Светозар Радојчић
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Светозар Радојчић | |
---|---|
![]() Светозар Радојчић | |
Лични подаци | |
Пуно име | Светозар Радојчић |
Датум рођења | 14. мај 1909. |
Место рођења | Сремски Карловци, Аустроугарска |
Датум смрти | 20. октобар 1978.69 год.) ( |
Место смрти | Београд, СР Србија, СФРЈ |
Светозар Радојчић (Сремски Карловци, 14. мај 1909 — Београд, 20. октобар 1978) био је српски историчар уметности, универзитетски професор [а] и академик. Његови најзначајнији радови, везани су за фрескосликарство и уметност средњовековних српских земаља, а своје капитално дело „Старо српско сликарство“ објавио је 1966. године. Био је син Николе Радојчића, српског историчара и академика.
Образовање[уреди | уреди извор]
Рођен је 14.05. 1909. године у Сремским Карловцима, где је његов отац Никола радио као професор у Карловачкој гимназији и ту је завршио основну школу 1920. године. Исте године је уписао средњу школу у Љубљани, пошто је његов отац добио место професора на Љубљанском универзитету. После завршене средње школе, у истом граду је од 1928. до 1932. године завршио студије археологије. Током студија, Радојчић је школску 1930/1931 провео на загребачком Свеучилишту, а за време лета је боравио у летњој школи бечког Археолошког института у корушком градићу Фајштрицу (Бистрици) (1930. и 1931). Образовање је стицао и у Бечу и Прагу (Институт Н. П. Кондакова и Универзитет Карлов), а летњи период 1933. године је провео на археолошким локалитетима и музејима у Венецији, Аквилеји и Градежу. Докторску дисертацију на тему „Портрети српских владара у средњем веку“ је одбранио у Љубљани 30. октобра 1934. године и она је исте године штампана у Скопљу у издању Музеја Јужне Србије,[1] чији је директор тада био Радослав Грујић.
Чланство у САНУ[уреди | уреди извор]
Светозар Радојчић је 27.05. 1952. године постао дописни члан Одељења друштвених наука, чији редовни члан постаје 5. децембра 1963. године. Члан Одељења историјских наука постао је 11.03. 1971. године, а био је и председник Хиландарског одбора САНУ.
Важније награде[уреди | уреди извор]
- Октобарска награда Београда (1965)
- Хердерова награда (1967)
- Седмојулска награда (1971)
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Од 1956. године, Радојчић је био редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, на Одељењу за Историју уметности.
Литература[уреди | уреди извор]
- Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. ISBN 86-80879-07-X.
- Кратка биографија на сајту САНУ
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Допринос Светозара Радојчића методологији српске историје уметности, докторска дисертација (2014)