Светковина Пресветог Срца Исусовог

Светковина Пресветог Срца Исусовог
Светковина Пресветог Срца Исусовог
	Приказ Светог Игнација Лојолског и Светог Алојзија Гонзаге са Пресветим Срцем, рад Хосеа де Паеза из 18. века
Тип	Хришћанство
Званичан назив	Sollemnitas Sacratissimi Cordis Iesu
Обележава	Католичка црква; Антиохијска православна црква
Датум	Петак после друге недеље после Духових (68 дана после Васкрса)
2024	јун 7
2025	јун 27
2026	јун 12
Повезан са	Недеља Пресветог Срца

Празник Пресветог Срца је светковина у литургијском календару Римског обреда Католичке цркве.^[2] Према Општем римском календару од 1969. године, формално је познат као Светковина Пресветог Срца Исусовог (Sollemnitas Sacratissimi Cordis Iesu) и слави се у петак после друге недеље после Свете Тројице (видети одељак Датум, испод).^[3] Неки англикански фрањевци обележавају овај празник под називом Божанско Христово саосећање.^[4]^[5]

Историја

Први литургијски празник Пресветог Срца прослављен је, уз епископско одобрење, 31. августа 1670. године у главној богословији у Рену, у Француској, заслугом Јована Еда.^[6] Мису и Службу часова које је саставио Ед усвојила су и друга места, посебно у вези са ширењем побожности Пресветом Срцу након пријављених откровења Маргарети Марији Алакок и Марији од Божанског Срца.

У јуну 1675. године, према сведочењу Маргарете Марије Алакок из Реда Похођења Блажене Девице Марије у Паре ле Монијалу, у Француској, имала је визију Исуса Христа у којој је он од ње тражио „да први петак после октаве Пресветог Сакрамента буде посвећен посебном празнику у част мом срцу, тако што ће се тога дана примити причешће и извршити задовољштина часним накнадама, како би се поправиле недостојности које је примило док је било изложено на олтарима”.^[7]

Године 1726. од Рима је поново затражен празник са сопственом мисом и службом; то је одбијено 1729, али је одобрено 1765. године. Те године, на захтев краљице, празник је квази-званично примљен од стране епископата Француске. Миса Пресветог Срца добила је папско одобрење за употребу у Пољској и Португалији 1765. године, а друга је одобрена за Венецију, Аустрију и Шпанију 1788. године.

Године 1856, на молбу француских бискупа, папа Пије IX проширио је Празник Пресветог Срца на Латинску цркву под обрeдом двоструког већег. Требало је да се слави у петак после октаве Тела Господњег. У јуну 1889. године, Лав XIII је подигао празник на достојанство прве класе.^[8] Године 1928, папа Пије XI подигао је празник на највиши ранг, двоструки прве класе, и додао октаву; реформе Општег римског календара из 1955. укинуле су, између осталих, октаву Пресветог Срца Исусовог. Са литургијским променама 1969. године, празнику је додељен највиши ранг светковине.

Мисаоне молитве и читања одобрена том приликом замењена су новим текстовима 1929. године, а лекционар објављен уз Римски мисал из 1970. године пружа три сета читања, по један за сваку годину празничног трогодишњег литургијског циклуса.

Свештеници могу користити ову мису, која се служи у белим одеждама, као заветну мису и другим данима, посебно првог петка сваког месеца (осим ако не пада на дан вишег ранга). Ових првих петкова такође је уобичајено одржати евхаристијско клањање неколико сати (видети Побожност Првог петка).

У Аустрији и Јужном Тиролу слави се и Недеља Пресветог Срца, то јест недеља после Празника Пресветог Срца. На овај дан одржавају се бројне процесије. Ватре Пресветог Срца пале се, између осталог, у области Боцена (Болцана) у Италији.

Од 2002. године, Светковина Пресветог Срца Исусовог је и посебан дан молитве за посвећење свештеника.^[9] Године 2009. овај празник је означио почетак „Године за свештенике”.^[10]

Празник Безгрешног Срца Маријиног следи одмах у суботу.^[11]

Датум

Светковина се слави у петак после друге недеље после Свете Тројице.^[12] Најранији могући датум је 29. мај, као 1818. и 2285. године. Најкаснији могући датум је 2. јул, као 1943. и 2038. године. Стога је то последњи празник у години чији датум зависи од датума Васкрса.

