Пређи на садржај

Света Нина

С Википедије, слободне енциклопедије
Света Нина

Света Нина (груз. წმინდა ნინო, грч. Άγιη Νίνω; рођена 296, преминула 335)[1][2] је хришћанска светитељка и просветитељка Грузије. Због своје улоге у покрштавању Грузина православна црква је поштује као равноапостолну. Она је рођака светог Ђорђа великомученика и Јувенала, патријарха јерусалимског.[3] Пошто су јој се и отац и мајка који су били племићи кападокијски замонашили, она је васпитана под надзором патријарха Јувенала.

Када је чула за народ грузијски, девица Нина је одмалена желела да пође у Грузију и покрсти их. У хришћанској традицији помиње се да јој се јавила Пресвета Богородица и обећала јој да ће је одвести у ту земљу. И млада Нина је заиста отишла у Грузију где је за кратко време стекла велику љубав народа. Успела је да покрсти цара грузијског Мириана, његову супругу Нану и њиховог сина Бекара, који су после ревносно помагали Нинин мисионарски рад у Грузији.[4] Нина је успела да за време живота прође целу Грузију и углавном да преведе сав народ у веру Христову, и то баш за време гоњења хришћана од стране цара Диоклецијана.

Света Нина је преминула 335. године. Гроб јој се налази у Самтаврском храму. У хришћанској традицији помиње се да је чинила многа чуда и за живота и после смрти.

Православна црква празнује Свету Нину 14. јануара по јулијанском, а 27. јануара по грегоријанском календару.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Равноапостольная Нина, просветительница Грузии”. Православие (на језику: руски). Архивирано из оригинала 4. 6. 2022. г. Приступљено 6. 3. 2023. 
  2. ^ Велимировић 2009, стр. 33.
  3. ^ „Православни подсетник”. www.pravoslavno.rs. Приступљено 2024-01-24. 
  4. ^ „Света Нина, просветитељка Грузије - Храм Успења Пресвете Богородице у Цириху”. pravoslavnacrkva.ch (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 
  5. ^ „Света равноапостолна Нина, просветитељка Грузије”. Вечити православни календар (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]