Сватоплук I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сватоплук I Велики
Сватоплук I
Svatopluk I.jpg
Датум смрти 894.
Династија House of Mojmír
Потомство Svatopluk II, Мојмир II, Predslav
Претходник Растислав
Наследник Slavomír

Сватоплук I Велики (свк. Svätopluk; нем. Zwentibald), познат и као Свјатоплук, Звентибалд, Сватополк, је био великоморавски кнез, а касније и краљ, који је, с краћом паузом владао од 869. до своје смрти 894. године. Његова владавина је представљала врхунац војне, политичке моћи и величине Велике Моравске.

Био је нећак Растислав. У његово име је име управљао Нитранском кнежевином (мада део историчара верује да је реч могла бити и о подручју око данашње Сремске Митровице) [1][2][3]).

Велику Моравску, укључујући и Сватоплукову кнежевину, су око 869. године напале баварске трупе под краљем Карломаном Баварским, настаријим сином источнофраначког краља Лудвига. Сватоплук је са нападачима ушао у тајни савез, и тако свргнуо свог стрица Растислава и предао га Лудвигу; заузврат му је призната власт над Великом Моравском; мада је део кнежевине морао предати франачким грофовима Вилхелму II и Енгелчалку I.

871. године је Карломан затворио Сватоплука због сумње да Сватоплук кује заверу с његовим бунтовним братом Лудвигом Млађим. Уверени да је Сватоплук погубљен, Моравци су дигли устанак и изабрали новог кнеза по имену Славомир. Карломан је одлучио да устанак угуши стратегијом завади па владај и зато је Сватоплука одмах пустио из тамнице и, у настојању да поново стекне његово поверење, чак дао да буде кум његовом унуку и потенцијалном наследнику Звентиболду, који је по Сватоплук добио име. Сватоплук је, заузврат, пристао заједно с Францима и Баварцима водити рат против Славомира и његових устаника. Испочетка је, у складу с планом, заузео главно Славомирово упориште, али је тада одлучио искористити да се освети Францима који су га утамничили. Изненада је напао баварски логор и потпуно поразио тамошњу војску; грофови Вилхелм и Енглечалк су убијени, као и велики број Бавараца и Франака; тиме се Велика Моравска ослободила источнофраначке власти.

Карломан је следећих неколико година покушавао покорити Сватоплукову државу, али су походи, углавном, нису имали резултата. 873. се у сукоб умешао Папа Јован VIII, огорчен због тога што су Баварци приликом тога заточили византијског мисионаре св. Методија и вероватно забринут какве би последице то могло да има на наставак покрштавања Словена. На његов наговор је Карломанов отац Лудвиг пристао да са Сватоплуковим изасланицима склопи мировни споразум у Форсхејму; њиме се Сватоплук обавезао на плаћање данка, али је заузврат добио неометану власт над Великом Моравском.

Сватоплук се након тога окренуо према истоку и почео ширити територије своје кнежевине на рачун других словенских племена и народа, користећи као изговор њихово паганство. У том је периоду, међутим, дошао у сукоб са Методијем, те све више почео долазити под утицај немачких и других западних мисионара који су инсистирали да моравски хришћани користе латински обред. Од 882. до 885. године је, учествовао у тзв. Вилхелминерском рату против побуњених велможа у данашњој Аустрији, искористивши то да додатно повећа територије, али и утицај на источнофраначком двору.

885. године су након Методијеве смрти из Моравске протерани његови ученици, чиме је престало практиковање литургије на црквенословенском језику у Централној Европи; Папа Стефан V је након тога заузврат Сватоплука признао за „краља Словена“, а исту титулу је за Сватоплука користио и Арнулф Карантанијски.

Сватоплук је погинуо 894. године несрећним случајем, за време једног похода.

Након Сватоплукове смрти његова држава се почела распадати, делом због сукоба међу синовима и наследницима Мојмир II и Сватоплук II, а делом због устанака међу покореним народима, укључујући Чехе. Убрзо је и потпуно нестала током 10. века. Сватоплук је, међутим, у 18. веку проглашен међу Словацима националним херојем, односно, сматра се праоснивачем словачке националне државе.

Референце[уреди]

  1. Goldberg (2006). стр. 284.
  2. Kirschbaum (2007). стр. 278.
  3. Bowlus (1994). стр. 185.

Литература[уреди]

  • Barford, P. M. (2001). The Early Slavs: Culture and Society in Early Medieval Eastern Europe. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3977-3. 
  • Skvarna, Dusan; Bartl, Július; Cicaj, Viliam; Kohutova, Maria; Letz, Robert; Seges, Vladimir (2002). Slovak History: Chronology & Lexicon. Bolchazy-Carducci Publishers. ISBN 978-0-86516-444-4. 
  • Bowlus, Charles R. (1994). Franks, Moravians and Magyars: The Struggle for the Middle Danube, 788-907. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3276-9. 
  • Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-89452-4. 
  • Fine, John V. A. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 
  • Goldberg, Eric J. (2006). Struggle for Empire: Kingship and Conflict under Louis the German, 817-876. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-7529-0. 
  • Kantor, Marvin (1983). Medieval Slavic Lives of Saints and Princes. The University of Michigan Press. ISBN 978-0-930042-44-8. 
  • Kirschbaum, Stanislav J. (2005). A History of Slovakia: The Struggle for Survival. Palgrave. ISBN 978-1-4039-6929-3. 
  • Kirschbaum, Stanislav J. (2007). Historical Dictionary of Slovakia. Scarecrow Press, Inc. ISBN 978-0-8108-5535-9. 
  • Kontler, László (1999). Millenium in Central Europe: A History of Hungary. Atlantisz Publishing House. ISBN 978-963-9165-37-3. 
  • MacLean, Simon (2003). Kingship and Politics in the Late Ninth Century: Charles the Fat and the End of the Carolingian Empire. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81945-9. 
  • MacLean, Simon (2009). History and Politics in Late Carolingian and Ottonian Europe: The Chronicle of Regino of Prüm and Adalbert of Magdeburg. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7135-5. 
  • Moravcsik, Gyula; Jenkins, Romilly J. H. (2008). Constantine Porphyrogenitus:. De Administrando Imperio. Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. ISBN 978-0-88402-021-9. 
  • Reuter, Timothy (1992). The Annals of Fulda. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-3458-9. 
  • Squatriti, Paolo (2007). The Complete Works of Liudprand of Cremona. The Catholic University of America Press. ISBN 978-0-8132-1506-8. 
  • Spiesz, Anton; Caplovic, Dusan; Bolchazy, Ladislaus J. (2006). Illustrated Slovak History: A Struggle for Sovereignty in Central Europe. Bolchazy-Carducci Publishers, Inc. ISBN 978-0-86516-426-0. 
  • Vlasto, A. P. (1970). The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-07459-9. 


Претходник:
Растислав
Великоморавски кнез
871—894

Наследник:
Мојмир II