Светислав Басара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светислав Басара
Svetislav Basara.jpg
Светислав Басара 2014. године
Пуно име Светислав Басара
Датум рођења (1953-12-21)21. децембар 1953.(63 год.)
Место рођења Бајина Башта
ФНРЈ
Најважнија дела
Награде Нолитова награда, НИН-ова награда

Светислав Басара (рођен 21. децембра 1953. у Бајиној Башти) је један од најзначајнијих српских прозних писаца.[1] Аутор је више од четрдесет књижевних радова – романа, збирки приповетки, драма и есеја.

Биографија[уреди]

Светислав Басара је рођен 21. децембра 1953. у Бајиној Башти. Његову мајку Добрилу као девојчицу су усвојили Светислав и Зорка Веизовић, па је по деди добио име.[2]

Добитник је више српских награда за књижевност, а његов роман „Фама о бициклистима“ (издавач Дерета, Београд. ISBN 978-86-7346-585-2.) многи сматрају једним најбољих романа девете деценије[3] двадесетог века.

Викицитати „Пре двадесет година, помислио сам, ништа ме није припремило за појаву Фаме о бициклистима. Басара је до тада објавио своје прве приче и романе, а ја сам у мојој збирци Фрас у шупи објавио причу „Светислав Басара интервјуише Самјуела Бекета за Трећи програм радио Београда“. Басарини рани романи указивали су на списатељску разиграност, на постмодернистичко поигравање садржајем и формом, на препуштање апсурду, што су све одлике типичне за Басарин прозни поступак, али ништа није наговештавало велики скок, велики прелет, који ће се одиграти објављивањем романа који ће постати још типичнији пример његове прозе. После појаве Фаме о бициклистима, слободно се тако може рећи, српска проза више није била иста, као што ни Басара више није био исти писац, као што ни ја нисам био исти читалац.”

Драме су му извођене на многим сценама а књиге превођене на енглески, француски, немачки, мађарски, бугарски, италијански и македонски језик[3].

Басара је био амбасадор СР Југославије од 2001. до 2005. године на Кипру[4].

Колумниста је дневних новина Данас. Колумна му носи назив Фамозно.[5]

Из брака са Видом Црнчевић-Басара, кћерком покојног Бране Црнчевића[6], има двоје деце Тару и Рељу.

Награде и признања[уреди]

За роман Фама о бициклистима добио је награду Жељезаре Сисак[4].

Добитник је Нолитове награде за књигу Монголски бедекер[3].

Роман Успон и пад Паркинсонове болести му је донео НИН-ову награду за најбољи роман објављен 2006. године. Добитник је награде Народне библиотеке Србије за најбољу књигу од 25 најчитанијих у мрежи народних библиотека Србије у 2008. години за роман „Успон и пад Паркинсонове болести“, у издању београдске издавачке куће Дерета[7]. За исти роман је добио и Награду Лаза Костић 2007. године.

Први је добитник награде Фондације Борислав Пекић[8].

Као колумниста „Данаса“, добио је 2010. године награду Станислав Сташа Маринковић.[9] Његов роман Мајн кампф ушао је у најужи избор за НИН-ову награду 2012. године.

Библиографија[уреди]

  • Приче у нестајању (1982)
  • Peking by Night (1985)
  • Кинеско писмо (1985)
  • Напукло огледало (1986)
  • На ивици (1987)
  • Фама о бициклистима (1987)
  • Феномени (1989)
  • На Граловом трагу (1990) - наставак чувене Фаме о бициклистима
  • Монголски бедекер (1992)
  • Тамна страна месеца (1992)
  • De bello civili (1993)
  • Дрво историје (1995)
  • Уклета земља (1995)
  • Виртуална кабала (1996)
  • Looney Tunes (1997) - Манично-параноична историја српске књижевности у периоду 1979–1990. године
  • Света маст (1998) - Наставак манично-параноичне историје српске књижевности у периоду 1979–1990. године
  • Вучји брлог (1998)
  • Идеологија хелиоцентризма (1999)
  • Машине илузија (2000)
  • Краткодневница (2000)
  • Џон Б. Малкович (2001)
  • Бумеранг (2001)
  • Оксиморон (2001)
  • Срце Земље (2004)
  • Фантомски бол (2005)
  • Успон и пад Паркинсонове болести, Београд: Дерета (2006) ISBN 86-7346-554-0
  • Изгубљен у самопослузи (2008)
  • Мајмунописаније (2008) - књига прича
  • Дневник Марте Коен (2008)
  • Дрво историје (2008) - књига у издању "Службеног гласника", која садржи есеје раније објављене у књигама "На ивици (1987), Дрво историје (1995), Виртуална кабала (1996) и Идеологија хелиоцентризма (1999)
  • Нова Страдија (2009)
  • Фундаментализам дебилитета (2009)
  • Ерос, гирос и Танатос (2010)
  • Почетак буне против дахија (2010)
  • Тајна историја Бајине Баште (2010)
  • Mein Kampf, Лагуна, Београд (2011)
  • Дуговечност, Лагуна, Београд (2012)
  • Гнусоба, Лагуна, Београд (2013)
  • Тушта и тма, Лагуна, Београд (2014) - књига писама са Миљенком Јерговићем
  • Анђео атентата, Лагуна, Београд (2015)
  • Други круг, Лагуна, Београд (2015) - друга књига писама са Миљенком Јерговићем
  • 'Андрићева лествица ужаса, Лагуна, Београд (2016)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Радисављевић, Зоран (16. 6. 2007). „Време у негативу”. Политика. Приступљено 25. 5. 2011. 
  2. Рехабилитовани Басарини преци („Блиц“, 12. јун 2013)
  3. 3,0 3,1 3,2 „Светислав Басара”. Лагуна. Приступљено 25. 5. 2011. 
  4. 4,0 4,1 „Светислав Басара”. Геопоетика. Приступљено 25. 5. 2011.  (енглески)
  5. Басара, Светислав. „Фамозно”. Данас. Приступљено 25. 5. 2011. 
  6. Даниловић, Д. (14. 04. 2011). „Преминуо Брана Црнчевић”. Блиц. Приступљено 25. 5. 2011. 
  7. „Басара добио награду Народне библиотеке”. РТВ. 28. 2. 2009. Приступљено 25. 5. 2011. 
  8. „Басара добио награду Народне библиотеке”. Радио-телевизија Војводине. 28. 2. 2009. Приступљено 25. 5. 2011. 
  9. Сташа“ Светиславу Басари, „Бурзан“ Николи Томићу, Данас, 8.6.2010.”. 

Спољашње везе[уреди]