Светислав Пешић

С Википедије, слободне енциклопедије
Светислав Пешић

Пешић док је био тренер Барселоне, мај 2018.
Пешић док је био тренер Барселоне, мај 2018.

Личне информације
Надимак Кари
Датум рођења (1949-08-28)28. август 1949. (73 год.)
Место рођења Нови Сад, НР Србија, ФНРЈ
Држављанство Србија
Немачка
Висина 1,96 m
Позиција бек
Про каријера 1964—1979.
Млади клубови
Године: Клубови:
Пирот
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1964—1967.
1967—1971.
1971—1979. 		Пирот
Партизан
Босна Сарајево
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1982—1986.
1984—1987.
1987—1993.
1993—2000.
2001—2002.
2001—2002.
2002—2004.
2004—2006.
2006—2007.
2007—2008.
2008—2009.
2010—2011.
2011—2012.
2012.
2012—2016.
2018—2020.
2021— 		Босна
Југославија (јуниори)
Немачка
Алба
Келн
СР Југославија
Барселона
Лотоматика
Ђирона
Динамо Москва
Црвена звезда
Валенсија
Црвена звезда
Немачка
Бајерн Минхен
Барселона
Србија

Светислав Пешић (Нови Сад, 28. август 1949) јесте бивши југословенски и српски кошаркаш и садашњи кошаркашки тренер. Један је од најтрофејнијих европских тренера и члан Куће славних ФИБА. Тренутно је селектор репрезентације Србије.

Са репрезентацијом СР Југославије освојио је Светско првенство 2002. и Европско првенство 2001, а са Немачком је освојио Европско првенство 1993. Са клубовима које је водио освојио је Евролигу 2003, ФИБА Еврокуп 2007, Куп Радивоја Кораћа 1995, осам националних првенстава и шест националних купова.

Биографија[уреди | уреди извор]

Почеци и играчка каријера[уреди | уреди извор]

Светислав Пешић је рођен у Новом Саду.[1][2][3] Родитељи су му били Сретен, обућар и сарач, и Душанка, домаћица и кројачица, има и брата Предрага.[4] Од своје треће године па све до завршетка средње школе живео је у Пироту где је и започео своју играчку каријеру (1964—1967) а затим је наставио у Партизану (1967—1971) и Босни (1971—1979).[5] Са Босном је освојио првенство и куп Југославије 1978. и Куп европских шампиона 1979.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Светислав Пешић је тренерску каријеру започео у Босни 1982. и остао у њој до 1986. У том периоду је као тренер освојио првенство Југославије 1982/83. након контроверзе око финалне утакмице против КК Шибенка и Куп Југославије 1984. године. Од 1984. до 1987. био је тренер младих репрезентација Југославије. Године 1985. је освојио кадетско, а 1986. јуниорско европско првенство у кошарци. Са јуниорском репрезентацијом Југославије (Дивац, Рађа, Кукоч, Ђорђевић) у Бормију 1987. освојио је титулу првака света.

Од 1987. до 1993. био је селектор репрезентације Немачке са којом је освојио Европско првенство 1993. у Немачкој.

Светислав Пешић је 1993. постао шеф стручног штаба берлинске Албе и на том месту остао до 2000. Са Албом је освојио Куп Радивоја Кораћа 1995. и четири узастопне титуле првака Немачке у периоду од 1997. до 2000.

Године 2001. именован је за селектора репрезентације СР Југославије. Са том репрезентацијом је освојио Европско првенство 2001. у Турској и Светско првенство 2002. у Индијанаполису. Поред селекторске функције, Пешић је годину дана водио и немачки Келн.

Након репрезентације СРЈ, Пешић је постао тренер Барселоне. Са Барселоном је у сезони 2002/03. освојио шпанско првенство и Куп Шпаније као и Евролигу док је следеће године поново освојио првенство Шпаније. Због свађе са чланом управе, Пешић је напустио Барселону и прешао у римску Лотоматику.

Пешић се 2006. између вишемилионске понуде Ђироне и Реал Мадрида, чији је тад спортски директор био Владе Дивац, одлучио за Ђирону. Са овим тимом Пешић је освојио ФИБА Еврокуп. На крају сезоне Пешић је напустио Ђирону и прешао у руски Динамо. У Динаму је остао непуну сезону, пошто је управа одлучила да раскине уговор због незадовољавајућијих резултата.

