Светско првенство у атлетици на отвореном 2011 — 100 метара за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Јохан Блејк најмлађи светски првак у трци на 100 метара.
Official Video
Главни чланак: Светско првенство у атлетици на отвореном 2011.

Трка на 100 метара у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2011. у Тегуу одржана је 27. и 28. августа на стадиону Тегу.

Асафа Пауел овогодишњи светски лидер повукао се из трке због повреде препоне, 25. августа 2011.[1]

Победник трке био је Јохан Блејк (Јамајка, који је постао најмлађи светски првак на 100 метара са 21 годину и 245 дана. Бранилац титуле светски рекордер Јусејн Болт је дисквалификован у финалу због погрешног старта. Ово је било прво светско првенство на коме се примењивало правило дисквалификације код првог погрешног старта.

Квалификације су уведене на овом првенству, да би најбољи учесници који нису постигли квалификациону норму за пласман на Светско првенство за 100 м могли да се такмиче у каснијим фазама такмичења. Овакав систем је смањио такмичење за такмичаре са нормом на три кола, за разлику од традиционалног које је имало четири. Ким Кук Јонг (једини учесник домаћина) је дисквалификован у квалификацијама због првог погрешног старта. Ово је ново правило (први пут на светском првенству) да се такмичар дисквалификује одмах после првог погрешног старта. (раније је могао да понови старт још једном). Најбржи је био Абдурахим Харун из Чада, Кеирон Роџерс је оборио национални рекорд Ангвиле, док је најспорији био представник Америчке Самое Согелау Тувалу у времену 15,6 секунди, али је тим резултатом постигао нови лични рекорд.

У првом колу такмичења по групама најбрже време (10,10), имао је Јусејн Болт победивши у 7. групи, док су његови сународници са Јамајке освојила три прва места свако у својој од укупно седам група. Остали победници били су Кристоф Леметр, Ким Колинс и Волтер Дикс.[2]

У првом полуфиналу, Јохан Блејк био је први такмичар који је на првенству трчао испод 10 секунди. Болт је освојио другу трку са (10,05) колико је имао и Колинс и постао најстарија финалиста свих времена у трци на 100 метара на светским првенствима. Француз Жими Вико је постао тек други јуниорски атлетичар свих времена који се на светским првенствима квалификовао у финале трке на 100 м, након Дарела Брауна из Тринидада и Тобага коме је то успело на 2003. Најистакнутији тачмичари којима није успело да се квалификују за финале били су:освајач сребрне олимпијске медаље Ричард Томпсон (најбржи такмичар те године са 9,85 секунди) и олимпијски победник 2004. Џастин Гатлин. Двејн Чејмберс (финалиста 2009.) је дисквалификован због погрешног старта, а тркача који су у сезони имали време испод 9,9 секунди Мајкл Фратер и Нгонидзаше Макуша такође нису успели да уђу у финале.[3]

На самом старту финалне трке бранилац титуле Јусејн Болт је дисквалификован због погрешног старта. Јохан Блејк је направио благи покрет раменом, а Болт је стартовао и напустио стартни блок. У његовом одсуству, трку је до половине стазе водио Ким Колинс, међутим, Блејк је био најбржи у другом делу, преузео вођство и освојио златну медаљу са временом од 9,92 секунде и ветром од -1,4 м / с. Волтер Дикс стиже други испред Колинса за само 0,01 сек. Бронза је припала Колинсу који је постао најстарији (5. април 1976 — 28. јун 2011) освајач медаље свих времена на светским првенствима у трци на 100 метара.[4]

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Учествовало је 74 такмичара из 61 земље.

Земље учеснице

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Јохан Блејк
Јамајка Јамајка 		Волтер Дикс
Сједињене Америчке Државе САД 		Ким Колинс
Сент Китс и Невис Сент Китс и Невис

Рекорди пре почетка Светског првенства 2011.[уреди | уреди извор]

26. август 2011.

Светски рекорд 9,58 Јусејн Болт  Јамајка Берлин, Немачка 16. август 2009.
Рекорд светских првенстава
Најбољи резултат сезоне 9,78 Асафа Пауел  Јамајка Лозана, Швајцарска

30. јун 2011.

Европски рекорд 9,85 Франсис Обиквелу  Португалија Атина, Грчка 22. август 2004.
Северноамерички рекорд 9,58 Јусејн Болт  Јамајка Берлин, Немачка 16. август 2009.
Јужноамерички рекорд 10,00 Робсон Каетано да Силва  Бразил Мексико , Мексико 22. јул 1988.
Афрички рекорд 9,85 Олусоџи Фасуба  Нигерија Доха, Катар 12. мај 2006.
Азијски рекорд 9,99 Самјуел Франсис  Катар Аман, Јордан 26. јул 2007.
Океански рекорд 9,93 Патрик Џонсон  Аустралија Мито, Јапан 5. мај 2003.

