Светозар Обрадовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Светозар Обрадовић
Датум рођења (1950-11-12)12. новембар 1950.(68 год.)
Место рођења Нови Сад
 СР Србија, СФРЈ

Светозар Обрадовић – Тоза (Нови Сад, 12. новембар 1950) је српски и југословенски сценариста, новинар, педагог и спортски радник.[1] Најутицајнији је модерни српски и југословенски сценариста стрипова,[2] аутор прича за серијале „Кобра“, „Поручник Тара“, „Велики Блек“, „Тарзан“, „Лун, краљ поноћи“ и друге.

Биографија[уреди]

Обрадовић је у родном граду завршио основну и средњу школу, а студирао је на Грађевинском факултету.

Почео је да се професионално бави стрип сценаријем у 25. години, радом на серијалу „Поручник Тара“ са цртачем Браниславом Керцем. Серијал је објављиван у часопису Златни кликер, који је издавао новосадски „Дневник“. Са истим аутором за горњомилановачке „Дечје новине“ ради серијале „Кобра“ и „Cat Claw“. Паралелно ради сценарија за више десетина епизода „Великог Блека“ и „Луна краља поноћи“ за „Дневникова“ издања, као и за „Тарзана“ новосадског „Форума“, са различитим ауторима. Почетком 1990-их започиње сарадњу са немачким издавачем Bastei Verlag.

Једно време је радио у документацији Радио Телевизије Нови Сад. Највећи део каријере радио је као професионални сценариста. Током 1997. године уређивао је дечји часопис Шкољка из Приштине. Писао је фељтоне за више листова и часописа.

Сарађивао је са великим бројем цртача, али је најпознатији по стриповима које је радио у тандему са Браниславом Керцем, укључујући ту и „Троје несаломљивих“, „Billy the Pljuc“ и кратке вестерн приче.

Бројне епизоде Светозара Обрадовића објављене су широм Европе – у Немачкој, Француској, Холандији, скандинавским земљама, као и у САД.

Осим стрипских сценарија, бави се и публицистиком (Велике преваре и фалсификати, „Дневник“, Нови Сад, 2003; Новосадски стрип, „Прометеј“, Нови Сад, 2007), као и писањем радио-драма. У свету стрипа појавио се и као тушер појединих епизода. Један је од оснивача Удружења стрипских уметника Србије, где је и потпредседник.

Посебно је запажен његов педагошки рад, како кроз рубрике у Стрип забавнику и „Дечјем дневнику“, тако и кроз школу стрипа, односно стрипску радионицу на Новосадском отвореном универзитету, где је 2001. године организовао и изложбу „Новосадски стрип“.

Поред стрипа, успешно се бавио спортом, нарочито кошарком. Ожењен је супругом Зором и отац је две ћерке.

Признања (секција под израдом)[уреди]

  • Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[3]

Извори[уреди]

  1. ^ Биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (април 14, 2014) (на језику: енглески), Војвођански стрип
  2. ^ Зоран Стефановић. „Сиктај без звука: критичка историја серијала Кобра“,у интегралу Кобра, 1, аутори Светозар Обрадовић и Бранислав Керац, "Darkwood", Београд. 2013. ISBN 978-86-6163-139-9. стр. 157-189.
  3. ^ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.”, 17. мај 2018.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]