Свентовит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свентовитов идол из 9. или 10. века, откривен у Волину 1974. године.

Свентовит (лат. Zuantevith, пољ. Świętowit) старословенски је бог рата и плодности који је био посебно обожаван код Полапских словена. Значајно место његовог култа се налазило на острву Риген, у данашњој Немачкој.

Етимологија[уреди]

Први део Свентовитовог имена, swant-/svęt- се може интерпретирати као моћан, снажан, док би суфикс -wit/-vit , према поређењу са речју витез, могао значити ратник, господар или победник. Други елеменат је заступљен код богова прибалтичких словена (нпр.Јаровит, Рујевит), а у исто време је заступљен као први члан у неким словенским именима (нпр.Витољуб, Витомир) Овако преведено, његово име би могло значити "моћни победник" што указује на његову природу као бога рата.[1]

У српској научној и популарној литератури име овог божанства обично се наводи као Световид, што je нетачно, jep се оно у латинским изворима пише искључиво Suantauü(h)us, Szuentevit, Zuantevith, тако да je једино исправно и иначе општеприхваћено читање Свентовит. Читање са -д, које за собом повлачи разне погрешне интерпретације, последица je тога што се он везује за култ хришћанског светитеља Вита из Анконе, мученика под Диоклецијаном код Срба и Хрвата, којима je то име дошло преко северне Италије у облику Сут-вид, (свети) Вид.[2]

Извори[уреди]

Главни историјски извори за Свентовита јесу Словенска Хроника (лат. Chronica Slavorum) Хелмолда из Босауа и Дела Данаца (лат. Gesta Danorum) Сакса Граматика. Хелмолдова хроника га описује као бога рујанске земље, који се међу мноштвом божанстава сматра главним.

Извод из Словенске Хронике:[3]

Међу свим многобројним божанствима Словена, међутим, Свентовит, бог земље Рујанаца истиче се као најславнији: он је неупоредиво делотворнији у пророчким одговорима, да из поштовања према њему они остале богове гледају као полубогове. Говорећи о овоме, они такође имају осећај сваке године да жребом изаберу једног хришћанина којег жртвују у нарочиту част своме богу. Његовом светилишту шаљу се одређене своте новца из свих словенских крајева да би се плаћали обреди жртвовања. Људи су, штавише, толико под утицајем изузетног поштовања овог храма да се никада не усуђују да се олако заклињу у њега, нити да се оскрнави и близина храма, чак и када су суочени са непријатељем.

Посебно детаљан опис Свентовитовог храма и идола у Аркони даје Сакс Граматик:[4]

У средишту града био је један отворен трг на коме је стајао раскошно израђен храм од дрвета према коме су се сви односили са страхопоштовањем, не само због његових прекрасних украса већ и због свете моћи вфезане за представу божанства које је било постављено унутра. На спољашњој страни блистало је свуда унаоколо од скупоцених радова у дрвету; низ различитих слика и фигура представљених у грубом и примитивном стилу. Храм је имао само један улаз. Само светилиште било је окружено са два ограђена простора, постављена један око другог. Спољашњи се заправо састојао од зидова и био је прекривен дрвеним кровом. Унутрашњи је имао четири стуба, али је уместо зидова имао прекрасне таписерије не укључујући кров и поједине плоче на стропу, није био повезан са спољашњим простором.

Унутра, у храму, стајала је колосална статуа, много већа од 3 било ког човека, која је изгледала необично са своје четири главе на исто толико вратова, од којих су две биле окренуте напред ка грудима, а две назад ка леђима. Истовремено су и обе напред и обе назад биле постављене тако да је једна гледала на десно, а друга на лево. Биле су представљене избријане и са кратко подшишаном косом, тако да би се могло поверовати да је уметник свесно опонашао традиционалну фризуру Рујанаца. У десној руци он је држао рог са орнаментима искованим од више различитих метала, који је свештеник, посвећен у божји култ, једном годишње имао обичај да пуни вином даљ би предсказао род који ће донети наредна година на основу спољашњег изгледа течности. Лева рука је придржавала савијени рог са шаком на страни. Огртач кипа се простирао до потколеница, које су биле направљене од друге врсте дрвета и биле причвршћене за колена повезом који је био тако добро сакривен, да би морао да се загледа врло помно да би се приметио. Стопала су изгледала као да стоје на земљи пошто је основа на којој су стајала била сакривена доле у поду. У близини су се могли видети ам, седло и други многобројни знаци статуе који су означавали њену божанску моћ. Посебно велико дивљење је побуђивао огромни мач кипа, чије су се корице и балчак, осим елегантно урезаних декорација истицале сребрном превлаком.

Галерија[уреди]

Занимљивости[уреди]

2011-е године, у селу Мокра код Беле Паланке, подигнут је дрвени кумир Свентовиту.[5]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Zaroff, Roman (2002). „The Origins of Sventovit of Rügen”. Studia Mythologica Slavica. 5: 11. 
  2. ^ Slovenska mitologija : enciklopedijski rečnik. Tolstaja, Svetlana M., Radenković, Ljubinko.isbn=8674940250. Beograd: Zepter Book World. 2001. стр. 485—486. OCLC 442665166. 
  3. ^ „ГЕЛЬМОЛЬД->СЛАВЯНСКАЯ ХРОНИКА->ПУБЛИКАЦИЯ 1963 Г.->КНИГА I ГЛ. 41-60”. www.vostlit.info. Приступљено 25. 05. 2018. 
  4. ^ Растко Костић, Пад Арконе или Сумрак словенског паганизма, Атос, Београд. 2009. ISBN 978-86-904569-3-2. стр. 124-126.
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Кумир на Равништу” (на језику: ci). Приступљено 25. 05. 2018.