Свјетско друмско првенство UCI — Друмска трка за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско друмско првенство UCI — друмска трка за мушкарце
Свјетско друмско првенство UCI 2020 — Друмска трка за мушкарце
Мајица дугиних боја за светског шампиона
Детаљи о трци
Датум одржавањана крају сезоне
Локални назив(и)енгл. UCI Road World Championships
Други назив(и)Светско првенство у бициклизму
(енгл. World Cycling Championships)
Дисциплинадрумска трка
Типједнодневна трка
ОрганизаторUCI
Историја
Прво одржавање(1927{{month}}{{{day}}})1927.(96/97 год.)
Број одржавања91 (до 2024)
Први побједникИталија Алфредо Бинда
Највише побједа
Тренутни побједникБелгија Ремко Евенепул (2022.)

Друмска трка за мушкарце на Свјетском друмском првенству UCI (енгл. UCI Road World Championships), дисциплина је на Свјетском друмском првенству у којој се одлучује свјетски шампион у друмској вожњи за мушкарце. Први пут је одржано 1927. и од тада се одржава сваке године, осим за вријеме Другог свјетског рата. Побједник првенства добија мајицу дугиних боја и носи је на свим друмским тркама на којима учествује до следећег Свјетског првенства.[1]

Рекордери су Алфредо Бинда, Еди Меркс, Рик ван Стенберген, Оскар Фреире и Петер Саган са по три побједе. Петер Саган је једини возач који је првенство освојио три године заредом: 2015, 2016 и 2017.[2] Јоп Зутемелк је најстарији побједник, освојио је првенство 1985. са 38 година и 303 дана, док је најмлађи побједник Ленс Армстронг, који је 1993. освојио са 22 године и 14 дана.[3] Највећа разлика остварена је 1928 године, када је Белгијанац Жорж Ронс освојио првенство 19 минута испред Њемца Херберта Небеа.[4]

Најуспјешнији возач је Шпанац Алехандро Валверде, који је освојио седам медаља, једну златну, двије сребрне и четири бронзане.[5] Прву медаљу освојио је 2003, док је након 15 година и шест медаља, освојио мајицу дугиних боја 2018. Године 2019, Мадс Педерсен је постао први Данац побједник Свјетског првенства, док је 2020. првенство освојио Жилијен Алафилип, остваривши прву побједу за Француску након 1997; Ваут ван Арт је завршио на другом мјесту и друмску трку и хронометар. Алафилип је првенство освојио и 2021. поставши тако седми возач који је освојио првенство двије године заредом.

Историја[уреди | уреди извор]

Прво Свјетско првенство у бициклизму одржано је 21. јула 1927. године на стази Нирбугринг, у данашњој Њемачкој. Стартовало је 55 возача, од чега су 33 били аматери; аматери и професионалци су возили заједно.[6] Побиједио је Италијан, Алфредо Бинда, а подијум су употпунили Италијани — Костанте Ђирарденго и Доменико Пјемонтези.[6] Од аматера, Белгијанац Жан Арт завршио је трку на петом месту и проглашен је за аматерског свјетског шампиона.[6] Године 1928, првенство је освојио Белгијанац Жорж Ронс, 19 минута испред Њемца Херберта Небеа.[4] То је било првенство са најмање учесника у историји — укупно 16, а завршило га је само осам возача.[4] Ронс је првенство освојио и 1929, одспринтавши Николаса Франца.[7] Године 1930, Алфредо Бинда је у спринту побиједио Леарка Гверу и Ронса.[8] Италијани су освојили првенство и наредне двије године: Гвера 1931,[9] а затим поново Бинда 1932.[10] Бинда је тако постао први возач са три побједе. Прву побједу Француској донео је Жорж Спеше, који је тријумфовао испред другог Француза — Антонена Мања.[11]

Године 1934. првенство је одржано у Лајпцигу; тријумфовао је Карел Карс, који је одспринтао Гверу.[12] Од 15 возача колико је завршило трку, њих 14 завршило је у групном спринту, док је Васко Бергамаски завршио минут и 45 секунди иза.[12] Жан Арт је побједом на првенству 1935. обједнио титуле у аматерској и професионалној конкуенцији.[13]

Последњих година, првенство се одржава на крају сезоне у Европи, након Вуелта а Еспање. Поред првенства за професионалце, раније је било организовано и Свјетско првенство у бициклизму за аматере.

