Светска банка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светска банка
The World Bank logo.svg
World Bank building at Washington.jpg
Седиште Светске банке у Вашингтону
Оснивање јул 1945.
Тип међународна монетарна и финансијска организација
Правни статус активан
Седиште Вашингтон, САД
Чланови 189 (IBRD)[1]
173 (IDA)[1]
Службени језици енглески
Председник Jim Yong Kim
Веб-сајт www.worldbank.org

Светска банка је међународна организација, основана децембра 1945. године која је одговорна за обезбеђивање финансија[2] и давање савета земљама како би се повећао економски развој и смањило сиромаштво, али и очувале међународне инвестиције. Седиште се налази у Вашингтону, а локалне канцеларије постоје у 124 земље. Састоји се од две институције: Међународне банке за обнову и развој (IBRD), и Међународне асоцијације за развој (IDA). Светска банка је компонента Групе светске банке.

Званично објављени циљ Светске банке је смањење сиромаштва. Међутим, према њеним Члановима споразума, све њене одлуке морају бити усмерене на посвећеност промоцији страних улагања и међународне трговине, као и олакшавању капиталних инвестиција.[3][4]

Историја Светске банке[уреди]

Светска банка основана је 1944. године. Од тада па до данас Светска банка се проширила из једне институције у блиско повезану групу од 5 развојних институција , као што су : Међународно удружење за развој, Међународна финансијска корпорација (ИФЦ), Мултилатерална агенција за гарантовање (МИГА), Међународни центар за решавање инвестиционих спорова (ИЦСИД) и Светска банка. У исто време настаје и Међународни монетарни фонд (ММФ). Светска банка и Међународни монетарни фонд су обе са седиштем у Вашингтону, и блиско сарађују једни са другима. Иако су многе земље представљене на конференцији у Бретон Вудсу, САД и Велика Британија су најмоћнији у присуству и доминирали су преговорима.[5]

Мисија Светске банке[уреди]

Светска банка даје помоћ земљама света, како финансијску тако и у виду савета како да повећају свој економски развој, да избегну сиромаштво и очувају међународне инвестиције. Седиште Светске банке је у Вашингтону, а локалне канцеларије постоје у 124 земље. У периоду након 2000. године активности које финансира Светска банка су биле у складу са Миленијумским циљевима развоја дефинисаним до 2015. године. За постављене циљеве било је дефинисано шест критеријума који морају бити испуњени: јачи и инклузивни раст у Африци и нестабилним државама, више напора у здравству и образовању, интегрисање развоја и заштите животне средине, више и боље помоћи, кретање на трговинским преговорима, и јачи и више фокусиран подршка од мултилатералних институција попут Светске банке.[6]

Листа директора Светске банке[уреди]

Чланови[уреди]

Међународна банка за обнову и развој (IBRD) има 189 земаља чланица, док Међународна асоцијација за развој (IDA) има 173 члана. Свака земља чланиаа IBRD треба исто тако да буде члан Међународног монетарног фонда (IMF) и само члановима IBRD је дозвољено да се придруже другим институцијама унутар банке (као што је IDA).[1]

Гласачка моћ[уреди]

Године 2010. гласачке моћи Светске банке су биле ревидирана како би се повећали гласачки удели земаља у развоју, нарочито Кине. Земље са највише гласачке моћи сада су Сједињене Државе (15,85%), Јапан (6,84%), Кина (4,42%), Немачка (4,00%), Велика Британија (3,75%), Француска (3,75%), Индија (2,91%),[7] Русија (2,77%), Саудијска Арабија (2,77%) и Италија (2,64%). Према променама познатим као „Реформа гласа - фаза 2“, земље осим Кине које су забележиле значајне добитке обухватале су Јужну Кореју, Турску, Мексико, Сингапур, Грчку, Бразил, Индију и Шпанију. Гласачка моћ већине развијених земаља је смањена, заједно са неколико земаља у развоју, попут Нигерије. Гласачке моћи Сједињених Држава, Русије и Саудијске Арабије су непромењене.[8][9]

Промене су извршене с циљем да се гласање учини универзалнијим у погледу стандарда, засновано на правилима са објективним индикаторима и транспарентно, између осталог. Сада, земље у развоју имају већи утицај у гласачком моделу, што је посебно подржала Европа. Поред тога, гласачка моћ је заснована на економској величини као и доприносима Међународној асоцијацији за развој.[10]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 /en/about/leadership/members Boards of Executive Directors – Member Countries] . Retrieved on 5 June 2016.
  2. „About Us”. World Bank. 14. 10. 2008. Приступљено 9. 11. 2008. 
  3. Articles of Agreement: as amended effective 16 February 1989.
  4. „About Us”. World Bank. 29. 6. 2011. Приступљено 14. 8. 2011. 
  5. Голдман, Мајкл . Империал Природа: Светска банка и Борбе за социјалну правду у доба глобализације. Нев Хавен, ЦТ: Иале Университи Пресс. 2005. ISBN 978-0-300-11974-9.
  6. Светска банка. "Миленијумски циљеви развоја". Група Светске банке.
  7. „Developing nations get more say in World Bank affairs”. The Times of India. 26. 4. 2010. Приступљено 5. 4. 2014. 
  8. International Bank for Reconstruction and Development (2010). IBRD 2010 Voting Power Realignment (PDF) (Извештај). World Bank Group. Приступљено 14. 8. 2011. 
  9. Veloo, Betsy May (26. 4. 2010). „China given more influence in World Bank”. RTHK. Приступљено 26. 4. 2010. 
  10. Stumm, Mario (март 2011). „World Bank: More responsibility for developing countries”. D+C. Приступљено 12. 8. 2011. 

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.
  • Salda, Anne C. M., ed. Historical dictionary of the World Bank (1997) online

Спољашње везе[уреди]