Дана 1. септембра 2008. Пешић је постао тренер Црвене звезде.[6] Успео је да направи веома добар и млад састав који се борио за све титуле. У финалу домаћег плеј-офа је изгубио од Партизана, што је у каснијим изјавама називао великом намештаљком.[7] Остаће забележено да се нико из КСС није удостојио да Звездиним кошаркашима преда сребрне медаље, штo је сам Пешић морао да уради.[8][9] Иако није освојио титулу, за време његовог тренерског стажа афирмисали су се Марко Кешељ и Немања Бјелица.

После сезоне паузирања преузео је Валенсију која је у том моменту била у доњем делу табела како у АЦБ лиги тако и у Евролиги. Ипак серијом победа успева да се пласира у осмину финала Евролиге као и у плеј-оф АЦБ лиге.

У августу 2011. поново је постављен за тренера Црвене звезде.[10] Са црвено-белима је провео једну сезону у којој је стигао до финалне серије Суперлиге Србије у којој је поражен од Партизана, у Јадранској лиги је освојено 10. место, а од црно-белих је поражен и у финалу Купа Србије.[11]

У новембру 2012. године именован је за тренера Бајерна из Минхена.[12] Са Бајерном је успео да освоји првенство Немачке 2013/14. Напустио је клуб 24. јула 2016. због здравствених проблема.

Од 2018. до 2020. по други пут је био тренер Барселоне.[13]

Године 2021. Пешић је именован за селектора кошаркашке репрезентације Србије.[14]

Приватно[уреди | уреди извор]

Поред српског, Светислав Пешић такође поседује и немачко држављанство. Његов син Марко (рођен 1976) бивши је немачки кошаркашки репрезентативац, коме је Светислав био тренер у Алби. Његова кћерка Ивана је удата за Јана Јаглу, бившег немачког кошаркаша.

Трофеји и признања[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

СФР Југославија
Немачка
СР Југославија

Одликовања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Trenerske legende”. kss.rs. Приступљено 8. 9. 2021. 
  2. ^ „Svetislav Pešič - Trener je tu zbog igrača”. ukts.rs. Приступљено 8. 9. 2021. 
  3. ^ „Svetislav Pešić Kari: Pirot mi je u srcu i duši, u Pirotu je utemeljen razvoj moje karijere”. pirotskevesti.rs. Приступљено 8. 9. 2021. 
  4. ^ Пешић, Светислав (14. 12. 2021). „ФЕЉТОН - ПРОРОЧАНСТВО МАЈКЕ ДУШАНКЕ: Навијао за Звезду, али ме је тренер Рајче убедио да ћу у Партизану добити бољу прилику”. Вечерње новости. Приступљено 27. 12. 2021. 
  5. ^ „Beogradska košarkaška klinika”. Bcb.uktscg.com. 9. 3. 2011. Архивирано из оригинала на датум 22. 11. 2011. Приступљено 4. 9. 2011. 
  6. ^ „Pešić i zvanično trener Crvene zvezde”. sport.blic.rs. 1. 9. 2008. Приступљено 19. 7. 2016. 
  7. ^ „Sport - Košarka - Vesti - Pešić: "Oteli mi titulu sa Zvezdom"”. B92. Приступљено 4. 9. 2011. 
  8. ^ „Stv-Usa”. Srpskatelevizija.old-page.com. 23. 10. 2010. Архивирано из оригинала на датум 08. 03. 2012. Приступљено 4. 9. 2011. 
  9. ^ G. Kovačević. „Sport : Košarka : Partizan uzeo titulu : POLITIKA”. Politika.rs. Приступљено 4. 9. 2011. 
  10. ^ „Pešić novi trener Crvene zvezde Beograd”. vesti-online.com. 19. 8. 2011. Приступљено 19. 7. 2016. 
  11. ^ „Pešić napustio Zvezdu”. rts.rs. 25. 7. 2012. Приступљено 19. 7. 2016. 
  12. ^ „Svetislav Pesic tabbed as new coach for Bayern Munich”. court-side.com. Приступљено 29. 8. 2022. 
  13. ^ „Pešić više nije trener Barselone”. B92.net. Приступљено 2. 7. 2020. 
  14. ^ „Светислав Пешић нови селектор Србије!”. kss.rs. Приступљено 28. 9. 2021. 
  15. ^ „Видовданска свечаност у Председништву, уручена одликовања заслужним грађанима”. РТС. Приступљено 2. 7. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходник: селектори Србије Наследник:
—
Претходник: селектори Југославије Наследник:
Претходник: тренери Црвене звезде Наследник:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светислав_Пешић&oldid=25491237”