Светислав Пешић

С Википедије, слободне енциклопедије
Светислав Пешић

Светислав Пешић
Светислав Пешић

Личне информације
Пуно име Светислав Пешић
Надимак Кари
Датум рођења (1949-08-28)28. август 1949.(72 год.)
Место рођења Нови Сад, ФНРЈ
Држављанство  Србија
 Немачка
Позиција тренер
Млади клубови
Године: Клубови:
Пирот
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1964—1967
1967—1971
1971—1979
Пирот
Партизан
Босна Сарајево
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1982—1986
1984—1987
1987—1993
1993—2000
2001—2002
2001—2002
2002—2004
2004—2006
2006—2007
2007—2008
2008—2009
2010—2011
2011—2012
2012
2012—2016
2018—2020
2021—
Босна
Јуниори Југославије
Немачка
Алба
Келн
СР Југославија
Барселона
Лотоматика
Ђирона
Динамо Москва
Црвена звезда
Валенсија
Црвена звезда
Немачка
Бајерн Минхен
Барселона
Србија

Светислав Пешић (Нови Сад, 28. август 1949), бивши југословенски и српски кошаркаш и један од најтрофејнијих европских тренера. Тренутно је селектор репрезентације Србије.

Са репрезентацијом СР Југославије освојио је Светско првенство 2002. и Европско првенство 2001, а са Немачком је освојио Европско првенство 1993. Са клубовима које је водио освојио је Евролигу 2003, ФИБА Еврокуп 2007, Куп Радивоја Кораћа 1995, осам националних првенстава и шест националних купова.

Биографија[уреди | уреди извор]

Светислав Пешић је рођен у Новом Саду.[1][2][3] Од своје треће године па све до завршетка средње школе живео је у Пироту где је и започео своју играчку каријеру (1964—1967) а затим је наставио у Партизану (1967—1971) и Босни (1971—1979).[4] Са Босном је освојио првенство и куп Југославије 1978. и Куп европских шампиона 1979.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Светислав Пешић је тренерску каријеру започео у Босни 1982. и остао у њој до 1986. У том периоду је као тренер освојио првенство Југославије 1982/83, након контроверзе око финалне утакмице против КК Шибенка, и Куп Југославије 1984. Од 1984. до 1987. је био тренер младих репрезентација Југославије. 1985. је освојио кадетско, а 1986. јуниорско европско првенство у кошарци. Са јуниорском репрезентацијом Југославије (Дивац, Рађа, Кукоч, Ђорђевић) у Бормију 1987. је освојио титулу првака света.

Од 1987. до 1993. је био селектор репрезентације Немачке, са којом је освојио Европско првенство 1993. у Немачкој.

Светислав Пешић је 1993. постао шеф стручног штаба берлинске Албе и на том месту остао до 2000. Са Албом је освојио Куп Радивоја Кораћа 1995. и четири узастопне титуле првака Немачке у периоду од 1997. до 2000.

2001. је именован за селектора репрезентације СР Југославије. Са Југославијом је освојио Европско првенство 2001. у Турској и Светско првенство 2002. у Индијанаполису. Поред селекторске функције, Пешић је годину дана водио и немачки Келн.

Након репрезентације Пешић је постао тренер Барселоне. Са Барселоном је у сезони 2002/03. освојио првенство и Куп Шпаније и Евролигу, док је следеће године поново освојио првенство Шпаније. Због свађе са чланом управе, Пешић је напустио Барселону и прешао у римску Лотоматику.

Пешић се 2006. између вишемилионске понуде Ђироне и Реал Мадрида његовог пријатеља Влада Дивца, одлучио за Ђирону. Са овим тимом Пешић је освојио ФИБА Еврокуп. На крају сезоне Пешић је напустио Ђирону и прешао у руски Динамо. У Динаму је остао непуну сезону, пошто је управа одлучила да раскине уговор због незадовољавајућијих резултата.

Дана 1. септембра 2008. Пешић је постао тренер Црвене звезде.[5] Успео је да направи веома добар и млад састав који се борио за све титуле. У финалу домаћег плеј-офа је изгубио од Партизана, што је у каснијим изјавама називао великом намештаљком.[6] Остаће забележено да се нико из КСС није удостојио да Звездиним кошаркашима преда сребрне медаље, штo је сам Пешић морао да уради.[7][8] Иако није освојио титулу, за време његовог тренерског стажа афирмисали су се Марко Кешељ и Немања Бјелица.

После сезоне паузирања преузео је Валенсију која је у том моменту била у доњем делу табела како у АЦБ лиги тако и у Евролиги. Ипак серијом победа успева да се пласира у осмину финала Евролиге као и у плеј оф АЦБ лиге.

У августу 2011. поново је постављен за тренера Црвене звезде.[9] Са црвено-белима је провео једну сезону у којој је стигао до финалне серије Суперлиге Србије у којој је поражен од Партизана, у Јадранској лиги је освојено је 10. место, а од "црно-белих" је поражен и у финалу Купа Србије.[10]

Од 2018. до 2020. је по други пут био тренер Барселоне.[11]

Године 2021. Пешић је именован за селектора кошаркашке репрезентације Србије.[12]

Приватно[уреди | уреди извор]

Његов син Марко Пешић је бивши немачки кошаркашки репрезентативац, коме је Светислав био тренер у Алби. Његова кћерка је удата за немачког кошаркаша Јана Јаглу.

Тренерски успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

СФР Југославија
Немачка
СР Југославија

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Trenerske legende”. kss.rs. Приступљено 8. 9. 2021. 
  2. ^ „Svetislav Pešič - Trener je tu zbog igrača”. ukts.rs. Приступљено 8. 9. 2021. 
  3. ^ „Svetislav Pešić Kari: Pirot mi je u srcu i duši, u Pirotu je utemeljen razvoj moje karijere”. pirotskevesti.rs. Приступљено 8. 9. 2021. 
  4. ^ „Beogradska košarkaška klinika”. Bcb.uktscg.com. 9. 3. 2011. Архивирано из оригинала на датум 22. 11. 2011. Приступљено 4. 9. 2011. 
  5. ^ „Pešić i zvanično trener Crvene zvezde”. sport.blic.rs. 1. 9. 2008. Приступљено 19. 7. 2016. 
  6. ^ „Sport - Košarka - Vesti - Pešić: "Oteli mi titulu sa Zvezdom". B92. Приступљено 4. 9. 2011. 
  7. ^ „Stv-Usa”. Srpskatelevizija.old-page.com. 23. 10. 2010. Приступљено 4. 9. 2011. 
  8. ^ G. Kovačević. „Sport : Košarka : Partizan uzeo titulu : POLITIKA”. Politika.rs. Приступљено 4. 9. 2011. 
  9. ^ „Pešić novi trener Crvene zvezde Beograd”. vesti-online.com. 19. 8. 2011. Приступљено 19. 7. 2016. 
  10. ^ „Pešić napustio Zvezdu”. rts.rs. 25. 7. 2012. Приступљено 19. 7. 2016. 
  11. ^ „Pešić više nije trener Barselone”. B92.net. Приступљено 2. 7. 2020. 
  12. ^ „Светислав Пешић нови селектор Србије!”. kss.rs. Приступљено 28. 9. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходник:
Игор Кокошков
селектори Србије
Наследник:
Претходник:
Жељко Обрадовић
селектори Југославије Наследник:
Душко Вујошевић
Претходник:
Милан Шкобаљ
тренери Црвене звезде Наследник:
Ацо Петровић