Саљут 1

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Саљут 1
Умјетничко виђење спајања летјелица Аполо и Сојуз.

Саљут 1 (ДОС-1) (рус. Салют-1), прва свемирска станица у Земљиној орбити. Лансирао ју је Совјетски Савез 19. априла 1971. помоћу ракете Протон-К са космодрома у Бајконуру. Прва трочлана посада је требало да дође на станицу летјелицом Сојуз 10 но због техничког квара нису се успјели спојити са станицом.

Друга посада у Сојузу 11 успјешно је пристала на станицу и на њој боравила 23 дана. Међутим, цијела посада је погинула током повратка на Земљу након што се капсула отворила и изложила их свемиру.[1] Мисија је након несреће привремено суспендована, а станица након 6 мјесеци намјерно деорбитирана.

Структура[уреди]

Совјети су Саљут 1 описали као пробну свемирску станицу[2] која ће послужити као лабораторија за научна истраживања и експерименте. Свемирска станица је описана као 20 m дуг цилиндар с максималних 4 m у пречнику. Посада је на располагању имала 99 m3 простора на располагању, а маса постаје је била 18.425 килограма. Од више одјељака, три су била испуњена атмосфером (укупно 100 m3), а два су била на располагању астронаутима.

Совјетске ракете Сојуз

Трансферни одјељак[уреди]

Овај дио свемирске постаје је био директно повезан са Сојузом. Био је стожастог облика, с 2 m у пречнику на предњем и 3 m у пречнику на задњем дијелу.

Главни одјељак[уреди]

Други, глави одјељак је имао око 4 m у пречнику. На снимцима се види да је било довољно мјеста у њему за 8 велики столица (7 испред радних конзола), више контролних панела и 20 прозора.

Помоћни одјељци[уреди]

Трећи одјељак је садржавао контролну и комуникациону опрему, напајање, састав за одржавање живота и помоћну опрему. Четврти одјељак је садржавао моторе и њихову контролну опрему.

Саљут је садржавао помоћне хемијске батерије, резерве кисеоника и воде и регенерацијске системе. На станицу су била монтирана два сета соларних панела, радијатори и системи за усмјеравање и контролу станице.

Орион 1[уреди]

Орион 1 — Свемирски Телескоп је дизајнирао Григор Гурзадyан. Телескоп је био постављен на Саљут 1 и омогућавао је снимање УВ спектра између 2000 и 3800 А°. Телескоп је имао пречник огледала од 280 mm и фокус од 1400 mm.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „"Salyut 1 " (на језику: Engleski).  astronautix.com (4. мај 2011.)
  2. ^ Фотографија Саљута 1 из Сојуза 11

Литература[уреди]

  • Grujica S. Ivanovich (2008). Salyut - The First Space Station - Triumph and Tragedy. Springer. ISBN 978-0-387-73585-6.