеврем, сав у смрти, Савршен облик[12]
  3. Марко Недић: Приповедачка проза у послератној српској књижевности – Скица за преглед[13]
  4. Снежана Брајовић: Млађи српски прозаисти – Јеврем, сав у смрти)[14]
  5. Душан Стошић: Апокрифна јеванђеља Саше Хаџи Танчића Архаично, свето, демонско, трагично; Лаканпрес, Београд 2001.
  6. Маријана Милошевић: „Чежња за путовањима“ – Караван светог Влаха[15]
  7. Слађана Илић: Реинтерпретација историје и књижевне традиције – Караван светог Влаха[16]
  8. Драган Тасић: Саша Хаџи Танчић и нестварни град[17]
  9. Јован Пејчић: Што видиш, напиши у књигу – Записан свршиће се свет[18]
  10. Станиша Величковић: „Медитативна проза“ – Свето место[19]
  11. Ана Радин: „Вампир у српској прози XX века“ – Јеврем, сав у смрти[20]

Награде[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ По оцу потиче од Аџијских, а по мајци од Папирових.
  2. ^ Нишке дневне новине
  3. ^ Издавач ИП „Градина” Ниш
  4. ^ Издавач Новинско предузеће „Наша реч” Лесговац. Часопис је нередовно излазио од маја/јуна 1991. до новенбра 1998[мртва веза], када је изашао задњи број - двоброј 23/24.
  5. ^ Издавач ИП „Лесковчанин[мртва веза]
  6. ^ Издавач ПОНД Лесковац, Пбјављена су само дава броја, број 1 и број 2
  7. ^ Издавач FILEX Лесковац
  8. ^ „Издавач Народна библиотека „Радоје Домановић” Лесковац”. Архивирано из оригинала на датум 25. 01. 2014. Приступљено 19. 07. 2013. 
  9. 9,0 9,1 У оквиру збирке Храм у коферу: тридесет проза и тридесет песама, Прометеј Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 18, 2013) (на језику: енглески), Нови Сад. 1995. ISBN 978-86-7639-196-7.
  10. ^ У сарадњи са Видосавом Петровићем.
  11. ^ ЈЕДНА ДЕЦЕНИЈА - Књижевна вредновања 1970 – 1980; Научна књига, Београд (1981). стр. 287 – 289.
  12. ^ СКРИВЕНИ СМИСАО; Градина, Ниш (1985). стр. 313 – 324.
  13. ^ СТАРА И НОВА ПРОЗА Огледи о српским прозаистима; „Вук Караџић“, Београд (1988). стр. 321 – 340.
  14. ^ ТЕКСТ И КОНТЕКСТ; Просвета, Београд (1997). стр. 167 – 175.
  15. ^ ЧИТАЊЕ У ОГЛЕДАЛУ Критике о савременој српској прози; „Матица српска“, Нови Сад (2004). стр. 38 – 41.
  16. ^ НЕШТО СЕ ИПАК ДОГОДИЛО Огледи о савременој српској прози сезоне 2000 – 2004; „Агора“, Зрењанин (2005). стр. 54 – 59.
  17. ^ ЗАВИЧАЈНИ КРУГ И СРПСКЕ ТЕМЕ; „Филекс“, Лесковац 2006, стр, 40 – 105.
  18. ^ ОСНОВ, ОКВИРИ, ПРАГ; „Браничево“, Пожаревац (2008). стр. 145 – 155.
  19. ^ ПРИПОВЕДАЊЕ И ПОЕТИЧКО МИШЉЕЊЕ Савремена српска проза; ИЦ „Филозофски факултет у Нишу“, Ниш (2011). стр. 34 – 39.
  20. ^ МОТИВ ВАМПИРА У МИТУ И КЊИЖЕВНОСТИ; Просвета, Београд (1996). стр. 172 – 174
  21. ^ За књигу приповедака „Јеврем, сав у смрти“.
  22. ^ За књижевно стваралаштво: књигу приповедачке прозе „Срце је камен“ и књигу есеја „Паралелни светови“.
  23. ^ За прозу.
  24. ^ Награда Задужбине Иве Андрића Архивирано на сајту Wayback Machine (март 27, 2014) (на језику: енглески) за књигу приповедака „Звездама повезани“.
  25. ^ За изузетна достигнућа у култури: роман „Свето место“.
  26. ^ Шести салон књиге – Лесковачки сајам: за роман „Караван светог Влаха“.
  27. ^ За целокупно књижевно дело и значајан допринос књижевности и култури.
  28. ^ За најбољу књигу кратке прозе: „Кафкин син“).
  29. ^ За целокупно приповедачко дело.

Литература[уреди]

  • Проф др Мирољуб М. Стојановић (редактор): ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НИША - Култура, Центар за научна истраживања, САНУ и Универзитет у Нишу, Одсек за српски језик и књижевност, Ниш (2011). стр. 487./488.
  • Енциклопедија Британика (сажето издање), књига 10 (Ф – Ш), Народна књига / Политика, Београд, 2005; pp. 56.
  • Данило Коцић, Лесковачки писци - трагови и трагања, I - II, Удружење писаца Лесковац, Филекс, Народна библиотека Власотинце, ауторско издање, Лесковац 2015.

Спољашње везе[уреди]