Најбољи резултати у 2011. години[уреди | уреди извор]

Десет најбржих атлетичара 2011. године је пре почетка светског првенства (26. августа 2011) заузимало следећи пласман.[5] Од њих 10 петорица су са Јамајке, 2 из САД, и по 1 из Зимбабвеа, Француске и Тринидада. Од њих десет, Американци Тајсон Геј (повреда) и Мајкл Роџерс (позитивна допинг контрола), те Јамајканци Стив Малингс (позитивна допинг контрола) и Асафа Пауел (повреда) неће учествовати у трци на Светском првенству.

1 Асафа Пауел  Јамајка 9,78 30. јун 2011.
2 Тајсон Геј  Сједињене Државе 9,79 4. јун 2011.
3 Стив Малингс  Јамајка 9,80 4. јун 2011.
4 Мајк Роџерс  Сједињене Државе 9,85 4. јун 2011.
4 Ричард Томпсон  Тринидад и Тобаго 9,85 13. август 2011.
6 Мајкл Фрејтер  Јамајка 9,88 30. јун 2011.
6 Јусејн Болт  Јамајка 9,88 22. јул 2011.
8 Нгонидзаше Макуша  Зимбабве 9,89 10. јун 2011.
9 Неста Картер  Јамајка 9,90 4. јун 2011.
10 Кристоф Леметр  Француска 9,92 29. јул 2011.

Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на СП 2011.

Квалификационе норме[уреди | уреди извор]

А норма Б норма
10,18 10,25

Сатница[уреди | уреди извор]

Датум Време Коло
27. август 2011. 12:55 Квалификације
27. август 2011. 21:45 Четвртфинале
28. август 2011. 18:30 Полуфинале
28. август 2011. 20:45 Финале

Резултати[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

У четвртфинале иду по три првопласирана из сваке групе (КВ) и један такмичар са најбољим временом (кв).[6]

Ветар:
Група 1: +1,7 м/с, Група 2: +1,2 м/с, Група 3: -1,3 м/с, Група 4: -0,9 м/с, Група 5: -1,3 м/с

Пласман Група Атлетичар Националност Време Нап.
1. 1 Абдурахим Харун Чад Чад 10,44 КВ, ЛР
2. 2 Чи Хо Цуи Хонгконг Хонг Конг 10,45 КВ
3. 1 Кеирон Роџерс Ангвила Ангвила 10,55 КВ, НР
4. 3 Жерар Кобеане Буркина Фасо Буркина Фасо 10,64 КВ
5. 2 Мухамед Фадлин Индонезија Индонезија 10,70 КВ
6. 3 Џеронимо Гоелое Аруба Аруба 10,73 КВ, ЛР
7. 3 Фу И Јео Сингапур Сингапур 10,76 КВ
8. 4 Мухамед Нур Имран А Хађи Малезија Малезија 10,77 КВ
9. 1 Јирген Темен Суринам Суринам 10,84 КВ
10. 3 Деливерт Арсене Кимбембе Република Конго Република Конго 10,85 кв
11. 4 Дмитриј Иљин Киргистан Киргистан 10,86 КВ
12. 2 Тилак Рам Тару Непал Непал 11,00 КВ,ЛР
13. 4 Муџиб Тојб Комори Комори 11,07 КВ
14. 4 Карл Фаруџија Малта Малта 11,21
15. 4 Франсис Маниору Соломонова Острва Соломонова Острва 11,28 ЛРС
16. 2 Родман Телтул Палау Палау 11,31 ЛР
17. 1 Џорџ Пајн Кирибати Кирибати 11,34 ЛРС
18. 1 Китаванах Коунтавонг Лаос Лаос 11,42 ЛР
18. 4 Федерико Горијери Сан Марино Сан Марино 11,42
20. 1 Џошуа Џеремаја Науру Нуру 11,44 ЛР
21. 3 Џосеп Анди Луи Тонга Тонга 11,48
22. 3 Бледи Џари Либерија Либерија 11,49 ЛР
23. 2 Мухамед Хасем Ахмед Талед Мауританија Мауританија 11,50 ЛР
24. 1 Окилани Тинилау Тувалу Тувалу 11,58
25. 1 Кристофер Лима Да Коста Сао Томе и Принсипе Сао Томе и Принсипе 11,61 ЛР
26. 2 Масуд Азизи Авганистан Авганистан 11,64 ЛРС
27. 2 Џон Хауард Савезне Државе Микронезије Микронезија 11,71 ЛРС
28. 3 Ах Чонг Сам Чонг Самоа Самоа 12,36 ЛР
29. 3 Орин Огуморо Фармин Северна Маријанска Острва Северна Маријанска острва 12,60 ЛР
30. 4 Согелау Тувалу Америчка Самоа Америчка Самоа 15,66 ЛР
2 Ким Кук Јонг Јужна Кореја Јужна Кореја Диск.

