Светислав Пешић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светислав Пешић

Светислав Пешић
Светислав Пешић

Личне информације
Пуно име Светислав Пешић
Надимак Кари
Датум рођења (1949-08-28)28. август 1949.(66 год.)
Место рођења Нови Сад (ФНРЈ)
Држављанство  Србија
Позиција тренер
Јуниорски клубови
Године: Клубови:
Пирот
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1964—1967
1967—1971
1971—1979
Пирот
Партизан
Босна Сарајево
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1982—1986
1984—1987
1987—1993
1993—2000
2001—2002
2001—2002
2002—2004
2004—2006
2006—2007
2007—2008
2008—2009
2010—2011
2011—2012
2012
2012—2016
Босна
Јуниори Југославије
Немачка
Алба
Келн
СР Југославија
Барселона
Лотоматика
Ђирона
Динамо Москва
Црвена звезда
Валенсија
Црвена звезда
Немачка
Бајерн Минхен

Светислав Пешић (рођен 28. августа 1949. у Новом Саду) је бивши југословенски и српски кошаркаш и један од најтрофејнијих европских тренера. Са репрезентацијом Југославије је овојио Светско првенство у кошарци 2002. и Европско првенство у кошарци 2001., а са Немачком је освојио Европско првенство 1993. Са клубовима које је водио освојио је Евролигу 2003, ФИБА Еврокуп 2007, Куп Радивоја Кораћа 1995, седам националних првенстава и четири национална купа.

Биографија[уреди]

Освојене медаље
Кошарка
Светско првенство
Злато 2002. САД Југославија
Европско првенство
Злато 1993. Немачка Немачка
Злато 2001. Турска Југославија

Рођен у Новом Саду, Светислав Пешић је од своје треће године па све до завршетка средње школе живео у Пироту где је и започео своју играчку каријеру (1964—1967), затим наставио у Партизану (1967—1971) и Босни. (1971—1979)[1] Са Босном је освојио првенство и куп Југославије 1978. и Куп европских шампиона 1979.

Тренерска каријера[уреди]

Светислав Пешић је тренерску каријеру започео у Босни 1982. и остао у њој до 1986. У том периоду је као тренер освојио првенство Југославије 1982/83, након контроверзе око финалне утакмице против КК Шибенка, и куп Југославије 1984. Од 1984. до 1987. је био тренер младих репрезентација Југославије. 1985. је освојио кадетско, а 1986. јуниорско европско првенство у кошарци. Са јуниорском репрезентацијом Југославије (Дивац, Рађа, Кукоч, Ђорђевић) у Бормију 1987. је освојио титулу првака света.

Од 1987. до 1993. је био селектор репрезентације Немачке, са којом је освојио Европско првенство 1993. у Немачкој.

Светислав Пешић је 1993. постао шеф стручног штаба берлинске Албе и на том месту остао до 2000. Са Албом је освојио Куп Радивоја Кораћа 1995. и четири узастопне титуле првака Немачке у периоду од 1997. до 2000.

2001. је именован за селектора репрезентације Југославије. Са Југославијом је освојио Европско првенство 2001. у Турској и Светско првенство 2002. у Индијанаполису. Поред селекторске функције, Пешић је годину дана водио и немачки Келн.

Након репрезентације Пешић је постао тренер Барселоне. Са Барселоном је у сезони 2002/03. освојио првенство и куп Шпаније и Евролигу, док је следеће године поново освојио првенство Шпаније. Због свађе са чланом управе, Пешић је напустио Барселону и прешао у римску Лотоматику.

Пешић се 2006. између вишемилионске понуде Ђироне и Реал Мадрида његовог пријатеља Влада Дивца, одлучио за Ђирону. Са овим тимом Пешић је освојио ФИБА Евро куп. На крају сезоне Пешић је напустио Ђирону и прешао у руски Динамо. У Динаму је остао непуну сезону, пошто је управа одлучила да раскине уговор због незадовољавајућијих резултата.

Дана 1. септембра 2008. Пешић је постао тренер Црвене звезде.[2] Успео је да направи веома добар и млад састав који се борио за све титуле. У финалу домаћег плеј-офа је изгубио од Партизана, што је у каснијим изјавама називао великом намештаљком.[3] Остаће забележено да се нико из КСС није удостојио да Звездиним кошаркашима преда сребрна одличја, шти је сам Пешић морао да уради.[4][5] Иако није освојио титулу, за време његовог тренерског стажа афирмисали су се Марко Кешељ и Немања Бјелица.

После сезоне паузирања преузео је Валенсију која је у том моменту била у доњем делу табела како у АЦБ лиги тако и у Евролиги. Ипак серијом победа успева да се пласира у осмину финала Евролиге као и у плеј оф АЦБ лиге.

У августу 2011. поново је постављен за тренера Црвене звезде.[6] Са црвено-белима је провео једну сезону у којој је стигао до финалне серије Суперлиге Србије у којој је поражен од Партизана, у Јадранској лиги је освојено је 10. место, а од "црно-белих" је поражен и у финалу Купа Србије.[7]

Приватно[уреди]

Његов син Марко Пешић је бивши немачки кошаркашки репрезентативац, коме је Светислав био тренер у Алби. Његова кћерка је удата за немачког кошаркаша Јана Јаглу.

Референце[уреди]

  1. „Beogradska košarkaška klinika”. Bcb.uktscg.com. 9. 3. 2011. Приступљено 4. 9. 2011. 
  2. „Pešić i zvanično trener Crvene zvezde”. sport.blic.rs. 1. 9. 2008. Приступљено 19. 7. 2016. 
  3. „Sport - Košarka - Vesti - Pešić: "Oteli mi titulu sa Zvezdom". B92. Приступљено 4. 9. 2011. 
  4. „Stv-Usa”. Srpskatelevizija.old-page.com. 23. 10. 2010. Приступљено 4. 9. 2011. 
  5. G. Kovačević. „Sport : Košarka : Partizan uzeo titulu : POLITIKA”. Politika.rs. Приступљено 4. 9. 2011. 
  6. „Pešić novi trener Crvene zvezde Beograd”. vesti-online.com. 19. 8. 2011. Приступљено 19. 7. 2016. 
  7. „Pešić napustio Zvezdu”. rts.rs. 25. 7. 2012. Приступљено 19. 7. 2016. 

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Жељко Обрадовић
селектори Југославије
Наследник:
Душко Вујошевић
Претходник:
Милан Шкобаљ
тренери Црвене звезде Наследник:
Ацo Петровић