Свети Никола (град)
| Свети Никола мкд. Свети Николе | |
|---|---|
 Свети Никола — средиште града | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Северна Македонија |
| Општина | Свети Никола |
| Становништво | |
| — (2002) | 13.746 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41°52′32″ СГШ; 21°57′25″ ИГД / 41.87546203363038° СГШ; 21.956868961905265° ИГДКоординате: 41°52′32″ СГШ; 21°57′25″ ИГД / 41.87546203363038° СГШ; 21.956868961905265° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 300 м |
  Свети Никола Свети Никола на мапи Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 2220 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | ST |
Свети Никола (мкд. Свети Николе) је град у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Свети Никола је седиште истоимене општине Свети Никола, као и северног дела Овчег поља.
Природне одлике[уреди | уреди извор]
Град Свети Никола се налази на у средишњем делу Северне Македоније. Град је на је 30 km северозападно од Штипа, а на 60 km источно од Скопља, главног града државе.
Рељеф: Свети Никола се сместио у области Овче поље. Овче поље је пространо поље, које је данас добро обрађено. Западно од града издиже се Градиштанска Планина, а источно Манговица. Надморска висина града је око 300 м.
Клима: У Светом Николи влада блажи облик умерено континенталне климе (жарка лета).
Воде: Кроз Светог Николу протиче пар потока и речица, сви у сливу реке Брегалнице. Од њих је највећа Светониколска река.
Историја[уреди | уреди извор]
Назив града постоји од његовог зачетка. Ту је 1292. изграђена црква Светог Николе, у то време највећа од 42 цркве у крају. За њу се везује легенда о чудотворном исцељењу Стефана Дечанског:
И на Овчем Полѣ свети Никола очи ѣму дарова въ црьквi ...
Место је од тада познато по имену Свети Никола. Ово име се појављује и на даровници браће Дејановића из 1378., којим се ово место поклања манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори.
Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу. Почетком 20. века насеље је било мешовито бугарско-турско насеље.
За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.
1912. године Свети Никола се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији.
Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.
Становништво[уреди | уреди извор]
Свети Никола је према последњем попису из 2002. године имала 13.746 становника.
Национални састав по попису из 2002. године био је:[1]
Привреда[уреди | уреди извор]
Становништво се претежно бави земљорадњом, а од индустрије заступљена је прехрамбена, текстилна и индустрија грађевинских материјала. Од пољопривредних култура најзаступљеније су: житарице, индустријско биље, и виноградарске културе.
Галерија[уреди | уреди извор]
Средиште Светог Николе
Звоник градске цркве
Споменик посвећен НОБ-у
Народни музеј у Светом Николи
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Попис на населението, домаќинствата и становите во Северна Македонија, 2002: Дефинитивни податоци, Приступљено 24. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Свети Никола на Викимедијиној остави. |
Свети Никола • Алакинце • Амзабегово • Арбасанци • Богословец • Буриловци • Горње Ђуђанце • Горње Црнилиште • Горобинци • Делисинци • Доње Ђуђанце • Доње Црнилиште • Ерџелија • Кадрифаково • Кнежје • Крушица • Макреш • Малино • Мездра • Мечкујевци • Мустафино • Немањица • Орел • Павлешенци • Патетино • Пеширово • Преод • Ранчинци • Сопот • Стануловци • Стањевци • Строиманци • Трстеник |  | |
| Више од 500 хиљ. ст. |
|  |
|---|---|---|
| Између 50 и 100 хиљ. ст. | ||
| Између 25 и 50 хиљ. ст. | ||
| Између 10 и 25 хиљ. ст. | ||
| Између 5 и 10 хиљ. ст. | ||
| Мање од 5 хиљ. ст. | ||
| ||