Свети Јоаникије II

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свети Јоаникије II
Joanikije2.jpg
Датум смрти 1354.
Архиепископ српски
Године (1338-1346)
Архиепископ пећки и патријарх српски
Године (1346-1354)

Јоаникије II је био српски светитељ, архиепископ српски у времену од 1338. до 1346. године, а потом и први патријарх српски у времену од 1346. до 1354. године.[1]

Животопис[уреди]

Рођен је од побожних родитеља у околини Призрена. Српски краљ Стефан Душан (1331—1355) узео га је на свој двор за свога логотета. Након смрти архиепископа Данила II (1324—1337) изабран је 3. јануара 1338. године за архиепископа српског.

Тадашњу првопрестолну цркву у Пећи, коју су подигли архиепископи Никодим и Данило, архиепископ Јоаникије II је дао да се украси иконама и фрескама и свим осталим потребним стварима.

У то време српски краљ Стефан Душан је освојио многе грчке крајеве на југу. Пре крунисања за цара, краљ Душан је морао да уздигне српску архиепископију на ранг партијаршије, јер је само патријарх могао да крунише кандидата за цара. Проглашење Јоаникија за патриjaрха обављено је уз помоћ бугарског патријарха Симеона који је присуствовао великом црквеном сабору у Скопљу. Немогуће је са сигурношћу одредити када је Јоаникије постао патријарх — претпoставља се да је то било негде између јануара и априла 1346. године. По једној теорији то се догодило на Цвети 1346, а великом црквеном сабору су учествовали и патријарх бугарски Симеон, архиепископ охридски Николај, и многи епископи и клирици српски и бугарски, свештени прот Свете горе и многи светогорски монаси са њим.

Српска црква је још од дипломатских активности Светог Саве у Никејском царству била призната од Цариградске патријаршије као аутокефална, због чега је овај сабор у Скопљу сматрао да може несметано архиепископа српског прогласити за патријарха, тако је архиепископ Јоаникије II постао први српски патријарх „всем Серблем и Поморију“, то јест патријарх „свих српских земаља и поморских“.

Након овога патријарх Српски Јоаникије је на Ускрс 1346. помазао краља Душана за цара свих Срба и Грка, а ускоро затим (на Спасовданском сабору у Скопљу 1349) заједно са њим донео је значајни српски Законик, којим је узакоњено српско царство и српска црква.

По проглашењу патријаршије, скопска митрополија је постала првопрестолна у Српској цркви, а одмах иза ње долазила је охридска архиепископија. Основане су још злетовска и друге нове епископије, и на њих су постављени српски јерарси. Против свега овога ништа нису рекли тадашњи патријарси у Цариграду Јован Калека (1334—1347) и Исидор (1347—1349).

Гроб Светог Јоаникија II

Умро је 1354. године. Тело патријарха Јоаникија положено је у средњу цркву Пећке патријаршије, тамо где се оно и до данас налази, у цркви Светих апостола. Изнад његовог гроба насликана је на зиду фреска која изображава његово чесно уснуће у Господу.

Српска православна црква прославља као светитеља 16. септембра.

Референце[уреди]

  1. ^ Вуковић 1996, стр. 231-232.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Данило II
архиепископ српски
13381346.

Наследник:
Српска црква је постала патријаршија
Претходник:
Српска црква је била архиепископија
патријарх српски
13461354.
Наследник:
Сава IV