Сања Микитишин
Сања Микитишин | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 11. новембар 1973. |
Место рођења | Нови Сад, СФРЈ |
Веза до IMDb-а |
Сања Микитишин (Нови Сад, 11. новембар 1973) српска је глумица.
Биографија
[уреди | уреди извор]Сања Микитишин је рођена 11. новембра 1973. године у Новом Саду. Завршила је гимназију Јован Јовановић Змај 1992. године , математичко-програмерски смер.[1] Исте године уписала је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професорке Гордане Марић, шеф катедре професор Миленко Маричић. Дипломирала са монодрамом „Жене, ах, те жене“ 1996. године.[1]
Први професионални ангажман је имала у Кикинди 1999-2002. године. Радила је у позоришту Тоша Јовановић у Зрењанину од 2002. до 2011. године. Од 2011. године је члан Српског народног позоришта у Новом Саду.
Појавила се у неколико филмова, као што су Четврти човек, Клип и Четири руже и серијама Вере и завере и Убице мог оца.[2]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога |
---|---|---|
2007. | Четврти човек | мафијашева секретарица |
2010. | Сва та равница | Стоја |
2012. | Клип | Јаснина мајка |
2014. | Маријина епизода | Сања |
2016. | Помери се с места | Душанка |
2016. | Вере и завере | Бони Шултајс |
2017. | Војна академија | Добрила |
2018−2019 | Убице мог оца | Гордана |
2019. | Четири руже | комшиница |
2024. | Мачји крик |
Награде
[уреди | уреди извор]- Најбоља млада глумица на Фестивалу професионалних позоришта Војводине 2001. године за улогу Есмералде у представи „Пуњене тиквице“
- Глумачка награда на ЈоакимФесту 2008. године за улогу Десанке у представи „Херој нације“
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Ујеж, комедија Бранислава Нушића, Драма Српског народног позоришта, Нови Сад, 2010/11, Сања Микитишин, Милица Јаневски, Лидија Стевановић, Јелена Антонијевић, Гордана Каменаровић
-
Пресрећни људи написао и режирао Предраг Штрбац; Драма СНП-а, Нови Сад, 2011/12; Милован Филиповић, Соња Дамјановић, Лидија Стевановић, Сања Микитишин, Небојша Савић
-
Пресрећни људи написао и режирао Предраг Штрбац; Драма СНП-а, Нови Сад, 2011/12; Соња Дамјановић, Лидија Стевановић, Сања Микитишин - седе, Небојша Савић
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Sanja Mikitišin, Glumica”. snp.org.rs. 11. 4. 2020. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Ona je NAJVEĆA MISTERIJA nastavka „Ubica mog oca“: Lepa Sanja sigurno vam je promakla u OVOM filmu”. zena.blic.rs. 30. 6. 2018. Приступљено 11. 4. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Сања Микитишин на сајту IMDb (језик: енглески)