Светислав Иван Петровић
| Светислав Иван Петровић | |
|---|---|
 |
|
| Датум рођења | 1. јануар 1894. |
| Место рођења | Нови Сад Аустроугарска |
| Датум смрти | 18. октобар 1962. (68 год.) |
| Место смрти | Минхен Западна Немачка |
Светислав Иван Петровић је био филмски глумац (Нови Сад, 1. јануар 1894 — Минхен, 18. октобар 1962).
Био је први Србин који се између два светска рата прославио на филмском платну у Европи.
Школовао се у Новом Саду а у Будимпешти студирао политехнику али је брзо напустио студије и посветио се глуми на филму. Дебитовао је на филму Михаља Кертеса "Натчовек". Доласком звучног филма стекао је светску славу. Осим несумњивог дара за глуму имао је и физичке атрибуте неопходне за успех на филму: био је висок, згодан, леп и привлачан мушкарац.
Снимио је око стотину улога у филмовима различитих жанрова у филмским студијима у Будимпешти, Бечу, Берлину и Паризу. Био је ожењен са немачком глумицом Фридл Шустер.
У Нови Сад вратио се 1928. приликом посете родитељима и сестрама. Како је "Политика" објавила на насловној страни, одушевљено га је дочекало и поздравило десетине хиљада Новосађана. Примио га је и краљ Александар који му је уручио орден светог Саве првог степена за допринос популаризацији филмске уметности.
После Другог светског рата боравио је краће време у Југославији снимајући словеначки филма „Далматинска свадба“ где је тумачио једну од главних улога.
Пао је у заборав јер се његови филмови нису приказивали у биоскопима и то, наводно, зато што је глумио у немачким филмовима сниманим за време Хитлерове владавине иако се радило о обичним љубавним филмовима.
Најпознатији филмови[уреди]
Кенигсмарк (1923), Уметничка душа (1925), Гола жена (1926), Чаробњак (1926), Алахов врт (1927), Три страсти (1927), Сирена Моргана (1928), Латински кварт (1929), Слепи миш (1931), Викторија и њен хусар (1931), Хавајски цвет (1932), Козак и славуј (1935), Уз укључење јавности (1927) На плавом Јадрану (1937), Европа не одговара (1941), Процес (1948), Ероика (1949), Лифт за губилиште (1957), Путовање (1959).
