Свети Јур
| Свети Јур Svätý Jur | |
|---|---|
 | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | Братиславски |
| Округ | Пезинок |
| Регија | Малокарпацке |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2025. | 5.997[1] |
| — густина | 150,41 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 15′ 07″ С; 17° 12′ 56″ И / 48.251944° С; 17.215556° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 165 m |
| Површина | 39,86[2] km2 |
  Свети Јур Свети Јур на карти Словачке | |
| Поштански број | 900 21 |
| Позивни број | +421-02 |
| Регистарска ознака | PK |
| Веб-сајт | |
| www | |
Свети Јур, раније Јур при Братислави (слч. Svätý Jur, мађ. Szentgyörgy, нем. Sankt Georgen) је град у Словачкој, који се налази у оквиру Братиславског краја, где припада округу Пезинок.
Географија
[уреди | уреди извор]Свети Јур је смештен у западном делу државе. Главни град државе, Братислава, налази се свега 15 км југозападно од града, па је суштински Свети Јур њено предграђе.
Рељеф: Свети Јур се развио у Малокарпацкој области, која је назив добила по Малим Карпатима, планини која се издиже непосредно западно од града. Град је у равници, на приближно 165 m надморске висине. Источно од Модре почиње Панонска низија.
Клима: Клима у Светом Јуру је умерено континентална.
Воде: Близу Светог Јура налази се Шурска мочвара, која је под заштитом државе.
Историја
[уреди | уреди извор]Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље се први пут спомиње 1209, као место у оквиру Краљевине Угарске. Свети Јур је добио градска права 1647. године, када постаје значајан занатско средиште насељено Немцима.
Крајем 1918. Свети Јур је постао део новоосноване Чехословачке. За време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло до привредних тешкоћа у време транзиције. Последњих година град је све значајнији као предграђе Братиславе.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Година: | 1995. | 2005. | 2015. | 2025. |
|---|---|---|---|---|
| Број људи: | 4482 | 4836 | 5523 | 5997 |
| Разлика: | +7,89 % | +14,20 % | +8,58 % |
| Година: | 2024. | 2025. |
|---|---|---|
| Број људи: | 6010 | 5997 |
| Разлика: | -0,21 % |
Према подацима о броју становника из 2025. године насеље је имало 5997 становника.[3]
Етничка припадност
[уреди | уреди извор]| Етничка припадност | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Словаци | 5600 | 94,26 % |
| непознато | 228 | 3,83 % |
| Чеси | 62 | 1,04 % |
| Мађари | 60 | 1 % |
| Укупно | 5941 |
Према попису из 2021. у насељу је живело 5941 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 5600 као Словац, 228 као непознато, 62 као Чех, 60 као Мађар, 46 као различите, 23 као Русин, 18 као Украјинац, 18 као Нијемац, 13 као Хрват, 11 као Рус, 7 као Пољак, 7 као Грк, 5 као Румун, 4 као Италијан, 4 као Аустријан, 4 као Бугар, 3 као Ром, 3 као Француз, 3 као Енглезaи, 2 као Морављан, 1 као канађанaи и 1 као Албанац.
Напомена о становништву Разлика између броја становника горе и у попису (овде и доле) је у томе што се број становника горе углавном састоји од сталних становника итд.; а попис би требало да назначи место где људи заправо углавном живе.
На пример, студент је грађанин села јер тамо има стално пребивалиште (тамо је живео као дете и има родитеље), али већину времена студира на универзитету у граду.
Религија
[уреди | уреди извор]| Религија | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Латинска црква | 3047 | 51,29 % |
| Без верске припадности | 1985 | 33,41 % |
| Неоткривено | 320 | 5,39 % |
| Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести | 306 | 5,15 % |
| Укупно | 5941 |
У години 2021. је било 5941 људи по вероисповести: 3047 Латинска црква, 1985 Без верске припадности, 320 Неоткривено, 306 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 49 Друго, 46 Гркокатолицизам, 37 Црква браће, 28 Ад хок покрети, 18 Друге и неодређене хришћанске цркве, 18 Хришћанске цркве у Словачкој, 16 Православна црква, 16 Апостолска црква, 12 Будизам, 9 Калвинизам, 8 Паганизам и духовност природе, 5 Јевреји, 5 Ислам, 5 Баптисти, 3 Јеховини сведоци, 3 Уједињена методистичка црква, 3 Хришћанска адвентистичка црква, 1 Црква Исуса Христа светаца последњих дана и 1 Бахаи вера.
Познате особе
[уреди | уреди извор]- Алојз Худек (*1887 – † 1961), СДБ, римокатолички cвештеник, мисионар (Боливија, Перу)[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ КУБАНОВИЋ, Златко (2019). Historický náhľad do dejín slovenských saleziánov (Od dona Bosca do roku 1924). Братислава: Don Bosco. стр. 245 — 246. ISBN 978-80-8074-436-6.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Поглед на Свети Јур -
Римокатоличка црква -
Евангелистичка црква
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 |  | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