Свјетско првенство у друмској вожњи уз Тур де Франс и Ђиро д’Италију чини ’троструку круну бициклизма’ — највеће достигнуће у свијету бициклизма. Триплу круну у сезони успјели су да освоје само Еди Меркс (1974) и Стивен Роуч (1987).[14]

Петер Саган је освојио првенство три године заредом (2015, 2016 и 2017), док су шесторица бициклиста освојили првенство двије године заредом: Жорж Ронс (1928, 1929), Рик Ван Стенберген (1956, 1957), Рик Ван Лој (1960, 1961), Ђани Буњо (1991, 1992), Паоло Бетини (2006, 2007) и Жилијен Алафилип (2020, 2021). Шпанац Алехандро Валверде има највише освојених медаља, укупно седам; једну златну (2018), двије сребрне (2003, 2005) и четири бронзане (2006, 2012, 2013, 2014).

Аустралија је добила свјетског првака 2009. када је Кадел Еванс освојио Свјетско првенство и постао једини побједник ван граница Европе и САД, док је први неевропски побједник био Грег Лемонд 1983. године.

Валверде је 15 година од освајања прве медаље — 2003. и освојених укупно шест медаља, освојио златну медаљу 2018, побједом у спринту испред Ромена Бардеа и Мајкла Вудса. Године 2019, Мадс Педерсен је постао први дански свјетски шампион у друмској вожњи, док је првенство 2020. освојио Жилијен Алафилип, испред Ваута ван Арта и Марка Иршија. Године 2021. Алафилип је поново побиједио, поставши седми возач који је освојио првенство двије године заредом.

