Светац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Икона свих светих.

Светац или светитељ је особа која је канонизована због свог живота посвећеног Господу Исусу Христу.

У раном хришћанству, као свеци су поштовани апостоли, Света Марија и први мученици, а касније су им придруживане и остале особе које су могле хришћанима послужити као узор хришћанског живота. На хришћанским иконама, свеци се приказују са ореолом око главе. Календар светаца се назива светачник.

У Католичкој цркви, прије поступка канонизације врши се беатификација, односно проглашење блаженим. У Православној цркви, врши се непосредно канонизација.

Православна црква[уреди]

У Православној цркви, светитељи су хришћани који су током свог живота постигли обожење (грч. Θεωσις теосис) што је, према православној теологији, учествовање човека у животу Божијем посредством нестворених божанских енергија и достизање јединства са Богом.

Са православног становишта, сматра се да је циљ сваког хришћанина, коме тежи читав његов живот и којим су прожете све његове активности јесте обожење.[1]

Обожење је најбоље илустровано речима апостола Павла: „Живим не више ја, него Христос живи у мени“.


У Српској православној цркви:

  • Свети су сви царског, и другог порекла, који су исповедали, хришћанство, својим радом и делима;
  • Свештеномученици су епископи, свештеници, патријарси, и друга свештена лица, која су страдала за хришћанство;
  • Великомученици су они који су претрпели највећа страдања за хришћанство, православље и Српску православну цркву;
  • Преподобномученици су монаси и подвижници, који су страдали за хришћанство, православље и Српску православну цркву;
  • Мученици су они који су страдали зато што су хришћани, православци, или што су српског порекла;
  • Исповедници су они који су исповедали своје хришћанство и православље, и због тога су мучени, али нису погубљени;
  • Преподобни су они који су живели побожним и подвижничким животом.

У Српској православној цркви, свака породица има своју крсну славу, односно свеца заштитника, који означава дан када је племе покрштено од стране византијских мисионара. За време Светог Саве, установљена је слава, односно дан када породица одаје захвалност свом свецу заштитнику.

Католичка црква[уреди]

У Католичкој цркви данас је на снази нарочита процедура проглашавања неке особе за свеца, а води је Света Столица помоћу своје Конгрегације за каузе светаца. Сам чин проглашења светим назива се канонизација, а до ње долази након што је особа већ била проглашена „часним слугом Божјим“ на почетку процеса за проглашење блаженим, а потом и блаженом у процесу беатификације.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Светац
  • Слободан Милеуснић, Свети Срби, издавач:манастир Каленић, у Крагујевцу 1989.

Спољашње везе[уреди]