Свети Никола (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свети Никола
мкд. Свети Николе
Sveti Nikole Center, Macedonia.JPG
Свети Никола — средиште града
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаСвети Никола
Становништво
 — (2002)13.746
Географске карактеристике
Координате41°52′32″ СГШ; 21°57′25″ ИГД / 41.87546203363038° СГШ; 21.956868961905265° ИГД / 41.87546203363038; 21.956868961905265Координате: 41°52′32″ СГШ; 21°57′25″ ИГД / 41.87546203363038° СГШ; 21.956868961905265° ИГД / 41.87546203363038; 21.956868961905265
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина300 м
Свети Никола на мапи Северне Македоније
Свети Никола
Свети Никола
Свети Никола на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број2220
Позивни број032
Регистарска ознакаST

Свети Никола (мкд. Свети Николе) је град у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Свети Никола је седиште истоимене општине Свети Никола, као и северног дела Овчег поља.

Природне одлике[уреди]

Град Свети Никола се налази на у средишњем делу Северне Македоније. Град је на је 30 km северозападно од Штипа, а на 60 km источно од Скопља, главног града државе.

Рељеф: Свети Никола се сместио у области Овче поље. Овче поље је пространо поље, које је данас добро обрађено. Западно од града издиже се Градиштанска Планина, а источно Манговица. Надморска висина града је око 300 м.

Клима: У Светом Николи влада блажи облик умерено континенталне климе (жарка лета).

Воде: Кроз Светог Николу протиче пар потока и речица, сви у сливу реке Брегалнице. Од њих је највећа Светониколска река.

Историја[уреди]

Назив града постоји од његовог зачетка. Ту је 1292. изграђена црква Светог Николе, у то време највећа од 42 цркве у крају. За њу се везује легенда о чудотворном исцељењу Стефана Дечанског:

„И на Овчем Полѣ свети Никола очи ѣму дарова въ црьквi ...”

Место је од тада познато по имену Свети Никола. Ово име се појављује и на даровници браће Дејановића из 1378., којим се ово место поклања манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори.

Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу. Почетком 20. века насеље је било мешовито бугарско-турско насеље.

За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.

1912. године Свети Никола се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији.

Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.

Становништво[уреди]

Главни градски трг

Свети Никола је према последњем попису из 2002. године имала 13.746 становника.

Национални састав по попису из 2002. године био је:[1]

Попис 2002.‍
Македонци
  
13.367 97,24 %
Власи
  
149 1,08 %
Турци
  
80 0,58 %
Роми
  
72 0,52 %
Срби
  
52 0,37 %
Бошњаци
  
1 0,00 %
остали
  
25 0,18 %
укупно: 13.746

Привреда[уреди]

Становништво се претежно бави земљорадњом, а од индустрије заступљена је прехрамбена, текстилна и индустрија грађевинских материјала. Од пољопривредних култура најзаступљеније су: житарице, индустријско биље, и виноградарске културе.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]