Свети Никола (Македонија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Свети Никола (вишезначна одредница).
Свети Никола
мкд. Свети Николе
Свети Никола - средиште града
Свети Никола - средиште града
Основни подаци
Држава Застава Републике Македоније Република Македонија
Општина Свети Никола
Становништво
Становништво (2002) 13.746
Положај
Координате 41°52′32″ СГШ; 21°57′25″ ИГД / 41.87546203363038° СГШ; 21.956868961905265° ИГД / 41.87546203363038; 21.956868961905265 Координате: 41°52′32″ СГШ; 21°57′25″ ИГД / 41.87546203363038° СГШ; 21.956868961905265° ИГД / 41.87546203363038; 21.956868961905265
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 300 m
Свети Николамкд. Свети Николе на мапи Републике Македоније
Свети Николамкд. Свети Николе
Свети Никола
мкд. Свети Николе
Свети Никола
мкд. Свети Николе на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 2220
Позивни број 032
Регистарска ознака ST

Свети Никола (мкд. Свети Николе) је град у Републици Македонији, у средишњем делу државе. Свети Никола је седиште истоимене општине Свети Никола, као и северног дела Овчег поља.

Природне одлике[уреди]

Град Свети Никола се налази на у средишњем делу Републике Македоније. Град је на је 30 km северозападно од Штипа, а на 60 km источно од Скопља, главног града државе.

Рељеф: Свети Никола се сместио у области Овче поље. Овче поље је пространо поље, које је данас добро обрађено. Западно од града издиже се Градиштанска Планина, а источно Манговица. Надморска висина града је око 300 м.

Клима: У Светом Николи влада блажи облик умерено континенталне климе (жарка лета).

Воде: Кроз Светог Николу протиче пар потока и речица, сви у сливу реке Брегалнице. Од њих је највећа Светониколска река.

Историја[уреди]

назив града постоји од његовог зачетка. Ту је 1292. изграђена црква Светог Николе, у то време највећа од 42 цркве у крају. За њу се везује легенда о чудотворном исцељењу Стефана Дечанског:

Викицитати „И на Овчем Полѣ свети Никола очи ѣму дарова въ црьквi ...”

Место је од тада познато по имену Свети Никола. Ово име се појављује и на даровници браће Дејановића из 1378., којим се ово место поклања манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори.

Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу. Почетком 20. века насеље је било мешовито словенско-турско насеље.

За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.

1912. године Ђевђелија се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Главни градски трг

Свети Никола је према последњем попису из 2002. године имала 13.746 становника.

Национални састав по попису из 2002. године био је:[1]

Попис 2002.
Македонци
  
13.367 97,24 %
Власи
  
149 1,08 %
Турци
  
80 0,58 %
Роми
  
72 0,52 %
Срби
  
52 0,37 %
Бошњаци
  
1 0,00 %
остали
  
25 0,18 %
укупно: 13.746

Привреда[уреди]

Становништво се претежно бави земљорадњом, а од индустрије заступљена је прехрамбена, текстилна и индустрија грађевинских материјала. Од пољопривредних култура најзаступљеније су: житарице, индустријско биље, и виноградарске културе.

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]