Сањају ли андроиди електричне овце?

С Википедије, слободне енциклопедије
Сањају ли андроиди електричне овце?
Српско издање из 2016. године
Настанак
Ориг. насловDo Androids Dream of Electric Sheep?
АуторФилип К. Дик
Дизајнер корицаЈелена Лугоња
Земља САД
Језикенглески
Садржај
Жанр / врста деланаучна фантастика
ЛокализацијаСан Франциско
Издавање
Датум1968.
Превод
ПреводилацМирјана Рајовић

Сањају ли андроиди електричне овце? (енгл. Do Androids Dream of Electric Sheep?) је научно-фантастични роман америчког писца Филипа К. Дика који је први пут објављен 1968.

Радња[уреди | уреди извор]

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!

Главни заплет прати Рика Декарда, ловца на андроиде, док секундарни заплет прати Џона Исидора, човекa испод-просечне интелигенције који помаже неким андроидима-бегунцима.

Роман је смештен у пост-апокалиптичној блиској будућности, где су Земља и живи свет у великој мери оштећена услед нуклеарног ратовања током последњег светског рата. Већина врста животиња и биљака су угрожене или изумрле због екстремног тровања радијацијом. Поседовање живе животиње је статусни симбол, али оно што је наглашено је емпатија коју људи осећају према животињама. Сем емпатије провлачи се и опсесија живим примерцима практично последњих јединки неке животињске врсте.[1]

Декард се у роману суочава са шест избеглих андроида типа Нексус-6, најновијег и најнапреднијег модела хуманоидних робота. Због овог задатка, роман истражује питање шта значи бити човек. За разлику од људи, андроиди не могу да осећају емпатију. У суштини, Декард истражује постојање дефинишућих особина које раздвајају људе од андроида. Филип Дик је овај роман написао у кратком временском периоду. Посао главног јунака романа је да лови и елиминише одметнуте хуманоидне андроиде. У роману се често преиспитује исправност овог лова и шта у суштини значи бити људско биће. Зар не могу и андроиди да нађу неку бољу сврху постојања.[2] Са друге стране се појављује Џон Исидор, човек оштећене интелигенције кога ни људи ни андроиди не цене. Зову га пилећим мозгом јер многе ствари и чињенице не схвата или му је потребно доста времена да разуме о чему се ради. Он брани андроиде и жели да му они праве друштво у том усамљеничком животу који води. Станује у пустој, оштећеној згради са празним становима и напуштеним собама. Кад је чуо да се неко уселио испод његовог стана, његовој срећи није било краја. Узбуђен је одмах отрчао да се упозна са новим станаром и уопште му није сметало што то није било људско биће него андроид.[1] Биљни и животињски свет је готово изумро; питање је престижа поседовање и чување животиња (на крововима полупразних стамбених зграда) а они који немају довољно пара за живе купују вештачке електричне животиње и према њима показују своју наклоност (Декард има електричну овцу).[3]

Ликови[уреди | уреди извор]

  • Рик Декард, ловац на одбегле андроиде
  • Иран Декард, супруга Рика Декарда
  • Фил Реш, још један ловац на уцењене андроиде
  • Хари Брајант, инспектор полиције
  • Џон Исидор, у књизи окарактерисн као особа пилећег мозга, који помаже одбеглим андроидима
  • Рејчел Розен, андроид који се нуди Рику Декарду да му помогне око хватања одбеглих андроида
  • Рој Бејти, одбегли андроид
  • Ирмгард, одбегли андроид са Марса
  • Гарланд, андроид који се претварао да је полицајац
  • Полоков, одбегли андроид са Марса
  • Луба, андроид дивног гласа која је певала у опери

Адаптација[уреди | уреди извор]

Заплет књиге је служио као примарна основа за филм Истребљивач из 1982.[4]

Номинације за награде[уреди | уреди извор]

Године 1968. је роман номинован за награду Небула.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Дик, Филип (2016). Сањају ли андриди електронске овце?. Београд: Контраст. стр. задња корична страница. 
  2. ^ „Сањају ли андроиди електричне овце?”. Контраст издаваштво. Приступљено 30. 6. 2020. 
  3. ^ „Књиге које (ни)је прекрила прашина: Сањају ли андроиди електричне овце?”. Дневник. Приступљено 30. 6. 2020. 
  4. ^ „'Blade Runner' Sequel Gets Release Date”. Hollywood Reporter. Приступљено 30. 6. 2020. 
  5. ^ „Номинација за награду Небула 1968. године”. Worlds without end. Приступљено 30. 6. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сањају_ли_андроиди_електричне_овце%3F&oldid=27000331”