Четвртфинале[уреди | уреди извор]

У полуфинале су се пласирала по три првопласирана из сваке групе (КВ) и још три такмичара са најбољим веременом (кв).[7]

Ветар:
Група 1: -1,7 м/с, Група 2: -1,7 м/с, Група 3: -1,0 м/с, Група 4: -1,3 м/с, Група 5: -1,2 м/с, Група 5: -1,3 м/с, Група 6: -1,2 м/с

Пласман Група Атлетичар Националност Време Нап.
1. 6 Јусејн Болт Јамајка Јамајка 10,10 КВ
2. 4 Јохан Блејк Јамајка Јамајка 10,12 КВ
3. 1 Ким Колинс Сент Китс и Невис Сент Китс и Невис 10,13 КВ
4. 3 Кристоф Леметр Француска Француска 10,14 КВ
5. 2 Волтер Дикс Сједињене Америчке Државе САД 10,25 КВ
5. 4 Жими Вико Француска Француска 10,25 КВ
7. 5 Неста Картер Јамајка Јамајка 10,26 КВ
7. 7 Мајкл Фрејтер Јамајка Јамајка 10,26 КВ
9. 2 Хари Ејкинс-Арити Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 10,28 КВ
9. 6 Двејн Чејмберс Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 10,28 КВ
11. 3 Џастин Гатлин Сједињене Америчке Државе САД 10,31 КВ
11. 4 Нгонидзаше Макуша Зимбабве Зимбабве 10,31 КВ
13. 1 Трел Кимонс Сједињене Америчке Државе САД 10,32 КВ
13. 2 Кестон Бледман Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 10,32 КВ
13. 3 Чуранди Мартина Холандија Холандија 10,32 КВ
16. 4 Џастин Ворнер Канада Канада 10,33 кв
16 7 Џајсума Саиди Ндуре Норвешка Норвешка 10,33 КВ
18. 1 Ричард Томпсон Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 10,34 КВ
18. 5 Данијел Бејли Антигва и Барбуда Антигва и Барбуда 10,34 КВ
18. 3 Марлон Девониш Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 10,34 кв
21. 7 Даријуш Кућ Пољска Пољска 10,36 КВ
22. 6 Анхел Давид Родригез Шпанија Шпанија 10,37 КВ
23. 2 Ендру Хајндс Барбадос Барбадос 10,41 кв
24. 5 Азиз Уади Мароко Мароко 10,42 КВ
24. 5 Ритис Сакалаускас Литванија Литванија 10,42
24. 4 Рамон Гитенс Барбадос Барбадос 10,42
27. 7 Рето Шенкел Швајцарска Швајцарска 10,44
28. 4 Бен Јусеф Меите Обала Слоноваче Обала Слоноваче 10,45
29. 7 Арон Армстронг Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 10,48
30. 1 Суваибу Санех Гамбија Гамбија 10,50
31. 1 Роналдс Арајс Летонија Летонија 10,52
32. 5 Марек Нит Естонија Естонија 10,53
32. 6 Симон Магакве Јужноафричка Република Јужноафричка Република 10,53
34. 6 Нилсон Андре Бразил Бразил 10,54
35. 5 Азиз Закари Гана Гана 10,55
36. 2 Џејсон Смит Република Ирска Ирска 10,57
36. 2 Ого-Огене Егверо Нигерија Нигерија 10,57
38. 1 Питер Емелијезе Нигерија Нигерија 10,58
39. 4 Жерар Кобеане Буркина Фасо Буркина Фасо 10,59
40. 6 Џералд Фири Замбија Замбија 10,60
41. 3 Карлос Рафаел Хорхе Доминиканска Република Доминиканска Република 10,62
41. 7 Алваро Гомез Колумбија Колумбија 10,62
43. 3 Габријел Мвумвуре Зимбабве Зимбабве 10,63
44. 7 Чи Хо Цуи Хонгконг Хонг Конг 10,65
45. 6 Абдураим Харун Чад Чад 10,72
46. 5 Мохамад Нур Имран Хади Малезија Малезија 10,75
47. 2 Џеронимо Гоелое Аруба Аруба 10,84
48. 5 Фу И Јео Сингапур Сингапур 10,85
49. 1 Деливерт Арсене Кимбембе Република Конго Република Конго 10,94
49. 4 Јирген Темен Суринам Суринам 10,94
51. 3 Кејрон Роџерс Ангвила Ангвила 10,96
52. 2 Мохамед Фадлин Индонезија Индонезија 11,00
52. 3 Дмитриј Иљин Киргистан Киргистан 11,00
54. 6 Муџиб Тоуб Комори Комори 11,12
55. 7 Тилак Рам Тару Непал Непал 11,32
1 Адријан Грифит Бахаме Бахами Диск.

