Светлана Китић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Светлана Китић
Личне информације
Надимак Цеца
Висина 172
Позиција средњи бек
Сениорска каријера
?
?
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Раднички
Укупно
Репрезентација
Освојене медаље

Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Женски рукомет
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1980. Москва
Златна медаља — прво место 1984. Лос Анђелес
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1990. Јужна Кореја
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1979. Сплит

Светлана Дашић-Китић (рођена 7. јуна, 1960. у Тузли, ФНР Југославија) је бивша југословенска и српска рукометашица.[1][2] Играла је за Јединство из Тузле и Раднички Београд. Наступала је и за југословенску репрезентацију са којом је учествовала на олимпијским играма 1980. у Москви и 1984. у Лос Анђелесу. Њен таленат за рукометом открио је професор Бранко Дешић на игралишту Основне Школе "Јусуф Јакубовић" у Тузли. Живи у Београду.

Каријера[уреди]

Клупска каријера[уреди]

Са Радничким је 1980. и 1984. освојила Куп европских шампиона. Између 1980. и 1985. је са Радничким играла у свим финалима у којима је Раднички учествовао, а 1986. је са Радничким освојила и Куп победника купова. За најбољу рукометашицу света проглашена је 1988. године.

Светлана Китић је активну играчко рукометну каријеру окончала у 2006. у својој 46 години.

Од 2006. па до 2008. године је обављала дужност спортског директора Женске рукометне репрезентације Босне и Херцеговине.

Са 48 година се поново активирала као играчица у клубу Раднички.[3][4]

Репрезентативна каријера[уреди]

Са женском рукометном репрезентацијом Југославије, Светлана Китић је учествовала на олимпијским играма 1980. у Москви и 1984. у Лос Анђелесу.

У Москви је Светлана Китић играла на свих пет утакмица репрезентације и постигла је 29 голова. Репрезентација Југославије је тада освојила сребрну олимпијску медаљу.

Четири године касније на олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу, са репрезентацијом Југославије је одиграла свих пет утакмица, постигла је 22 гола и освојила златну олимпијску медаљу.

Национална селекција[уреди]

Олимпијске игре[уреди]

Светско првенство[уреди]

Остала признања[уреди]

За најбољу младу играчицу света, проглашена је 1977. године[1].

Проглашена је за најбољу рукометну играчицу света за 1988. годину, од стране Светске рукометне федерације.[5]

На основу гласова у анкети Светске рукометне федерације (август 2010), Свелана Китић је убедљиво, са чак 84.1 одсто гласова, проглашена за најбољу рукометашицу свих времена.[6]

На додели Оскара популарности за 2010. је проглашена за личност године у Србији.[7] Недавно је изашла и књига " Прича о Светлани Цеци Китић“.

Приватни живот[уреди]

Светлана Китић има неколико бракова: с фудбалером Блажом Слишковићем, рукометашем Драганом Дашићем (син Никола), с естрадним менаџером и културологом Гораном Богуновићем (кћерка Мара), с бизнисменом Зораном Ковачевићем (кћерка Александра) и брак са правником Миланом Магићем.[8]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Спорт : Остали спортови : Најбоља на свету : ПОЛИТИКА”. Politika.rs. 14. 8. 2010. Приступљено 14. 1. 2012. 
  2. ^ „Светлана Китић за Гиниса” (на језику: (на језику: српски)). Rts.rs. 21. 9. 2008. Приступљено 14. 1. 2012. 
  3. ^ „Rukomet: Svetlana Kitić ne posustaje u 48. godini!”. Dnevnik.hr. 22. 9. 2008. Приступљено 14. 1. 2012. 
  4. ^ „Siol.net”. Siol.net. 14. 8. 2010. Приступљено 14. 1. 2012. 
  5. ^ „Списак најбољих светских играчица по ИХФу”. ИХФ. Приступљено 21. 1. 2009. 
  6. ^ [1], [2], [3], [4], [5], Приступљено 24. 4. 2013.
  7. ^ B. Radulović. „Press Online :: Ceci Kitić Oskar za ličnost godine” (на језику: (на језику: српски)). Pressonline.rs. Приступљено 14. 1. 2012. 
  8. ^ „Огњишта: Остружња”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 12. 2010. Приступљено 20. 12. 2011. 

Спољашње везе[уреди]