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Првенства Злато Сребро Бронза
Нирбугринг 1927. Италија Алфредо Бинда Италија Константе Ђирарденго Италија Доменико Пјемонтези
Будимпешта 1928. Белгија Жорж Ронс Њемачка Херберт Небе Њемачка Бруно Волке
Цирих 1929. Белгија Жорж Ронс Луксембург Николас Франц Италија Алфредо Бинда
Лијеж 1930. Италија Алфредо Бинда Италија Леарко Гвера Белгија Жорж Ронс
Копенхаген 1931. Италија Леарко Гвера Француска Фердинанд ле Дрого Швајцарска Алберт Бихи
Рим 1932. Италија Алфредо Бинда Италија Ремо Бертони Луксембург Николас Франц
Монлери 1933. Француска Жорж Спеше Француска Антонен Мањ Холандија Маринус Валентајн
Лајпциг 1934. Белгија Карел Карс Италија Леарко Гвера Белгија Гистав Данел
Флореф 1935. Белгија Жан Арт Шпанија Лусиано Монтеро Белгија Гистав Данел
Берн 1936. Француска Антонен Мањ Италија Алдо Бани Холандија Тео Миделкам
Копенхаген 1937. Белгија Елои Меленбер Нацистичка Њемачка Емил Кијевски Швајцарска Пол Егл
Валкенбург 1938. Белгија Маркел Кинт Швајцарска Пол Егл Швајцарска Лео Амберг
Цирих 1946. Швајцарска Ханз Кнехт Белгија Маркел Кинт Белгија Рик ван Стенберген
Ремс 1947. Холандија Тео Миделкам Белгија Алберт Серцу Холандија Шеф Јансен
Валкенбург 1948. Белгија Брик Схот Француска Апо Лазаридес Француска Лисјен Тесер
Копенхаген 1949. Белгија Рик ван Стенберген Швајцарска Фердинанд Киблер Италија Фаусто Копи
Морследе 1950. Белгија Брик Схот Холандија Тео Миделкам Швајцарска Фердинанд Киблер
Варезе 1951. Швајцарска Фердинанд Киблер Италија Фјоренцо Мањи Италија Антонио Бевилаква
Луксембург 1952. Њемачка Хајнц Милер Швајцарска Готфрид Вајлерман млађи Њемачка Лудвиг Херман
Лугано 1953. Италија Фаусто Копи Белгија Гермајн Дерајке Белгија Стан Окерс
Золинген 1954. Француска Лујсон Бобе Швајцарска Фриц Шер Луксембург Шарли Гол
Фраскоти 1955. Белгија Стан Окерс Луксембург Жан Пол Шмиц Белгија Гермајн Дерајке
Копенхаген 1956. Белгија Рик ван Стенберген Белгија Рик ван Лој Холандија Герит Схулт
Варегем 1957. Белгија Рик ван Стенберген Француска Лујсон Бобе Француска Андре Даригад
Ремс 1958. Италија Ерколе Балдини Француска Лујсон Бобе Француска Андре Даригад
Зондворт 1959. Француска Андре Даригад Италија Микеле Ђизмонди Белгија Нул Форе
Сахсенрин 1960. Белгија Рик ван Лој Француска Андре Даригад Белгија Пино Серами
Берн 1961. Белгија Рик ван Лој Италија Нино Дефилипис Француска Ремон Пулидор
Сало 1962. Француска Жан Стабленски Ирска Симус Елиот Белгија Јос Хувенерс
Ронс 1963. Белгија Бенони Бехајт Белгија Рик ван Лој Холандија Јо де Хан
Саланшес 1964. Холандија Јан Јансен Италија Виторио Адоми Француска Ремон Пулидор
Сан Себастијан 1965. Уједињено Краљевство Том Симпсон Њемачка Руди Алтиг Белгија Рогер Сверт
Нирбугринг 1966. Њемачка Руди Алтиг Француска Жак Анкетил Француска Ремон Пулидор
Херлен 1967. Белгија Еди Меркс Холандија Јан Јансен Шпанија Рамон Саез
Имола 1968. Италија Виторио Адоми Белгија Херман ван Спрингел Италија Микеле Данчели
Хезден-Золдер 1969. Холандија Харм Отенброс Белгија Јулин Стивенс Италија Микеле Данчели
Лестер 1970. Белгија Жан Пјер Монсер Данска Лејф Мортенсен Италија Феличе Ђимонди
Мендризио 1971. Белгија Еди Меркс Италија Феличе Ђимонди Француска Сирил Гимар
Гап 1972. Италија Марино Басо Италија Франко Битоси Француска Сирил Гимар
Барселона 1973. Италија Феличе Ђимонди Белгија Фреди Мартенс Шпанија Луис Окања
Монтреал 1974. Белгија Еди Меркс Француска Ремон Пулидор Француска Маријано Мартинез
Ивуар 1975. Холандија Хени Којпер Белгија Рогер де Фламинк Француска Жан Пјер Дангијом
Остуни 1976. Белгија Фреди Мартенс Италија Франческо Мозер Италија Тино Конти
Сан Кристобал 1977. Италија Франческо Мозер Њемачка Дитрих Турау Италија Франко Битоси
Нирбугринг 1978. Холандија Гери Кнетеман Италија Франческо Мозер Данска Јерген Маркусен
