Пређи на садржај

Светска ционистичка организација

С Википедије, слободне енциклопедије
Светска ционистичка организација
енгл. World Zionist Organization
хебр. הַהִסְתַּדְּרוּת הַצִּיּוֹנִית הָעוֹלָמִית
Основана1897.; пре 128 година (1897)
ОснивачТеодор Херцл
Макс Нордау
ЛокацијаЈерусалим
РуководиоциЈаков Хагоел (председавајући)
Јаков Ахарони (генерални директор)
Веб-сајтwww.wzo.org.il

Светска ционистичка организација (енгл. World Zionist Organization, хебр. הַהִסְתַּדְּרוּת הַצִּיּוֹנִית הָעוֹלָמִית, транслит. ХаХистадрут ХаЦионит Ха’Оламит) или СЦО невладина је организација која промовише ционизам. Основана је као Ционистичка организација (ЦО; 1897–1960) на иницијативу Теодора Херцла у првом Светском ционистичком конгресу, који се догодио августа 1897. у Базелу у Швајцарској.[1] Циљеви ционистичког покрета били су постављени у Базелском програму.

Под окриљем СЦО делују организације које себе дефинишу као ционистичке, као нпр. Женска међународна ционистичка организација, Хадасах женска ционистичка организација Америке, Б’неј Б’рит, Макаби, Међународна сефардска федерација, Светски савез јеврејских студената (ССЈС) и тако даље.

Јеврејска агенција за Израел је паралелна организација са циљеви, атрибути и вођства слични као ти Ционистичке организације током годинама пре оснивање Државе Израел, а у различитом степену после тога. Значајне промене статута обе организације догодиле су се 1952, 1970. и 1979. године.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]
Локација Првог ционистичког конгреса у Базелу где је основана Ционистичка организација
Канцеларија СЦО у Тел Авиву

Основана је као Ционистичка организација (хебр. הַהִסְתַּדְּרוּת הַצִּיּוֹנִית, транслит. ХаХистадрут ХаЦионит) или ЦО 1897. године у Првом ционистичком конгресу, одржан од 29. до 31. августа у Базелу у Швајцарској.[3] ЦО-ове новине Ди велт (нем. Die Welt) су почеле у циркулацији исте године. Организације је мењала њено име на Светска ционистичка организација јануара 1960. године, када је нови устав био у снази.[4]

ЦО је служила као кровна организација за Ционистичког покрета, чији је циљ био стварање јеврејске државе на територији Земље Израел – која је за то време била под Османском царством и после Првог светског рата Мандат за Палестину. Када је Израел прогласио независност 51 година касније, 14. маја 1948. године, многе од његових нових административних институција су већ биле на месту, које су се развиле током редовних ционистичких конгреса претходних деценија. Неке од ових институција су остале до данас.

Финансије СЦО водио је Јеврејски колонијални фонд (основан 1899. године), а прибављање земљишта је спровео Јеврејски национални фонд (основан 1901. године).[3]Керен Хајесод (основан 1920. године) је финансирао ционистичке и јишувске активности пре оснивања државе Израела преко предузећа као што су Палестинска електрична компанија, Палестинска поташка компанија и Англо-палестинска банка.

Чланска карта Пољске ционистичке организације 1929. године.

Чланство у ЦО-у било је дозвољено свим Јеврејима, а право гласа за делегате на конгресима обезбеђено је куповином „ционистичког шекела“,[5] т.ј. чланарина или донација именована по древном јеврејском кованицом, шекел.[6] Делегације широм света и из много различитих политичких идеологија и религијских традиција су били у присуству сваког конгреса; делегације/странке су биле груписане зависно од политичке идеологије уместо географије.

1960. године ЦО је променила своје име на Светска ционистичка организација и усвојила нови устав према којем појединци немају право на чланство, што је резервисано за организације.

2010. године, раби Јосеф Шалом Ељашив објавио је писмо у којем критикује Шас због чланства у СЦО-у.[7] Написао је да странка „окреће леђа основама јеврејства Хареди у протеклих сто година. Он је упоредио овај потез са одлуком Мизрахи покрета да се придружи СЦО [пре више од сто година], што је био одлучујући фактор у њихово одвајање од „аутентичног Тора јудаизма”.

Председници

[уреди | уреди извор]
Застава Светске ционистичке организације 2013.
Редни број Слика Име Мандат
1.
Теодор Херцл 1897.
–
1904.
2.
Макс Нордау (в.д) 1904.
–
1905.
3.
Давид Волфсон 1905.
–
1911.
4.
Ото Варбург 1911.
–
1921.
5.
Хаим Вајцман 1921.
–
1931.
6.
Нахум Соколов 1931.
–
1935.
(5)
Хаим Вајцман 1935.
–
1946.
7.
Нахум Голдман 1946.
–
1948.
8.
Давид Бен Гурион (в.д) 1948.
–
1956.
(7)
Нахум Голдман 1956.
–
1968.
9.
Ехуд Авријел 1968.
–
1972.
10. Това Дорфман 2023.
–
сада

