Светски конгрес Русина

С Википедије, слободне енциклопедије
Традиционални грб Русина, који је усвојен као општи симбол Светског конгреса Русина

Светски конгрес Русина (русин. Світовый конґрес русинів, енгл. World Congress of Rusyns) је најзначајнија међународна организација русинског народа, која окупља регионалне и локалне организације из матичних русинских (карпатских) области, као и организације које представљају русинску дијаспору из разних земаља широм света. Општа конгресна заседања одржавају се сваке друге године, а радом организације у интервалима између заседања руководи посебан одбор, под називом: Светски савет Русина (енгл. World Council of Rusyns). Иницијатива за оснивање СКР покренута је крајем 1980-их година, а прво конгресно заседање одржано је 1991. године у Словачкој.[1][2][3]

Почевши од 2015. године, организацијом председава др Штефан Љавинец (русин. Штефан Лявинец), представник Русина из Мађарске,[4] а председничку функцију је у претходном периоду, почевши од 2009. године, обављао Ђура Папуга (русин. Дюра Папуґа), представник Русина из Србије.[5]

Русинска народна застава, која је усвојена и као застава Светског конгреса Русина

Међу русинским организацијама из Србије, најактивнију сарадњу са СКР остварује Матица русинска,[6][7][8] која је била домаћин трећег (1995) и десетог (2009) заседања СКР.[9][10]

Делатност[уреди | уреди извор]

Русински историчар, проф. др Павел Р. Магочи (енгл. Paul R. Magocsi), бивши дугогодишњи председник СКР
Детаљније: Русини и Русинистика

Као кровна организација која делује на глобалном нивоу, СКР има посебан значај за русински народ, који нема своју засебну државу, нити данас има своју аутономну област, коју је имао у периоду од 1918. до 1938. године у облику аутономне Русинске Крајине (1918-1919) и аутономне Поткарпатске Русије (1919-1938). Стога се посебна пажња у оквиру рада СКР поклања сарадњи са државама које су званично признале мањински статус русинског народа. Пошто поједине државе (Украјина) још увек нису признале народну посебност Русина, представници СКР се на глобалном нивоу и даље залажу за свеопште признање русинског народа као посебног словенског народа, који је у свему равноправан са осталим источнословенским народима (Руси, Белоруси, Украјинци). [11]

Посебна пажња у склопу делатности СКР поклања се питањима која се односе на неговање русинске културно-историјске баштине, са тежиштем на афирмацији русинског језика, који је од стране Међународне организације за стандардизацију (ISO) признат и потврђен под називом који је изведен управо из ендонимског (изворног) имена русинског народа (енгл. Rusyn language).[12] Недавни покушај поделе русинског језика (2019), који је учињен без консултација са радним телима СКР, одбијен је почетком 2020. године од стране Међународне организације за стандардизацију (ISO).[13]

Пошто највећи број Русина припада гркокатоличкој вероисповести, СКР је у неколико наврата изражавао забринутост због нерешавања појединих питања која се односе на Русинску гркокатоличку цркву и положај гркокатоличких Русина у оквиру других гркокатоличких цркава.[14]

Конгресна заседања[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]