Свети синод Руске православне цркве

Из Википедије, слободне енциклопедије

Свети синод Руске православне цркве[1] (рус. Священный Синод Русской православной церкви) управни је орган Руске православне цркве у периоду између два засједања Архијерејског сабора.

Састав[уреди]

Предсједник Светог синода је патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ). Има девет сталних и пет привремених чланова из реда епархијских архијереја.[2]

Стални чланови су:[3]

Привремени чланови се позивају да присуствују на једном годишњем засједању. Свети синод годишње има два засједања: љетње (март—август) и зимско (септембар—фебруар). Њих сазива и предсједава им патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ). Канонска је дужност свих синодских чланова да учествују у раду (у изузетним случајевима кворум чине 2/3 чланова). Секретар Светог синода је управник послова Московске патријаршије.[5]

Дјелокруг[уреди]

По Уставу Руске православне цркве (рус. Устав Русской Православной Церкви)[6] Свети синод:[7]

  • стара се о чистоти очувања и тумачења православне вјере, норми хришћанског морала и побожности;
  • служи унутрашњем јединству Руске православне цркве;
  • подржава јединство с другим православним црквама;
  • организује унутрашњу и спољашњу дјелатност Цркве и одлучује о организационим питањима општецрквеног значаја;
  • тумачи канонске прописе и рјешава проблеме везане за њихову примјену;
  • регулише литургијска питања;
  • доноси дисциплинске прописе за свештенство, монаштво и црквене раднике;
  • оцјењује најважније догађаје у области међуцрквених, међуконфесионалних и међурелигијских односа;
  • подржава међуконфесионалне и међурелигијске везе, како на канонској територији Московског патријархата тако и ван ње;
  • координира дјелатности све пуноће Руске православне цркве у њеним напорима за достизањем мира и правичности;
  • изражава пастирску забринутост за друштвене проблеме;
  • обраћа се посебним посланицама свој дјеци Руске православне цркве;
  • подржава односе између Цркве и државе у складу са Уставом Руске православне цркве и важећим законодавством;
  • одобрава уставе самоуправних цркава, егзархата и митрополијских округа;
  • доноси грађанске уставе (статуте) Руске православне цркве и њених канонских јединица, као и измјене и допуне;
  • разматра журнале синода егзархата и митрополијских округа;
  • рјешава питања која се односе на оснивање или укидање канонских јединица Руске православне цркве потчињених Светом синоду, уз накнадно одобрење Архијерејског сабора;
  • одлучује о начину посједовања, коришћења и располагања зградама и имовином Руске православне цркве;
  • потврђује одлуке Општецрквеног суда у случајевима предвиђеним Уредбом о црквеном суду (рус. Положение о церковном суде).

Такође, Свети синод:[8]

  • бира, именује, у изузетним случајевима премјешта архијереје и умировљава их;
  • позива архијереје да присуствују у Светом синоду;
  • по потреби, на предлог патријарха московског и све Русије, разматра извјештаје архијереја о стању епархија и доноси одлуке о њима;
  • преко својих чланова инспекцијски прегледа рад архијереја кад год сматра за сходно;
  • одређује примања архијереја.

Синодалне установе[уреди]

Синодалне установе (рус. синодальные учреждения) органи су извршне власти патријарха и Светог синода. Одговорне су Светом синоду који одлучује о њиховом оснивању или укидању и поставља руководиоце.[9]

Синодалне установе Руске православне цркве су:[10]

  • Управа послова Московске патријаршије са правима синодалне установе;
  • Одсјек спољних црквених веза;
  • Издавачки савјет;
  • Просвјетни комитет;
  • Финансијско-привредна управа;
  • Одсјек за манастире и монаштво;
  • Одсјек вјерског образовања и катехизације;
  • Одсјек за црквено милосрђе и социјално служење;
  • Мисионарски одсјек;
  • Одсјек за сарадњу са Оружаним снагама и полицијским органима;
  • Одсјек за послове омладине;
  • Одсјек за односе Цркве и друштва;
  • Информациони одсјек;
  • Одсјек за затворско служење;
  • Комитет за сарадњу са козаштвом;
  • Патријархов савјет за културу.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Дословни превод је Свештени синод Руске православне цркве (разликује се рус. Священный од Святейший)
  2. Глава V, члан 3. Устава Руске православне цркве
  3. Глава V, члан 4. Устава Руске православне цркве
  4. Сада митрополит мински и заславски
  5. Глава V, чланови 5, 6, 8, 9. и 15. Устава Руске православне цркве
  6. Устав Русской Православной Церкви (5 февраля 2013), Приступљено 8. 1. 2015.
  7. Глава V, члан 25. Устава Руске православне цркве
  8. Глава V, члан 26. Устава Руске православне цркве
  9. Глава VIII, чланови 3, 4. и 5. Устава Руске православне цркве
  10. Глава VIII, члан 6. Устава Руске православне цркве