Свети Колумба

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Колумба
Columba at Bridei's fort.jpg
Свети Колумба, апостол Пикта.
Пуно имеColumba, Colm Cille
Датум рођења(521-12-07)7. децембар 521.
Место рођењаДонегол (округ)
 Дал Ријада
Датум смрти9. јун 597.(597-06-09) (75 год.)
Место смртиОстрво Јона, Унутрашњи Хебриди
 Дал Ријада

Свети Колумба (ир. Colm Cille - голубица цркве, шк. Columbkille, 521-597) био је ирски монах и мисионар заслужан за ширење хришћанства у данашњој Шкотској. Основао је манастир Јона, који је вековима био главна политичка и верска установа у Шкотској. Он је светац заштитник Дерија у Ирској. Био је веома поштован и међу Келтима из Дал Ријаде и међу Пиктима, и данас је упамћен као католички светитељ и један од 12 апостола Ирске. У Ирској, познат је као Колмкил (ир. Colm Cille).[1][2]

Мисија у Шкотској[уреди | уреди извор]

У Ирској, Колумба је студирао код најистакнутијих црквених достојанственика и основао је више манастира. Око 560. Колумба се посвађао са својим учитељем, Светим Финианом из Мовиле (енгл. Finnian of Movilla, 495–589) око Финиановог псалтира који је Колумба преписао и хтео да задржи копију: краљ Дијармид (ир. Diarmait mac Cerbaill) пресудио је да "свакој крави припада њено теле, па тако и свакој књизи припада њена копија". Изгубивши књигу, Колумба је побунио против краља своје саплеменике, О'Ниле из Алстера, наневши краљу тежак пораз: црквени синод осудио га је на прогонство и мисионарски рад "док не преведе у хришћанство онолико душа колико је страдало у боју".[3] Око 563. он и његових 12 пратилаца прешли су у Шкотску и настанили се на малом острву Јона у Унутрашњим Хебридима (у то време део краљевине Дал Ријада из Алстера) где су основали истоимени манастир, као базу за ширење келтског хришћанства међу северним краљевствима Пикта, која су још увек била паганска[a]. Остао је активан у ирској политици, иако је остатак живота углавном провео у Шкотској. Приписују му се три сачуване химне на латинском.[1]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јужна краљевства Пикта већ су раније примила хришћанство од Римљана.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Anderson, Alan Orr; Anderson, Marjorie Ogilvie, ур. (1991). Adomnan's Life of Columba. Clarendon Press. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]