Валкенбург 1979. Холандија Јан Рас Њемачка Дитрих Турау Француска Жан Рене Бернодо
Саланшес 1980. Француска Бернар Ино Италија Ђанбатиста Баронкели Шпанија Хуан Фернандез
Брно 1981. Белгија Фреди Мартенс Италија Ђузепе Сарони Француска Бернар Ино
Гудвуд стаза 1982. Италија Ђузепе Сарони Сједињене Америчке Државе Грег Лемонд Ирска Шон Кели
Тал 1983. Сједињене Америчке Државе Грег Лемонд Холандија Адри ван дер Пул Ирска Стивен Роуч
Барселона 1984. Белгија Клод Крикјелион Италија Клаудио Корти Канада Стив Бауер
Ђавера дел Монтело 1985. Холандија Јоп Зутемелк Сједињене Америчке Државе Грег Лемонд Италија Морено Арђентин
Колорадо Спрингс 1986. Италија Морено Арђентин Француска Шарли Моте Италија Ђузепе Сарони
Филах 1987. Ирска Стивен Роуч Италија Морено Арђентин Шпанија Хуан Фернандез
Ронс 1988. Италија Маурицио Фондијест Француска Мартиал Гајан Шпанија Хуан Фернандез
Шамбери 1989. Сједињене Америчке Државе Грег Лемонд Совјетски Савез Дмитриј Коњишев Ирска Шон Кели
Уцуномија 1990. Белгија Руди Доненс Белгија Дирк де Волф Италија Ђани Буњо
Штутгарт 1991. Италија Ђани Буњо Холандија Стивен Рокс Шпанија Мигел Индураин
Бенидорм 1992. Италија Ђани Буњо Француска Лоран Жалабер Русија Дмитриј Коњишев
Осло 1993. Сједињене Америчке Државе Ленс Армстронг Шпанија Мигел Индураин Њемачка Олаф Лудвиг
Агриђенто 1994. Француска Лик Лебланк Италија Клаудио Кјапучи Француска Ришар Виренк
Дуитама 1995. Шпанија Абрахам Олано Шпанија Мигел Индураин Италија Марко Пантани
Лугано 1996. Белгија Јохан Мусеув Швајцарска Мауро Ђанети Италија Микеле Бартоли
Сан Себастијан 1997. Француска Лоран Брошар Данска Бо Хамбург Холандија Леон ван Бон
Валкенбург 1998. Швајцарска Оскар Каменцин Белгија Петер ван Петегем Италија Микеле Бартоли
Верона 1999. Шпанија Оскар Фреире Швајцарска Маркус Цберг Француска Жан Сирил Робин
Плуе 2000. Летонија Романс Вајнштејнс Пољска Збигњев Спрух Шпанија Оскар Фреире
Лисабон 2001. Шпанија Оскар Фреире Италија Паоло Бетини Словенија Андреј Хауптман
Лимбург 2002. Италија Марио Чиполини Аустралија Роби Макјуен Њемачка Ерик Цабел
Хамилтон 2003. Шпанија Игор Астарлоа Шпанија Алехандро Валверде Белгија Петер ван Петегем
Верона 2004. Шпанија Оскар Фреире Њемачка Ерик Цабел Италија Лука Паолини
Мадрид 2005. Белгија Том Бонен Шпанија Алехандро Валверде Француска Антони Геслин
Салцбург 2006. Италија Паоло Бетини Њемачка Ерик Цабел Шпанија Алехандро Валверде
Штутгарт 2007. Италија Паоло Бетини Русија Александар Колобнев Њемачка Стефан Шумахер
Варезе 2008. Италија Алесандро Балан Италија Дамијано Кунего Данска Мати Брешел
Мендризио 2009. Аустралија Кадел Еванс Русија Александар Колобнев Шпанија Хоаким Родригез
Гилонг 2010. Норвешка Тор Хусховд Данска Мати Брешел Аустралија Алан Дејвис
Копенхаген 2011. Уједињено Краљевство Марк Кевендиш Аустралија Метју Гос Њемачка Андре Грајпел
Валкенбург 2012. Белгија Филип Жилбер Норвешка Едвалд Босон Хаген Шпанија Алехандро Валверде
Фиренца 2013. Португалија Руи Коста Шпанија Хоаким Родригез Шпанија Алехандро Валверде
Понферада 2014. Пољска Михал Квјатковски Аустралија Сајмон Геранс Шпанија Алехандро Валверде
Ричмонд 2015. Словачка Петер Саган Аустралија Мајкл Метјуз Литванија Рамунас Навардаускас
Доха 2016. Словачка Петер Саган Уједињено Краљевство Марк Кевендиш Белгија Том Бонен
Берген 2017. Словачка Петер Саган Норвешка Александер Кристоф Аустралија Мајкл Метјуз
Инзбрук 2018. Шпанија Алехандро Валверде Француска Ромен Барде Канада Мајкл Вудс
Јоркшир 2019. Данска Мадс Педерсен Италија Матео Трентин Швајцарска Стефан Кинг
Имола 2020. Француска Жилијен Алафилип Белгија Ваут ван Арт Швајцарска Марк Ирши
Фландрија 2021. Француска Жилијен Алафилип Холандија Дилан ван Барле Данска Михаел Валгрен
Волонгонг 2022. Белгија Ремко Евенепул Француска Кристоф Лапорт Аустралија Мајкл Метјуз

