Светозар Кољевић
Светозар Кољевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 9. септембар 1930. |
Место рођења | Бања Лука, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 29. мај 2016.85 год.) ( |
Место смрти | Нови Сад, Србија |
Образовање | Универзитет у Кембриџу, Свеучилиште у Загребу |
Светозар Кољевић (Бањалука, 9. септембар 1930[1] — Нови Сад, 29. мај 2016)[2] био је српски књижевник, историчар књижевности, критичар, преводилац, пензионисани професор, члан Српске академије наука и умјетности и Академије наука и умјетности Републике Српске.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1930. у Бањалуци. Рођени је брат покојног Николе Кољевића. Магистрирао је у Кембриџу 1957,[1] а докторирао на Филозофском факултету у Загребу 1959. године.[1]
Стручњак је у области историје енглеске књижевности. Од 1971. до 1992. је радио као редовни професор Филозофског факултета у Сарајеву, након чега напушта Сарајево. Након изласка из кућног притвора у Сарајеву у октобру 1992, убрзо постаје професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.
Члан Српске академије наука и умјетности ван радног састава је постао 12. децембра 1985, дописни члан 1. децембра 1992, а редовни члан 23. октобра 1997. године.[2] Исте године је постао члан председништва САНУ, и потпредседник Огранка САНУ у Новом Саду. Редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске је постао 27. јуна 1997. године.[3]
Награде
[уреди | уреди извор]Добитник је више награда:[2]
- Орден заслуга за народ са сребрном звијездом, 1967.
- Шестоаприлска награда града Сарајева, 1969.
- Орден рада са златним вијенцем, 1985.
- Награда за животно дело Друштва књижевника Војводине, 2002.
- Награда „Књижевни вијенац Козаре”. за укупан допринос српској књижевности, Приједор, 2005.
- Вукова награда, „за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији”, Београд, 2006.
- Награда „Лаза Костић”, за књигу Вјечна зубља: одјеци усмене књижевности у писаној, Нови Сад, 2006.
- Награда „Ђорђе Јовановић”, за књигу Вавилонски изазов, Београд, 2008.
- Награда издавачког предузећа „Свјетлост” у Сарајеву, 1979.
- БИГЗ‒ова награда за најбољи превод објављен у БИГЗ-у (1986‒1987), за књигу С. Рушди Деца поноћи (1986, 1987 ‒ превод у сарадњи са Зораном Мутићем).
Одабрана дјела
[уреди | уреди извор]- Тријумф интелигенције: огледи о новијем англосаксонском роману, Просвета, Београд (1963)
- Хумор и мит, Нолит, Београд (1968)
- Наш јуначки еп, Нолит, Београд (1974)
- Путеви речи, Свјетлост (Библиотека савременици), Сарајево (1978)
- The Epic in the Making, Clarendon Press, Оксфорд (1980) (прерађена верзија Нашег јуначког епа, 1974)
- Виђења и сновиђења, Веселин Маслеша (Савремена домаћа књижевност), Сарајево (1986)
- Хирови романа, Свјетлост (Библиотека савременици), Сарајево (1988)
- По белом свету: записи и сећања, МС (Библиотека Данас), Нови Сад (1997)
- Постање епа, САНУ, Органак у Новом Саду, Нови Сад (1998)
- Његош у енглеској и америчкој култури, Октоих (Библиотека Његош), Подгорица (1999)
- Енглеско-српски речник, Просвета, Београд (2002)
- Енглески песници двадесетог века (1914-1918): Од Вилфреда Овена до Филипа Ларкина, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (2002)
- Енглески романсијери двадесетог века (1914-1960): Од Џејмса Џојса до Вилијама Голдинга, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (2003)
- Вјечна зубља: Одјеци усмене у писаној књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (2005)
- Вавилонски изазови: о сусретима различитих култура у књижевности, Матица српска, Нови Сад (2007)
- Одјеци речи, Службени гласник, Београд (2009)
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 365.
- ^ а б в „Светозар Кољевић”. Српска академија наука и уметности. Архивирано из оригинала 9. 7. 2022. г. Приступљено 1. 2. 2023.
- ^ а б „Светозар Кољевић”. Академија наука и умјетности Републике Српске. Архивирано из оригинала 1. 2. 2023. г. Приступљено 1. 2. 2023.