Свети Колумба

Колумба
Колумба
	Свети Колумба, апостол Пикта.
Пуно име	Columba, Colm Cille
Датум рођења	7. децембар 521.
Место рођења	Донегол (округ); Дал Ријада
Датум смрти	9. јун 597. (75 год.)
Место смрти	Острво Јона, Унутрашњи Хебриди; Дал Ријада

Свети Колумба (ир. Colm Cille - голубица цркве, шк. Columbkille, 521-597) био је ирски монах и мисионар заслужан за ширење хришћанства у данашњој Шкотској. Основао је манастир Јона, који је вековима био главна политичка и верска установа у Шкотској. Он је светац заштитник Дерија у Ирској. Био је веома поштован и међу Келтима из Дал Ријаде и међу Пиктима, и данас је упамћен као католички светитељ и један од 12 апостола Ирске. У Ирској, познат је као Колмкил (ир. Colm Cille).^[1]^[2]

Мисија у Шкотској[уреди | уреди извор]

У Ирској, Колумба је студирао код најистакнутијих црквених достојанственика и основао је више манастира. Око 560. Колумба се посвађао са својим учитељем, Светим Финианом из Мовиле (енгл. Finnian of Movilla, 495–589) око Финиановог псалтира који је Колумба преписао и хтео да задржи копију: краљ Дијармид (ир. Diarmait mac Cerbaill) пресудио је да "свакој крави припада њено теле, па тако и свакој књизи припада њена копија". Изгубивши књигу, Колумба је побунио против краља своје саплеменике, О'Ниле из Алстера, наневши краљу тежак пораз: црквени синод осудио га је на прогонство и мисионарски рад "док не преведе у хришћанство онолико душа колико је страдало у боју".^[3] Око 563. он и његових 12 пратилаца прешли су у Шкотску и настанили се на малом острву Јона у Унутрашњим Хебридима (у то време део краљевине Дал Ријада из Алстера) где су основали истоимени манастир, као базу за ширење келтског хришћанства међу северним краљевствима Пикта, која су још увек била паганска^[а]. Остао је активан у ирској политици, иако је остатак живота углавном провео у Шкотској. Приписују му се три сачуване химне на латинском.^[1]

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Јужна краљевства Пикта већ су раније примила хришћанство од Римљана.

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Енциклопедија Британика-Свети Колумба”. Приступљено 25. 2. 2020.
^ „Католичка енциклопедија (1913)”. Приступљено 25. 2. 2020.
^ „Битка око ауторских права у Ирској 6. века”. Приступљено 25. 2. 2020.

Литература[уреди | уреди извор]

Adomnán (1874) [c. 700]. Reeves, William, ур. Life of Saint Columba, Founder of Hy. Edinburgh: Edmonston and Douglas. Приступљено 14. 9. 2008.

Adomnan of Iona (1995). Life of St Columba. Penguin Books. ISBN 978-0-14-190741-3.

Anderson, Alan Orr; Anderson, Marjorie Ogilvie, ур. (1991). Adomnan's Life of Columba. Clarendon Press.

Charles-Edwards, T. M. (2000). Early Christian Ireland. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36395-2.

Clancy, Thomas Owen; Gilbert, Márkus (1995). Iona: The earliest poetry of a Celtic monastery. Edinburgh University Press. ISBN 978-0748605316.

Father Colgan (1844). The Saintly Triad, Or The Lives of St. Patrick, St. Columbkille, and St. Bridget. Dublin.

Dowley, Tim, ур. (1977). Eerdman's handbook to the history of Christianity. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-3450-8.

Fletcher, Richard A. (1989). Who's who in Roman Britain and Anglo-Saxon England. Shepheard-Walwyn. ISBN 978-0-85683-089-1.

Fraser, James Earle (2009). From Caledonia to Pictland: Scotland to 795. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-1232-1.

Gillespie, Donald S. (2016). Lochaber Lights. Holy Fire Publishing. ISBN 9781603835121.

Munn, Alfred Moore (1985). Notes on the Place Names of the Parishes and Townlands of the County of Londonderry. Ballinascreen Historical Society.

Sidwell, Keith (1995). Reading Medieval Latin. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44747-8.

Reeves, William (1850). Acts of Archbishop Colton in His Metropolitan Visitation of the Diocese of Derry, A.D. 1397; With a Rental of the See Estates at that Time; Edited, from the Original Roll Preserved in the Archiepiscopal Record Closet of Armagh. Irish Archaeological Society. стр. 82.

Wagner, Paul; Konstam, Angus (2012). Pictish Warrior AD 297-841. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-78200-216-1.
Broun, Dauvit (1999), Thomas, Owen Clancy, ур., Spes Scotorum, Hope of Scots: Saint Columba, Iona and Scotland, T&T Clark, ISBN 0-567-08682-8, Приступљено 14. 9. 2008
Bullough, Donald A. "Columba, Adomnan, and the Achievement of Iona," Scottish Historical Review 43, 44 (1964–65): 111–30, 17–33.
Campbell, George F (2006), The First and Lost Iona, Glasgow: Candlemas Hill, ISBN 1-873586-13-2, Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2010, Приступљено 3. 3. 2010
Finlay, Ian, Columba London: Gollancz, 1979.
Forbes, Andrew ; Henley, David (2012). Pages from the Book of Kells. Chiang Mai: Cognoscenti Books. ASIN: B00AN4JVI0
Lewis, James (2007), Paths of Exile: Narratives of St. Columba and the Praxis of Iona, Cloverdale, ISBN 1-929569-24-6, Приступљено 14. 9. 2008
Healy, John (1892). „Saint Columba”. The ancient Irish church (на језику: енглески) (1 изд.). London: Religious Tract Society. стр. 52–69.
Herbert, Máire (1996), Iona, Kells, and Derry: The History and Hagiography of the Monastic "Familia" of Columba., Four Courts Press, ISBN 978-1851822447
Magnusson (1990), The Cambridge Biographical Dictionary, Cambridge University Press, ISBN 0-521-39518-6, Приступљено 14. 9. 2008
McLean, Scott A. "Columba 521–597," in Reader's Guide to British History (London: Routledge, 2003) online at Credo Reference. Historiography
Tranter, Nigel G. (1987), Columba, Hodder & Stoughton, ISBN 0-340-40699-2, Приступљено 14. 9. 2008

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[4] Јужна краљевства Пикта већ су раније примила хришћанство од Римљана.

[ЕБ-1] а ^б „Енциклопедија Британика-Свети Колумба”. Приступљено 25. 2. 2020.

[КЕ-2] „Католичка енциклопедија (1913)”. Приступљено 25. 2. 2020.

[3] „Битка око ауторских права у Ирској 6. века”. Приступљено 25. 2. 2020.

[1]

[2]

[3]

[а]

Претрага

Мени за навигацију