Статистика[уреди | уреди извор]

Најуспјешнији бициклисти[уреди | уреди извор]

Позиција Име Злато Сребро Бронза Укупно Године побједа
1 Италија Алфредо Бинда 3 0 1 4 1927, 1930, 1932
Белгија Рик ван Стенберген 3 0 1 4 1949, 1956, 1957
Шпанија Оскар Фреире 3 0 1 4 1999, 2001, 2004
4 Белгија Еди Меркс 3 0 0 3 1967, 1971, 1974
Словачка Петер Саган 3 0 0 3 2015, 2016, 2017
6 Белгија Рик ван Лој 2 2 0 4 1960, 1961
Сједињене Америчке Државе Грег Лемонд 2 2 0 4 1983, 1989
8 Белгија Фреди Мартенс 2 1 0 3 1976, 1981
Белгија Паоло Бетини 2 1 0 3 2006, 2007
10 Белгија Жорж Ронс 2 0 1 3 1928, 1929
Италија Ђани Буњо 2 0 1 3 1991, 1992
12 Белгија Брик Схоте 2 0 0 2 1948, 1950
13 Француска Жилијен Алафилип 2 0 0 2 2020, 2021
13 Шпанија Алехандро Валверде 1 2 4 7 2018
14 Италија Леарко Гвера 1 2 0 3 1931
Француска Луизон Бобе 1 2 0 3 1954
Италија Франческо Мозер 1 2 0 3 1977
17 Француска Андре Даригад 1 1 2 4 1959
18 Холандија Тео Миделкамп 1 1 1 3 1947
Швајцарска Фердинанд Киблер 1 1 1 3 1951
Италија Феличе Ђимонди 1 1 1 3 1973
Италија Ђузепе Сарони 1 1 1 3 1982
Италија Морено Арђентин 1 1 1 3 1986

Медаље по државама[уреди | уреди извор]

 Ранг  Држава Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза Укупно
1  Белгија 27 12 12 50
2  Италија 19 20 16 55
3  Француска 10 13 15 37
4  Холандија 7 5 6 18
5  Шпанија 6 6 12 24
6   Швајцарска 3 6 5 13
7  САД 3 2 0 5
8  Словачка 3 0 0 3
9  Њемачка* 2 7 6 15
10  Велика Британија 2 1 0 3
11  Аустралија 1 4 3 8
12  Норвешка 1 2 0 3
13  Ирска 1 1 3 5
14  Пољска 1 1 0 2
15  Летонија 1 0 0 1
 Португалија 1 0 0 1
17  Данска 0 3 3 6
18  Русија** 0 3 1 4
19  Луксембург 0 2 2 4
20  Канада 0 0 2 2
 Словенија 0 0 1 1
 Литванија 0 0 1 1

* укључујући:  Западна Њемачка

** укључујући:  Совјетски Савез

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „UCI Road World Championships – The magical rainbow jersey”. Union Cycliste Internationale (UCI). 9. септембар 2015. Приступљено 25. 9. 2017. 
  2. ^ „Peter Sagan: Slovak wins record third successive world title in Norway”. bbc.com. 24. септембар 2017. Приступљено 25. 9. 2017. 
  3. ^ „World Championships - Road Race (WC)”. Pro Cycling Stats. Приступљено 25. 9. 2017. 
  4. ^ а б в „1928 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  5. ^ „World Championships - Road Race (WC): Most top-10s”. Pro Cycling Stats. Приступљено 25. 9. 2017. 
  6. ^ а б в „1927 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  7. ^ „1929 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  8. ^ „1930 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  9. ^ „1931 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  10. ^ „1932 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  11. ^ „1933 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  12. ^ а б „1934 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  13. ^ „1935 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  14. ^ „An interview with Stephen Roche, August 8, 2007 — Taking the triple”. Cyclingnews. 8. август 2008. Приступљено 25. септембар 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]