Полуфинале[уреди | уреди извор]

У финале су се пласирала по два атлетичара из сваке групе (КВ) и два такмичара са најбољим врееменом (кв).[8]

Ветар:
Група 1: -0,4 м/с, Група 2: -1,0 м/с, Група 3: -8,8 м/с

Пласман Група Атлетичар Националност Време Нап.
1. 1 Јохан Блејк Јамајка Јамајка 9,95 КВ, ЛРС
2. 1 Волтер Дикс Сједињене Америчке Државе САД 10,05 КВ
2. 2 Јусејн Болт Јамајка Јамајка 10,05 КВ
4. 3 Ким Колинс Сент Китс и Невис Сент Китс и Невис 10,08 КВ
5. 1 Жими Вико Француска Француска 10,10 кв
6. 2 Кристоф Леметр Француска Француска 10,11 КВ
7. 1 Данијел Бејли Антигва и Барбуда Антигва и Барбуда 10,14 кв
7. 1 Кестон Бледман Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 10,14
9. 3 Неста Картер Јамајка Јамајка 10,16 КВ
10. 2 Ричард Томпсон Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 10,20
11. 2 Трел Кимонс Сједињене Америчке Државе САД 10,21
11. 2 Џајсума Саиди Ндуре Норвешка Норвешка 10,21
13. 2 Мајкл Фрејтер Јамајка Јамајка 10,23
13. 3 Хари Ејкинс-Арити Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 10,23
13. 3 Џастин Гатлин Сједињене Америчке Државе САД 10,23
16. 2 Марлон Девониш Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 10,25
17. 3 Нгонидзаше Макуша Зимбабве Зимбабве 10,27
18. 3 Чуранди Мартина Холандија Холандија 10,29
19. 1 Ендру Хајндс Барбадос Барбадос 10,32
20. 3 Азиз Уади Мароко Мароко 10.45
21. 3 Џастин Ворнер Канада Канада 10,47
22. 1 Анхел Давид Родригез Шпанија Шпанија 10,49
23. 2 Даријуш Кућ Пољска Пољска 10,51
1 Двејн Чејмберс Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Диск.

Финале[уреди | уреди извор]

[9]

Ветар:
Финале -1,4 м/с

Пласман Стаза Атлетичар Националност Време Нап.
6 Јохан Блејк Јамајка Јамајка 9,92 ЛРС
4 Волтер Дикс Сједињене Америчке Државе САД 10,08
3 Ким Колинс Сент Китс и Невис Сент Китс и Невис 10,09
4. 8 Кристоф Леметр Француска Француска 10,19
5. 2 Данијел Бејли Антигва и Барбуда Антигва и Барбуда 10,26
6. 1 Жими Вико Француска Француска 10,27
7. 7 Неста Картер Јамајка Јамајка 10,95
5 Јусејн Болт [10] Јамајка Јамајка Диск.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Powell out of 100m as Bolt aims for world title repeat Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2011), Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Rowbottom, Mike (2011-08-27). Men's 100m - Heats - Bolt cool, calm and quick Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2012). IAAF. Прибављено 22.1.2014
  3. ^ Rowbottom, Mike (2011-08-28). Men's 100m - Semi-Final - Blake and Collins impress as Thompson makes early exit Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2012). IAAF. Прибављено 22.1.2014.
  4. ^ Rowbottom, Mike (2011-08-28). Men's 100m - Final - Blake steals the show as Bolt incredibly false starts Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2012). IAAF. Прибављено 22.1.2012.
  5. ^ Светска ранг листа спринтера на 100 метара 2011 сајт ИААФ Преузето 25.02.2014
  6. ^ Збирни резултати квалификација трке на 100 метара на сајту ИААФ Прибављено 23.1.2014.
  7. ^ [1] Прибављено 23.1.2014.
  8. ^ Збирни резултати полуфиналних трка на 100 метара за мушкарце на сајту ИААФ Прибављено 23.1.2014.
  9. ^ Резултати финалне трке на сајзу ИААФ Прибављено 23.1.2014.
  10. ^ Болт бржи и од метка РТС 28. август 2011, Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_атлетици_на_отвореном_2011_—_100_метара_за_мушкарце&oldid=27001815”