Светлана Толстој

С Википедије, слободне енциклопедије
Светлана Толстој
Лични подаци
Пуно имеСветлана Михајловна Толстој
Датум рођења(1938-12-14)14. децембар 1938.(85 год.)
Место рођењаМосква, Руска СФСР, Совјетски Савез
Породица
СупружникНикита Иљич Толстој
ДецаФјокла Толстој
Научни рад
ПољеФилологија
АкадемијаСрпска академија наука и уметности

Светлана Михајловна Толстој (рус. Светла́на Миха́йловна Толста́я; рођена 14. децембра 1938) руски је филолог и академик[1], инострани члан састава Српске академије науке и уметности од 26. октобра 2000.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршила је интернат са златном медаљом 1956. године, основне студије на Московском државном универзитету Ломоносов 1961, кандидатску дисертацију 1968. и докторат 1993.[2][1]

Бави се словенском лексикологијом, дијалектологијом, морфологијом и етнолингвистиком.[1]

Радила је као професор на Московском државном универзитету Ломоносов и као руководилац сектора за етнолингвистику и фолклор на Институту за славистику Руске академије наука од 1961.[2] Члан је редакције Живая старина, Известия Академии наук: Серия литературы и языка РАН, Etnolingwistyka и члан уредништва Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. Инострани је члан састава Српске академије науке и уметности од 26. октобра 2000. и члан је Међународног комитета слависта.[2]

Добитница је ордена пријатељства за допринос развоју образовања, науке, обуци квалификованих стручњака и вишегодишње активности 5. децембра 2014.[3] Удовица је професора Руске академије наука Никите Иљича Толстоја[4][1] и мајка телевизијске водитељке Фјокле Толстој.

Радови[уреди | уреди извор]

  • Толстая С. М. Морфонология в структуре славянских языков. — М., 1998.
  • Толстая С. М. Полесский народный календарь. — М., 2005.
  • Толстая С. М. Пространство слова. Лексическая семантика в общеславянской перспективе. — М., 2008.
  • Толстая С. М. Семантические категории языка культуры: очерки по славянской этнолингвистике. — М., 2010.
  • Толстая С. М. Мир человека в зеркале языка. Очерки по славянскому языкознанию и этнолингвистике. — М.: Индрик, 2019.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]