Пређи на садржај

Светски трговински центар (1973—2001)

Координате: 40° 42′ 42″ N 74° 00′ 45″ W / 40.71167° С; 74.01250° З / 40.71167; -74.01250
С Википедије, слободне енциклопедије
Светски трговински центар
Светски трговински центар била је највиша зграда на свету од 1972 до 1973.*
Претходна зграда Емпајер стејт билдинг
Премашена од Вилис тауер
Информације
Локација Њујорк, САД
Координате 40° 42′ 42″ N 74° 00′ 45″ W / 40.71167° С; 74.01250° З / 40.71167; -74.01250
Статус срушена
Саграђена 1966—1973
Отварање
  • 1 СТЦ: децембар 15, 1970
  • 2 СТЦ: септембар 1971
  • 3 СТЦ: 1. јул 1981[1]
  • 4 СТЦ: јануар 1977
  • 5 СТЦ: март 1972
  • 6 СТЦ: јануар 1974
  • 7 СТЦ: мај 1987
Срушена 2001
Висина
Висина 417
Број спратова 110
Структурни
инжињер
Вортингтон, Скилинг, Хел & Џексон,[2]
Референце: [3][4]

*Потпуно настањив објекат, потпоран, од главног улаза до структурног или архитектонског врха; погледати списак највиших зграда на свету за друге типове листа.

Светски трговински центар (СТЦ) у Њујорку је био комплекс седам зграда око централног трга, близу јужног краја Менхетна. Две велике куле близнакиње (завршене између 1970. и 1972. године) пројектовао је Минору Јамасаки (1912-1986). Са 417 и 415 m висине представљале су највише зграде на свету, док их 1973. године није надмашила кула Сирс у Чикагу. Куле су биле препознатљиве по једноставним светлосним украсима у комбинацији са подземном конструкцијом. Године 1993, бомба коју су подметнули терористи експлодирала је у подземној гаражи, и тада је погинуло неколико људи, а повређено око хиљаду. Много већи напад догодио се 11. септембра 2001. године, када је прво зграда број један, а затим и зграда број два Светског трговинског центра погођена отетим путничким авионом који су улетели у њих. Убрзо након тога две оштећене куле су се, заједно с околним зградама, срушиле и претвориле у гомилу рушевина док су преосталих пет оштећене до непоправљивости. Зграда Светски трговински центар седам се такође срушила. Напади су - најсмртоноснији терористички напади у историји - однели 2.996 живота, а на хиљаде људи је повређено.[5]

Светски трговински центар у јулу 2001. године
Напад на СТЦ 11. септембра 2001.

Дизајн, конструкција и критика

[уреди | уреди извор]

Пројектовање

[уреди | уреди извор]
Видео Светског трговинског центра из 1970-их, укључујући сцене његове изградње

Дана 20. септембра 1962, Лучка управа је објавила избор Минору Јамасакија за главног архитекту и Емери Рот & Санс за помоћне архитекте.[6] Јамасаки је осмислио план за инкорпорацију кула близанаца. Његов првобитни план предвиђао је да торњеви буду високи 80 спратова,[7] али да би се испунили захтеви Лучке управе за 10.000.000 sq ft (930.000 m2) пословног простора, свака зграда би требала да буде висока по 110 спратова.[8]

Jамасакијев пројекат Светског трговинског центра, представљен јавности 18. јануара 1964. године, захтевао је квадратни план димензија приближно 208 ft (63 m) са сваке стране.[7][9] Зграде су пројектоване са уским канцеларијским прозорима ширине 18 in (46 cm), што је одражавало Јамасакијев страх од висине као и његову жељу да се станари зграда осећају сигурно.[10] Његов дизајн обухватао је фасаде зграда пресвучене алуминијумском легуром.[11] Светски трговински центар био је једна од најупечатљивијих америчких примена архитектонске етике Ле Корбизјеа и представљао је израз Јамасакијевих готичких модернистичких тенденција.[12] Такође га је инспирисала арапска архитектура, чије је елементе инкорпорирао у дизајн зграде, јер је претходно са Саудијском групом Бинладин дизајнирао међународни аеродром Дахран у Саудијској Арабији.[13][14]

Зграде Светског трговинског центра

[уреди | уреди извор]
  • Светски трговински центар 1 (Северна Зграда)
  • Светски трговински центар 2 (Јужна Зграда)
  • Мериот СТЦ хотел (Светски Трговински Центар 3)
  • Светски трговински центар 4
  • Светски трговински центар 5
  • Светски трговински центар 6 (Зграда царине САД)
  • Светски трговински центар 7

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The city's newest hotel, the Vista International, officially opened...”. UPI. 1. 7. 1981. Приступљено 23. 5. 2018. 
  2. ^ „Twin Towers Engineered To Withstand Jet Collision”. Seattle Times. 27. 2. 1993. Архивирано из оригинала 10. 7. 2011. г. Приступљено 11. 3. 2015. 
  3. ^ Светски трговински центар (1973—2001) на сајту Emporis
  4. ^ „History of the Twin Towers”. Port Authority of New York and New Jersey. 1. 6. 2014. Архивирано из оригинала 28. 12. 2013. г. Приступљено 17. 8. 2015. 
  5. ^ „Man's death from World Trade Center dust brings Ground Zero toll to 2,753”. NY Daily News. Associated Press. 18. 6. 2011. Архивирано из оригинала 13. 12. 2019. г. Приступљено 1. 9. 2011. 
  6. ^ Esterow, Milton (21. 9. 1962). „Architect Named for Trade Center” (PDF). The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. 
  7. ^ а б Huxtable, Ada Louise (19. 1. 1964). „A New Era Heralded”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. 
  8. ^ Gillespie (1999), стр. 49.
  9. ^ NIST NCSTAR 1-1 (2005), стр. 7.
  10. ^ Pekala, Nancy (1. 11. 2001). „Profile of a lost landmark; World Trade Center”. Journal of Property Management. 
  11. ^ Huxtable, Ada Louise (29. 5. 1966). „Who's Afraid of the Big Bad Buildings” (PDF). The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. 
  12. ^ Darton (1999), стр. 32–34.
  13. ^ Grudin, Robert (20. 4. 2010). Design And Truth. Yale University Press. стр. 39. ISBN 978-0-300-16203-5. Архивирано из оригинала 27. 5. 2016. г. Приступљено 18. 4. 2019. 
  14. ^ Kerr, Laurie (28. 12. 2001). „Bin Laden's special complaint with the World Trade Center.”. Slate Magazine. Архивирано из оригинала 19. 9. 2015. г. Приступљено 12. 10. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Остале спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Вебкамере

[уреди | уреди извор]