Председавајући

[уреди | уреди извор]
Редни број Слика Име Мандат
1. Сајмон Гринберг 1963.
–
1968.
2. Луис Арије Пинкус 1968.
–
1972.
3. Јичак Навон 1972.
–
1978.
4. Арије Дулцин 1978.
–
Децембар 1987.
5. Симча Диниц Децембар 1987.
–
14. фебруар 1994.
6. Јехијел Лекет 14. фебруар 1994.
–
Фебруар 1995.
7. Аврахам Бург Фебруар 1995.
–
25. фебруар 1999.
8. Салај Меридор 25. фебруар 1999.
–
2005.
9. Зе'ев Бијелски 2005.
–
2009.
10. Аврахам Дувдевани 2010.
–
2020.
11. Јаков Хагоел 2020.
–
сада

2009. године, Натан Шарански био је изабран као вођа Јеврејске агенције и Аврахам Дувдевани као председавајући СЦО у 36. Светском ционистичком конгресу 15. јуна 2010.

Јерусалимски програм

[уреди | уреди извор]

Платформа СЦО је Јерусалимски програм. Ционистички савет, који се састао у Јерусалиму јуна 2004. године је усвајао овај текст као најновија верзија.[8]

Ционизам, национални покрет слободе јеврејског народа, довео је до оснивања Државе Израел, и види јеврејску, ционистичку, демократску и безбедну Државу Израел да буде израз заједничке одговорности јеврејског народа за њен континуитет и будућност.

Темељи ционизма су:

  • Уједињеност јеврејских њуди, веза са историјском домовином Ерец Јисраел и централност Државе Израела и њеног главног града Јерусалим, у животом нације;
  • Алија до Израела са свих држава и ефективна имиграција свих имигранта у израелском друштвом.
  • Ојачавање Израела као јеврејска, ционистичка и демократска држава и обликујући као узорно друштво са другачијем моралном и духовном карактеру, обележено узајамним поштовањем вишеструког јеврејског народа, укорењеног у визији пророка, који тежи миру и доприноси бољитку света.
  • Обезбеђивање будућности и посебности јеврејског народа унапређењем јеврејског, хебрејског и ционистичког образовања, неговањем духовних и културних вредности и подучавањем хебрејског као националног језика;
  • Неговање међусобне јеврејске одговорности, одбрана права Јевреја као појединца и као нације, представљање националних ционистичких интереса јеврејског народа и борба против свих манифестација антисемитизма;
  • Насељавање земље као израз практичног ционизма.
    — Јерусалимски програм

Пројекти и иницијативе

[уреди | уреди извор]

Светска ционистичка организација састоји се од неколико одељења. Одељење за афере дијаспоре служи за ојачање ционистичког идентитета међу младим Јеврејима.[9]

Одељење за промоције алије служи за отивисање и помоћ Јеврејима у процесу имиграције до Израела, учење хебрејског језика и ојачање везе између јеврејске дијаспоре и Државе Израел.[10]

Одељење за активности у Израелу и борбу против антисемитизма служи за ојачање јеврејско-ционистичког идентита међу Израелцима и борбу против антисемитизма.[11]

Одељење за образовање служи за ојачање јеврејско-ционистичког идентитета и успостављање везе између Државе Израел и јеврејске дијаспоре преко хебрејског језика и образовног садржаја у формалним и неформалним образовним системима у Израелу и јеврејској дијаспори.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The World Zionist Organization” (на језику: енглески). 
  2. ^ Spencer C. Tucker, Priscilla Roberts (2008). The Encyclopedia Of The Arab Israeli Conflict: A Political, Social, And Military History. Санта Барбара, Калифорнија: ABC-CLIO. стр. 1095. ISBN 978-1851098422. 
  3. ^ а б „The Seven Years of Herzl” [Седам године Херцла] (на језику: енглески). 
  4. ^ „The New Consitution of the World Zionist Organization” [Нови устав Светске ционистичке организације] (ПДФ) (на језику: енглески). Јерусалим: Светска ционистичка организација. 
  5. ^ Рајх, Бернард; Голдберг, Давид Х. (2016-08-30). Historical Dictionary of Israel (на језику: енглески). Ровман & Литлфилд. ISBN 9781442271852. 
  6. ^ „The Zionist Shekel”. www.zionistarchives.org.il (на језику: енглески). Јерусалим: Централне ционистичке архиве. 
  7. ^ „Shas Becomes First ultra-Orthodox Party to Join WZO”. www.haaretz.com (на језику: енглески). Haaretz. 
  8. ^ „Jerusalem Program 2004”. Светска ционистичка организација. Архивирано из оригинала 2007-07-07. г. 
  9. ^ „Одењеље за афере дијаспоре”. Светска ционистичка организација. 
  10. ^ „Промоција алије”. Светска ционистичка организација. Архивирано из оригинала 06. 06. 2019. г. Приступљено 29. 09. 2024. 
  11. ^ „Активности у Израелу и борбу против антисемитизма”. Светска ционистичка организација. Архивирано из оригинала 06. 06. 2019. г. Приступљено 29. 09. 2024. 
  12. ^ „Одељење за образовање”. Светска ционистичка организација. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светска_ционистичка_организација&oldid=28894382”