У местима где се Светковина Пресветог Тела и Крви Христове трајно преноси са четвртка на недељу (као што су Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство), у локалном календару ће се појавити као петак после Светковине Тела Господњег.^[12]^[3]

Види још

Молитва посвећења Пресветом Срцу

Референце

^ 12 July, Antiochian Western Rite Vicariate. https://www.orthodoxwest.com/kalendar
^ „Come and join us for the inaugural Mass of the Oxford English Missal Society!” [Дођите и придружите нам се на инаугуралној миси Оксфордског друштва за енглески мисал!]. Оксфорд, Енглеска: Oxford English Missal Society. 10. 6. 2021. Архивирано из оригинала 10. 6. 2021. г. Приступљено 11. 6. 2021 — преко Твитер.
^ ^а ^б „Calendar:Solemnities:Sacred Heart” [Календар:Светковине:Пресвето Срце]. Liturgy Office of England and Wales (Catholic Church). 2023. Приступљено 6. 2. 2024.
^ „Celebrating Common Prayer” [Слављење заједничке молитве].
^ „Feast of the Sacred Heart or Divine Compassion” [Празник Пресветог Срца или Божанског саосећања].
^ Bainvel, Jean (1910). „Devotion to the Sacred Heart of Jesus” [Побожност Пресветом Срцу Исусовом]. Католичка енциклопедија. 7. Њујорк: Robert Appleton Company. Приступљено 1. 6. 2014 — преко New Advent.
^ Alacoque, Margaret Mary. „Vie et Œuvres de Marguerite-Marie Alacoque, T.II” [Живот и дела Маргарете-Марије Алакок, том II] (PDF). стр. 102.
^ Папа Лав XIII, Annum Sacrum, §2, 25. мај 1899, Libreria Editrice Vaticana
^ „World Priest Day” [Светски дан свештеника]. Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено 1. 6. 2014.
^ „Year for Priests” [Година за свештенике]. Конференција католичких бискупа Сједињених Држава. Архивирано из оригинала 26. 12. 2009. г.
^ Calendarium Romanum (Libreria Editrice Vaticana, 1969), стр. 94, 135
^ ^а ^б „Solemnity of the Most Sacred Heart of Jesus” [Светковина Пресветог Срца Исусовог]. Vatican News. Приступљено 5. 2. 2023. „Светковина Пресветог Срца Исусовог – такође и Светски дан молитве за посвећење свештеника – слави се у петак после Светковине Тела Господњег. Ово нам сугерише да Евхаристија (Тело Господње) није ништа друго до само Срце Исусово, Онога који се „брине о нама” својим „срцем”.”

[1] 12 July, Antiochian Western Rite Vicariate. https://www.orthodoxwest.com/kalendar

[2] „Come and join us for the inaugural Mass of the Oxford English Missal Society!” [Дођите и придружите нам се на инаугуралној миси Оксфордског друштва за енглески мисал!]. Оксфорд, Енглеска: Oxford English Missal Society. 10. 6. 2021. Архивирано из оригинала 10. 6. 2021. г. Приступљено 11. 6. 2021 — преко Твитер.

[litoff-3] а ^б „Calendar:Solemnities:Sacred Heart” [Календар:Светковине:Пресвето Срце]. Liturgy Office of England and Wales (Catholic Church). 2023. Приступљено 6. 2. 2024.

[4] „Celebrating Common Prayer” [Слављење заједничке молитве].

[5] „Feast of the Sacred Heart or Divine Compassion” [Празник Пресветог Срца или Божанског саосећања].

[bainvel-6] Bainvel, Jean (1910). „Devotion to the Sacred Heart of Jesus” [Побожност Пресветом Срцу Исусовом]. Католичка енциклопедија. 7. Њујорк: Robert Appleton Company. Приступљено 1. 6. 2014 — преко New Advent.

[7] Alacoque, Margaret Mary. „Vie et Œuvres de Marguerite-Marie Alacoque, T.II” [Живот и дела Маргарете-Марије Алакок, том II] (PDF). стр. 102.

[8] Папа Лав XIII, Annum Sacrum, §2, 25. мај 1899, Libreria Editrice Vaticana

[9] „World Priest Day” [Светски дан свештеника]. Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено 1. 6. 2014.

[10] „Year for Priests” [Година за свештенике]. Конференција католичких бискупа Сједињених Држава. Архивирано из оригинала 26. 12. 2009. г.

[11] Calendarium Romanum (Libreria Editrice Vaticana, 1969), стр. 94, 135

[vdate-12] а ^б „Solemnity of the Most Sacred Heart of Jesus” [Светковина Пресветог Срца Исусовог]. Vatican News. Приступљено 5. 2. 2023. „Светковина Пресветог Срца Исусовог – такође и Светски дан молитве за посвећење свештеника – слави се у петак после Светковине Тела Господњег. Ово нам сугерише да Евхаристија (Тело Господње) није ништа друго до само Срце Исусово, Онога који се „брине о нама” својим „срцем”.”

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]